Mančester siti platio je 9. avgusta 2016. godine 47,5 miliona funti Evertonu za tinejdžera Džona Stonsa, koji je automatski postao drugi najskuplje plaćeni defanzivac svih vremena iz Davida Luiza.
U sistemu koji je tada Pep Gvardiola počeo da "instalira" na "Etihadu", 188 centimetara visoki štoper iz Barnslija zauzeo je mesto startera i brzo zaradio status redovnog reprezentativca Engleske za koju je do danas odigrao 39 utakmica i postigao dva gola.
Međutim, nije svakoga impresionirao.
"Upravo sam odgledao pregled utakmice Engleske! Znam da sam igrač treće lige, znam da on igra za Englesku, znam da prima 150.000 funti nedeljno, znam da je milion puta bolji igrač od mene, ali bih svejedno voleo da igram protiv Džona Stonsa svakog vikenda! Davao bih 40 po sezoni", tvitnuo je 7. juna prošle godine Tom Poup, snažni 34-godišnjak iz Stouka na Trentu i dodao dva taga - #soft i #weakaspiss.
U slobodno prevodu to bi značilo "mekan" i "slab kao šonja".
Samouverenog napadača Port Vejla sačekale su brojne reakcije posle ovog "jakog" tvita, nije bio mali broj onih koji su ga ismevali, nazivali zavidnim, tvrdili da je lako reći tako nešto znajući da nikad nećeš igrati protiv ovog drugog, ali…
Pola godine kasnije, žreb za 3. kolo FA kupa spojio je zvaničnog šampiona Engleske i ekipu iz Lige 2, nakon čega su se Stons i Poup našli "oči u oči" na "Etihadu".
Posle 35 minuta igre, Poup je zatresao mrežu Mančester sitija i smanjio na 2:1 preciznim udarcem glavom na asistenciju Dejvida Amua.
Poup u tom konkretnom duelu nije nadigrao Stonsa, već njegovog 17-godišnjeg partnera iz srca odbrane kog je Gvardiola retko koristio, Tejlora Harvud-Belisa.
Svejedno - burno je proslavio 109. pogodak za Port Vejl u utakmici u kojoj praktično nije imao pravo da ne postigne pogodak za Port Vejl.