Totenhem i Mančester siti navikli su nas na nezaboravne duele, a iako ovoga puta nismo videli spektakularan fudbal - bilo je detalja da utakmica bude za pamćenje!
Za to je zaslužan sudija Majk Din, koji je oprostio čist crveni karton Rahimu Sterlingu, da bi potom posle tri minuta fudbala dosudio jedanaesterac za Siti za faul na koji su svi zaboravili. Ipak, golman Ugo Ljoris zaustavio šut sa "kreča" i od tog momenta se sve okrenulo...
Spursi su dobili energiju, postali opasniji, a sve je bilo lakše kada je isključenje zaradio Zinčenko posle čega su pobedu domaćima doneli debitant Stiven Bergvajn i sjajni Hjung-Min Son.
TOTENHEM - MANČESTER SITI 2:0 (0:0)
Pep Gvardiola utakmicu je završio potpuno ravnodušan, pomiren sa činjenicom da njegova ekipa u ovom trenutku ne igra dobar fudbal, a to se vidi i kroz rezultate u Premijer ligi u kojoj su zabeležili već šesti poraz i sasvim sigurno neće biti šampioni.
Ovaj poraz znači da na 13 utakmica do kraja sezone zaostaju čak 22 boda za liderom Liverpulom koje samo čudo može da spreči da ne osvoje titulu prvaka.
Što se tiče Totenhema, za njih deluje da dolaze bolji dani, popeli su se na petu poziciju na tabeli i pokazali da uprkos tome što nemaju Harija Kejna - i dalje igraju dobar fudbal. Murinja će posebno radovati izdanje mladog holandskog igrača Stivena Bergvajna, koji je pre samo nekoliko dana stigao iz PSV Ajndhovena, a na svom debiju postigao je sjajan gol u 63. minutu.
Bio je to prvi udarac Spursa u okvir gola, dok je i drugi, Hjung-Min Sona u 71. minutu, završio iza leđa Edersona koji je još jednom bio siguran. Ako je za utehu - treći šut je odbranio!
Što se tiče njegovog kolege sa druge strane, kapitena "trikolora" Uga Ljorisa, može se reći da je heroj pošto je odbranio penal Ilkaju Gundoganu, a potom na odbijenu loptu stigao je pre Rahima Sterlinga, mada će i tu biti povika da li su sudija i VAR doneli pravu odluku.
U svakom slučaju unelo je manje konfuzije od prekidanja akcije u 40. minutu i pokazivanja na "belu tačku" za faul koji je viđen tri minuta pre toga nad Serhijom Aguerom.
Zbog svega toga Žoze Murinjo je "umirao od smeha", ali se na kraju ipak slatko nasmešio pošto je njegova ekipa slavila uprkos svim problemima, a za njega su uvek i trijumfi nad večnim rivalom Pepom Gvardiolom posebniji od drugih.