Majkl Oven nikad neće biti smatran legendom Liverpula. I to ga boli i dan danas.
Legenda engleskog fudbala konačno se otvorio o svojim osećanjima prema Liverpulu i otkrio da ga svaki novi dolazak na Enfild dovodi na ivicu suza.
Oven je krajem devedesetih izbio u centar pažnje evropskog fudbala u dresu Liverpula i brzo je postao idol Kopa i smatran je jednom od najvećih nada svetskog fudbala.
Pošto je sa klubom na smeni vekova osvojio tri trofeja, taj odnos se pokvario kada je odlučio da posle 216 utakmica i 118 golova napusti Liverpul i ode u Real Madrid, u želji da postane jedan od najboljih golgetera Evrope i osvoji Ligu šampiona.
Liverpul je bez njega u narednoj sezoni osvojio Ligu šampiona, a stvari u Realu se nisu odvijale kako je on hteo. Oven je želeo da se vrati na Mersisajd, ali je ipak završio u Njukaslu.
Oven je sada gostujući u podkastu svog nekadašnjeg saigrača Džejmija Karagera otkrio koliko mu je sve to teško padalo i rekao je da ta rana nikada neće zarasti.
"Bolelo me mnogo kada sam sa Njukaslom dolazoi na Enfild i slušao zvižduke. Plakao sam u svlačionici i nadao sam se da me niko neće videti. To što si ti (Karager) javno izašao i pobunio se mi je pomoglo, ali me je to dugo mučilo. Kao kada se raziđeš od žene. Mogu samo sebe da krivim što sam rekao 'da' Real Madridu. Otišao sam na godinu dana i odjednom je sve uništeno", priznao je Oven.
"I dalje volim Liverpul, ali za razliku od tebe, ti si i dalje u klubu i tamo te idolizuju. Ja sam bio ti", dodao je on.
Ipak, stvari su otišle u nepovrat kada je potpisao za nejvećeg rivala, da ne kažemo najgoreg neprijatelja, Mančester junajted.
"Hodam pored Kopa, a oni mi viču 'ti si j***ni Mank!' (pogrdno ime za stanovnike Mančestera)", priča Oven.
"Ja moram da živim sa tim, a to prokleto boli. Godinama ubijalo i rana nije mogla da se zaceli. Ne mogu da uradim ništa povodom toga šta je u mom srcu. Tužno je jer bi za mene bilo briljantno kad bih mogao da kažem 'ma, baš me briga'. Vodio bih divan miran život, ali problem je što mi jeste stalo. Znam koji klub je moj klub, ali ne mogu da promenim to što sam uradio. Takvu sam odluku doneo i ne krivim nikoga", rekao je Oven.
Nekarakteristično za fudbalere, pogotovo engleske, otkrio je koliko je emotivan i ranjiv kada je ta tema u pitanju.
"Bilo ko od 60.000 navijača na Enfildu mogu da mi slome srce. Nema sada tome pomoći, ali pogledajte nekadašnje i sadašnje igrače, one koji nisu uradili baš ništa kako dobijaju posao u klubu ili dolaze na centar, a stadion peva njihovo ime", priča 40-godišnji Oven.
On je priznao da su mu osećanja bila pomešana kada je gledao kako Liverpul 2005. pravi nezaboravni preokret i pobeđuje Milan u finalu Lige šampiona.
"Gledao sam to u Madridu. Neću da lažem, osećanja su mi bila jako pomešana. Ti, Stivi (Džerard) i ja smo odrasli zajedno. Sa jedne strane gledaš svoje ortake koji ne samo da su radosni, nego su igrali i jako važnu ulogu u tom uspehu, što je sjajno.
Ali, naravno, otišao sam iz Liverpula ne zato što mi se nije sviđao, već za brzo novo iskustvo, kratki flert, a to se desilo kad nisam bio tu. Mislio sam, pa bože, ne možeš da nemaš pomešana osećanja kada je to u pitanju", ispričao je Oven.
On je počeo da igra u mlađim kategorijama Liverpula sa 11 godina, prvom timu se priključio sa 16 i igrao je osam sezona tamo. Karijeru je završio u Stouku u sezoni 2012/13.
Za reprezentaciju Engleske odigrao je 89 utakmica i postigao 40 golova.