/Od izveštača Monda iz Turske, Vladimira Sukdolaka/
Antalija - januar 2019.
Pošto ga je tadašnji trener Partizana Miroslav Đukić u leto 2018. poveo na Zlatibor, gde je prošao upoznavanje sa radom u seniorskom pogonu "parnog valjka", Strahinja Pavlović je pravu ozbiljnu priliku na pripremama crno-belih dobio naredne zime.
Mladi štoper našao se u grupi igrača koju je Zoran Bata Mirković odabrao za dvonedeljni rad u Turskoj. Pred Pavlovićem su bile prve kompletne pripreme sa prvotimcima.
Nije bilo potrebno posebno poznavanje fudbala da se vidi da je pitanju još jedan biser čuvene Partizanove škole, samo se postavljalo pitanje da li će brušenje uspeti i koliko će trajati dok ne zasija punim sjajem.
"Ovo je tek moja druga utakmica, igrao sam protiv Teleoptika. Zadovoljan sam kako sam odigrao i pored par grešaka koje sam napravio. Moram da bude prezadovoljan. Fudbal na seniroskom nivou se mnogo razlikuje od onog u omladinskoj konkurenciji, moraju brzo da se donose odluke, igra je brža, jača", govorio je tada još uvek maloletni tinejdžer posle utakmice na kojoj je dobio priliku i odmah se predstavio kao beskompromisni borac.
Antalija - januar 2020.
Tačno godinu dana kasnije sija punim sjajem!
Iskreno, neočekivano brzo. Toliko, da će već sledećeg leta crno-beli dres Partizana zameniti bojama "kneževa" iz Monaka. Posao decenije je završen krajem prošle godine. I to za sumu koja se retko dobija u Srbiji – 10.000.000 miliona evra i još tri ako se ispune uslovi za ugovorene bonuse.
U Partizanu zadovoljno traljaju ruke, srećan je i Pavlović.
Isti hotel, isti sto foajeu, isti sagovornici….
"Nije toliko davno bilo… Bile su to moje prve celokupne pripreme. Eto, baš ovde u Antaliji, kada je trener bio Zoran Mirković. Sećam se da ste me pitali da li očekujem da se nametnem za startera. Meni je to delovalo nerealno u tom trenutku, ali se ispostavilo da sam uspeo".
Dok se priseća tih dana, Pavlović kao jedan od faktora uspeha, pored nespornog talenta, napominje i splet okolnosti koje su ga postavile u prvi plan.
"Meni je prošle godine jedini cilj bio da se nametnem i da pokažem da sam zreo za seniorski fudbal. Nisam očekivao da će se sve tako brzo izdešavati. Sticajem okolnosti sam dospeo u prvi plan, povredio se Svetozar Marković i dobio sam šansu. Na sreću, iskoristio sam".
Ubrzo posle priprema usledile su i prve utakmice, a vrlo brzo i "večiti derbi".
"Prvu utakmicu sam igrao protiv Proletera i dobio sam žuti karton već u devetom minutu, a na sledećoj protiv Zvezde u 18. U duelu sa Boaćijem koristio sam lakat, iako sam u tom trenutku mislio da sam prestogo kažnjen, zaslužio sam ga. To mi je dosta otežalo dalji tok meča, jer sam do kraja morao da pazim da ne dobijem drugi žuti".
Pavlović je pred 159. "večiti derbi" neočekivano dobio i dodatni motiv. Njegov direktni rival na terenu, Ričmond Boaći, potcenjivački je govorio o igračima "parnog valjka", a kada je upitan da prokomentariše to da će ga čuvati sedamnaestogodišnji momak, odgovorio je: "Ne pratim takve vesti. Ne znam ni imena svih igrača Partizana, petorice najviše. Poštujem ih, ali na terenu sam ja šef i razmišljam kako da dam sve od sebe".
Ali, upravo na tom derbiju ga je upamtio, a na sledećem u Kupu već je izgubio status "šefa". Pavlović je izašao kao veliki pobednik iz duela sa Zvezdinim napadačem.
"Nikada nisam pričao s njim. Nisam se obazirao na to šta je govorio pred utakmicu. Lično, ne pričam mnogo van terena… Upoznao me je tad. Inače, nijedan fudbaler ne bi trebalo tako da priča u medijima o kolegama".
Utakmice protiv Zvezde bile su, po mišljenju Strahinje, najbolje koje je odigrao za Partizan.
"Izdvojio bih utakmice protiv Mančester junajteda u Humskoj, finale Kupa i pobedu nad Crvenom zvezdom ove sezone od 2:0. To su utakmice koje sam najbolje odigrao u dresu Partizana".
Sada je vreme da počne da uči francuski...
"Nisam još počeo, spreman sam da zagrejem stolicu kada se vratim sa priprema. Imao sam gust raspored, nisam stigao da se dogovorim sa profesorom. Ali, čim dođem u Beograd, krećem na časove. Francuski mi je potpuno nepoznat…"
Nedavni boravak u Monaku iskoristio je da upozna buduće saigrače.
"Gledao sam Monako, a par igrača sam upoznao kada sam bio u njihovom trening centru, oni su imali trening, a ja sam morao da obavim neke testove. Upoznao sam Benalja, Glika, Nalda…"
Svestan je Pavlović da će u Ligi 1 igrati protiv vrhunskih napadača i da će imati mnogo izazova.
"Francuska je kvalitetna liga, top 5 na svetu i jasno je da u njoj igraju odlični fudbleri. Ne bih u procentima koliko su bolji napadači u Ligi 1 od superligaški. Ali, nema sumnje, da su tamo neki koji su najbolji na svetu, pre svega u Pari sen Žermenu. Sećam se i letos kada smo igrali protiv Bordoa prijateljsku utakmicu, da je njihov kapiten De Previl vrlo kvalitetan".
Monako je klub čije utakmice nisu posebno posećene i podrška navijača će mu sigurno nedostajati.
"Atmosfera i navijači su jako bitni, dosta utiču na igrače. U Monaku nema mnogo publike, ali ta činjenica neće uticati na mene. Bilo je više klubova u igri, želeo sam da izaberem onaj gde mogu najbrže da se ukopim i gde će računati na mene. Mislim da ću i u Monaku, kao što sam bio u Partizanu, biti projekat za budućnost".
Uskoro će morati da potraži i stan u Monte Karlu, a komšije bi mogle da mu budu Novak Đoković, Filip Zepter, Boba Živojinović i Brena, Vladimir Jugović…
"Imam dovoljno vremena da vidim gde ću stanovati. Deluje mi da je tamo život lep. Imao sam dva-tri dana da obiđem grad. Mislim da će mi biti super, da ću se brzo uklopiti. Sa mnom na početku će biti porodica, a dolaziće i prijatelji".
Pred kraj 2019. Monako je promenio trenera Leonarda Žardima je zamenio Robert Moreno. Ta činjenica ne manja ništa u statusu Pavlovića.
"Tačno je da me je i Žardim gledao, ali sam pre svega bio želja kluba. To što se trener promenio, ne utiče ništa. U Monako idem sa istim statusom, da se što pre nametnem".
Selektor Srbije Ljubiša Tumbaković nedavno je vrlo pohvalno govorio o kvalitetima Strahinje Pavlović, ubrajajući ga u buduće oslonce odbrane nacionalnog tima.
"Razmišljao sam o tim rečima, znam da me je hvalio. Imao sam obaveze u mladoj, pa mi još nije stigao debitantski poziv. Iskreno, očekujem poziv i radujem se tome".
Partizan je za kratko vreme "izbacio" tri odlična mlada defanzivca. Posle Nikole Milenkovića i Svetozara Markovića, na red je došao i Pavlović. Svi oni potpisali su ugovore sa jakim klubovima posle vrlo malo vremena provedenih u prvom timu "parnog valjka".
"Tako se potrefilo… Mislim da će i u budućnosti biti još odličnih štopera iz Partizanove škole. Često gledam utakmice mlađih kategorija i vidim da ima kvalitetnih dečaka. Vrlo bitno je to što Partizan forsira da mlađi fudbaleri igraju sa starijima uzrastima. Ceo život igram sa starijima od sebe, još iz Savaciuma. To mi je najviše pomoglo".
Pavlović je zahvalan trenerima koji su ga naučili prvim fudbalskim koracima u Šapcu.
"Posle dogovora sa Monakom bio sam u Šapcu. Video sam se na večeri sa mojim trenerima iz Savaciuma Zoranom Kokanovićem, Pericom Đokićem i Jovicom Delićem. Čestitali su mi na uspehu i presrećni su zbog mene".
Želja mu je da Partizan napusti sa "duplom krunom".
"Voleo bih da odem iz Partizana sa dva trofeja. Da probamo da zakuvamo prvenstvo, da smanjimo prednost Crvene zvezde. Imamo još dva derbija do kraja sezone i moramo da dobijemo oba, ako želimo da ih ugrozimo na vrhu. Sve je moguće, realno. Tih 11 bodova minusa zvuči mnogo, ali…"
Partizan je derbije u Superligi igrao odlično i pobeđivao, a bodove je gubio na "malim" utakmicama.
"Liga se osvaja na malim utakmicama, a ne na velikim. Uglavnom smo padali posle Lige Evrope. Bili smo brzopleti, gubili smo bodove u poslednjim minutima, želeli smo pobede, a na kraju ostajali i bez boda".
Strahinja Pavlović i Bojan Ostojić čine stub odbrane Partizana. Prvi će od leta igrati za Monako, a Ostojić je sa 35 već u poznim igračkim godinama.
"Samo ću da kažem da mi je Ostoja mnogo pomogao. Lepo smo se uklopili i mnogo mi je značio na terenu. Još šest meseci sam u Partizanu, klub ima vremena da nađe zamenu. Ali, verujem da će i Ostoja moći još da pomogne", podvukao je Strahinja Pavlović.