Nakon 64. izdanja prestižne nagrade "Frans fudbala", vreme je da se vratimo u prošlost.
Dušan Tadić je u ponedeljak uveče na ceremoniji u Parizu proglašen za 20. najboljeg fudbalera sveta u 2019. godini, po glasovima novinara širom Evrope i sveta.
Njegovim uspehom, Srbija se posle pune decenije "vratila" u izbore za Zlatnu loptu, a kako naši fudbaleri stoje kroz istoriju ove prestižne nagrade?
I dok je Lionel Mesi po šesti put podizao laskavi trofej, Srbija je po prvi put imala svog fudbalera među nominovanim igračima još od 2009. godine.
Zanimljivo, baš te godine je Mesi prvi put postao najbolji fudbaler sveta, a među najboljim igračima našao se i Nemanja Vidić na 16. poziciji.
Nekadašnji štoper Mančester junajteda je do sinoć bio jedini srpski fudbaler nominovan za Zlatnu loptu u 21. veku!
Vidić je samo godinu dana ranije takođe bio nominovan, ali je tada završio na 21. mestu. Ako su samo Vidić i Tadić u ovom milenijumu bili među nominovanima (uglavnom je to 30 najboljih igrača na svetu), kako su onda naši fudbaleri "prolazili" između 1956. i 2000. godine?
Od igrača iz vremena nekadašnje reprezentacije SR Jugoslavije pominju se tri imena.
Predrag Mijatović je bio izuzetno uspešan, jer je 1997. završio na drugom mestu iza Ronalda, a ispred Zinedina Zidana! Godinu pre i godinu posle toga je bio na 16. poziciji.
Savićević je 1991. godine, posle titule prvaka Evrope (u tada još uvek SFRJ) delio drugo mesto sa Darkom Pančevim i Lotarom Mateusom, da bi 1994. bio deveti, a 1995. šesnaesti najbolji fudbaler sveta. Siniša Mihajlović je 1999. bio na 13. mestu.
Pre svega toga, Dragan Stojković i Savićević su 1988. podelili 20. mesto, da bi u sledeće dve godine Piksi bio 6. i 12. u izboru "Frans fudbala".
Vladimir Petrović Pižon je 1980. i 1981. bio među nominovanima (22. pa 16. mesto), dok je Ivan Ćurković 1976. bio na čak sedmom mestu, na deobi sa velikim Johanom Krojfom!
Vladislav Bogićević je 1973. uspeo da bude 23. na listi najboljih igrača, a to je bila i poslednja godina u kojoj je legendarni Dragan Džajić bio nominovan (takođe 23. mesto).
Popularni "Džaja" je rekorder ne samo među srpskim, već i svim jugoslovenskim fudbalerima, pošto je za Zlatnu loptu bio nominovan čak šest puta!
Najuspešniji je bio 1968. kada je posle igranja u finalu Evropskog prvenstva bio na trećem mestu iza Džordža Besta i Bobija Čarltona, da bi u narednim godinama redom bio dvanaesti, šesti, petnaesti, osamnaesti i 23. te 1973. godine.
Prvi od svih igrača Jugoslavije koji su bili među kandidatima za nagradu bio je Miloš Milutinović 1957. godine. To je bilo drugo izdanje dodeljivanja nagrade, a završio je na 14. mestu.
Istu poziciju je naredne godine zaslužio i Vujadin Boškov, dok su 1960. čak tri jugoslovenska igrača bila na listi. Bora Kostić je bio dvanaesti, Dragoslav Šekularac 19. i Blagoja Vidinić četiri mesta iza njega.
Šekularac je naredne godine bio deseti, da bi 1962. godine, posle četvrtog mesta Jugoslavije na Mundijalu u Čileu čak dva igrača bila među deset najboljih.
"Šeki" je bio četvrti, a Milan Galić na osmom mestu!
Od igrača iz Jugoslavije među nominovanima za Zlatnu loptu još su bili Zvezdan Čebinac, Josip Skoblar, Branko Oblak, Safet Sušić, Vahid Halilhodžić...
Naši reprezentativci, bilo da se radilo o SFR Jugoslaviji, njenoj "krnjoj" verziji ili samostalnoj Srbiji, bili su među nominovanima za Zlatnu loptu u 34 od 64 godine, koliko se ova nagrada dodeljuje.
Između nominacije Siniše Mihajlovića i pojave Nemanje Vidića prošlo je devet godina, da bismo posle stamenog štopera na narednu zvezdu srpskog fudbala čekali punu deceniju.
Nadamo se da sledećeg igrača Srbije na ovoj listi nećemo morati da čekamo tako dugo...