Nemanja Nikolić "vraća film" i priseća se važnih trenutaka iz svoje zanimljive karijere.
Fudbal u Srbiji je potpuno stao, a ovo je prva sedmica za koju sigurno znamo da sporta neće biti. Takvih sedmica će biti još, zbog pandemije korona virusa i zato se domaći fudbaleri nalaze u izolaciji.
Nemanja Nikolić, novi kapiten Voždovca, jedan je od njih. Bivši fudbaler Crvene zvezde i strpljivo čeka da se stvari vrate "u normalu" i da se Superliga Srbije nastavi. Do tada, vreme je da se vratimo u prošlost.
U intervjuu koji je dao za zvanični sajt "zmajeva", Nikolić je govorio o svojoj zanimljivoj karijeri, nastupima u Crvenoj zvezdi, ali i Ligi šampiona protiv ekipa kakva je Barselona.
Bilo je priče i o onima sa kojima je delio svlačionicu, ali prvo ono aktuelno. Nikolić je trenutno u Valjevu, gde se vratio da bude sa svojom porodicom, dok traje vanredno stanje u Srbiji.
"Oseti se razlika, ipak je vanredno stanje. Ljudima nije svejedno, sklanjaju se u kuće, pričamo preko terasa. Ako se neko eventualno posećuje po komšiluku sedi se obavezno napolju uz udaljenost od dva do tri metra, pa se komentariše aktuelna situacija. Nije svejedno, ali život nekako mora da ide dalje. Manji je ovo grad, ljudi se naravno oslanjaju na rakiju (smeh), bodre se međusobno. Pretpostavljam da je tako u svakom mestu", počinje Nikolić priču za zvanični sajt FK Voždovac.
Mnogi ovdašnji sportisti sada moraju da treniraju u svojim domovima i snalaze se da održe formu. Tako je i sa kapitenom "zmajeva".
"Dobili smo plan rada od kondicionog trenera Marka Kuridže koji poštujem i po kojem radim. Svako jutro provozam bicikl, vodim i decu sa sobom na vežbanje. Napravili smo polako svi neki ritam, ali se nadam da ćemo se što pre vratiti "normalnom životu"".
Ipak, umesto aktuelnosti, vreme je da se vratimo u prošlost. Nikolić priča kako je počeo da trenira fudbal.
"U mom rodnom Valjevu fudbal nije mogao da počne da se trenira pre osme godine. Pre toga sam već krenuo u školu, a od trećeg razreda počeo sam da treniram u lokalnom klubu. Teren nije bio daleko od moje kuće, svi drugari iz škole su trenirali, tako da taj period pamtim kao veliko uživanje u školi koju sam uvek voleo iskreno, i treninzima."
Kako je došlo do prelaska u mlađe kategorije Crvene zvezde?
"Već smo dolazili u uzrast kada su neki od nas odskakali kvalitetom i igrom, tako da su ljudi iz Crvene zvezde postali zainteresovani za mene i još jednog drugara iz Valjeva koji je tada bio golman. Organizovana je prijateljska utakmica koja je okupila momke iz okolnih gradova i na kojoj sam zaista dobro igrao i predstavio se u pravom svetlu, tako da je poziv od ljudi iz Crvene zvezde usledio jako brzo i tamo sam proveo kompletnu omladinski staž i stigao do prvog tima."
Nikolić je u prvom timu debitovao sa nepunih 18 godina, protiv Metalca u okviru Kupa Srbije. Tada je trener još uvek bio Valter Zenga.
"To vreme pamtim simbolično, nisam bio "bitan šraf" u ekipi. Usledile su pozajmice, prvo u Zlatibor Vodi koja je tada igrala Srpsku ligu i tamo sam imao sjajnu priliku da naučim dosta o fudbalu. Iako je to bio treći rang, usudiću se da kažem da je za neke to danas jače i od drugog, a ponekad i od superligaškog ranga. Tada sam tek video koliko sam nebitan na fudbalskoj mapi. Pomisliš kako dolaziš iz mlađih kategorija Crvene zvezde i kako zaslužuješ neko poštovanje, a ustvari su tu ljudi sa karijerama i porodicama koji ne mare za to nego žele od tebe konkretne stvari", kaže Nikolić.
"Za mene je pravi debi bio 2008. godine kada sam sa punih 20 godina krenuo standardno da igram i kada sam odigrao prvih 90 minuta. Igrali smo tada protiv Napretka iz Kruševca na strani i protiv OFK Beograda na "Marakani". Obe utakmice smo pobedili, ja sam odigrao dobro, nažalost kasnije su se stvari iskomplikovale pa nisam ostao u Zvezdi, ali to je bio lep period. Usledila je pozajmica u Spartaku iz Subotice kao posledica toga što jednostavno nisam pristajao da budem deo jedne "nezdrave klime" koja je tada vladala u Crvenoj zvezdi. Ali ne žalim ni za čim", zatvara priču o "crveno-beloj" strani svoje karijere.
Nakon dve sjajne sezone provedene u OFK Beogradu gde je čak nosio i kapitensku traku, i po njegovim rečima "pokazao koliko zaista vredi". usledio je prvi inostrani transfer i to u Dinamo iz Minska.
"U Dinamu sam proveo dve sjajne godine kojih se vrlo rado sećam. U tom periodu sam igrao sjajno i za reprezentaciju Crne Gore kao i za klub u Ligi Evrope. Postigao sam golove protiv Fiorentine, PAOK-a i Nacionala iz Portugala. Postigao sam četiri gola u Evropi i pet u prvenstvu, tako da je to jedan period u kojem sam uživao u fudbalu. Kada odete u inostranstvo morate da konstatno igrate na visokom nivou i da uvek pružate dobre partije. Ispostavlja se tačna ona rečenica - "Nije uspeo onaj ko napravi transfer u inostranstvo, već onaj ko tamo dugo ostane".
Usledio je prelazak u BATE Borisov, gde je dobio priliku da uz još trojicu srpskih igrača nastupa u Ligi šampiona. Tamo su im rivali bili Roma, Bajer Leverkuzen i Barselona.
"Najlepši deo moje karijere. Sa mnom su bili i saigrači iz Srbije, Milunović, Mladenović i Jevtić. Nas četvorica smo sjajno funkcionisali i bili deo sjajnog tima koji je igrao Ligu Šampiona. Bitan momenat je bio kada sam postigao gol protiv Videotona u meču pred duel sa Partizanom, i taj gol doneo nam je mogućnost da igramo u plej-ofu kvalifikacija. Na moju veliku radost smo izbacili Partizan u plej-ofu i upali u strašnu grupu. Zabeležio sam dve asistencije i zaista pružio solidne partije, tako da su i ljudi iz Borisova bili jako zadovoljni saradnjom."
Kao neko ko je igrao fudbal na više nivoa, od nižih liga, pa do Lige Šampiona na najvećim stadionima Evrope, Nikolić daje svoj utisak u razlikama između tih nivoa.
"Enormna je razlika u nivou fudbala. Velika je razlika u shvatanju fudbala i na samom ophođenju prema tom sportu. Na visokom nivou greške se ne praštaju. Ekipe protiv kojih se igra u Ligi šampiona nisu preterano agresivne, ali ne odstupaju od svog plana igre i čekaju svoju priliku. Razlika je u tome što vrhunske ekipe drže svoj tempo igre i preko devedeset minuta, dok slabije ekipe popuste u nekom momentu, i tu bivaju uhvaćene u zamku."
Nikolića je potom put naveo u Hapoel iz Tel Aviva, a onda i prvi od dva dolaska u Voždovac. Tada je dobio priliku da sarađuje sa Ilijom Stolicom.
"Cilj mi je bio da pronađem sredinu u kojoj bih mogao da igram i da fudbalski oživim sebe, i odabir je pao na povratak u Srbiju posle pet godina. Odluka je pala na to da taj klub bude Voždovac. Tada je trener bio Ilija Stolica koji je doneo neke nove stvari u Srbiju i tada je Voždovac gajio jedan novi stil igre koji je meni apsolutno odgovarao. Nisam bio iznenađen sjajnim uslovima, jer sam znao i pre toga da je Voždovac klub koji funkcioniše daleko iznad proseka za naše uslove i bila je "skockana" zaista fina ekipa u kojoj sam od ranije poznavao nekoliko igrača", priseća se Nikolić prvog dolaska na "krov".
Sjajna sezona u Voždovcu vrhunac je dostigla "onom" pobedom protiv Crvene zvezde, za koju i danas mnogi govore da je odlučila pitanje šampiona u korist Partizana.
"Taj meč mi je ostao u jako lepom sećanju iz razloga što je "predigra" tog meča bila krajnje euforična. Znalo se da samo Voždovac ima znanja i kvaliteta da "pomuti račune" u trci za titulu i uvede je u foto-finiš. Bilo je svakakvih priča pred taj meč. Pričalo se da će Crvena zvezda da bude sudijski "pogurana", da će Partizan da premira Voždovac, ma svakakvih priča je bilo, koje su samo podgrevale već ozbiljno zagrejanu atmosferu", uvodi Nikolić u priču.
"Na kraju naravno da ništa od toga nije bilo tačno, tačno je bilo samo da Voždovac odigrao jedan sjajan meč. Mi smo toliko dobro i zrelo ušli u taj meč da ishod nikako nije mogao biti drugačiji. Bili smo psihički "namešteni" za sve što bi moglo da se desi. Od samog početka smo odigrali sjajno taktički, nismo odstupali od svog plana igre u maniru velikih ekipa. Poveli smo 2:0 i ušli u jednu sigurnu igru u prvom poluvremenu. Na pauzi smo bili svesni da će Crvena zvezda krenuti svom snagom i planski odlučili da im prepustimo inicijativu, sa time da smo želeli da iz brzih kontranapada pokušamo da postignemo još neki pogodak i sjajno smo se branili. Zvezda je smanjila prednost na 2:1, ali tu se pokazalo koliko smo psihički spremni ušli u meč, postigli smo odmah još jedan pogodak i poveli na 3:1, i na kraju pobedili rezultatom 3:2. Mnogo mi je drago što sam bio deo tog meča."
Nakon još jednog izleta u Izrael i Dinamo iz Minska, Nikolić se opet vraća u Voždovac, tokom leta 2019. godine. Sada je i kapiten kluba za koji mnogi kažu da je "najfudbalskija" sredina u Srbiji.
"U Srbiji "najfudbalskija sredina" znači da su plate redovne i da nemaš pritiske, i da znaš da sigurno nisi deo "zakulisnih radnji". Siguran si kao igrač i sve svojim radom i kvalitetom zaslužuješ. Klub je maksimalno pošten prema svima, ne postoje krivine, prečice ili neki drugi način na koji možeš da dobiješ nešto što ti ne pripada. Danas je velika privilegija biti deo Voždovca."
Nikolić je u karijeri mnogo toga prošao, a onda i ne čudi što može da se pohvali sa kakvim je sve fudbalerima delio svlačionicu.
"Igrao sam sa zaista sjajnim igračima kao što su Ognjen Koroman, Nenad Milijaš, Stefan Savić, Stevan Jovetić i mnogi drugi, da ne nabrajam i u reprezentaciji i u klubovima, plejada, ali zaista jedan čovek se izdvaja i posle njega nema zareza, samo tačke. Nijedan čovek nije takav, da kažem "doktor" fudbala, super-ultimativni fudbalski talenat koji se viđa samo jednom u životu kao - Mirko Vučinić", otkriva Nikolić.
"Ne znam koju reč da pronađem da opišem fudbalski talenat ili ono što se nalazi u glavi tog čoveka, i u nogama naravno. On se rodio sa time, Bog ga je stvorio za fudbal. Imao je sjajnu karijeru, koja je mogla da bude još bogatija, jer je on igrač koji je mogao da nosi igru najvećih svetskih klubova, ali on se odlučio da uživa u fudbalu, da bude veliki gospodin, ali da se ipak svuda vidi njegov veliki talenat", oduševljeno Nikolić govori o nekadašnjem fudbaleru Juventusa.
Na kraju razgovora, Nikolić je imao poruku za navijače Voždovca, ali i sve ljubitelje fudbala.
"ČUVAJTE SE! Sebe na prvom mestu, a tako čuvate svoje ukućane i svoju okolinu. Zdravlje je sada prioritet. Fudbal će se vratiti, sada je potrebno da brinemo o drugim stvarima. Pokažimo sada svi visok nivo socijalne svesti i poštujmo ono što nadležni savetuju. Budite kući, sve će ovo brzo proći, a onda se vidimo na našem stadionu!"