U naredne tri nedelje na portalu MONDO očekuje vas serijal tekstova o fudbalerima koji su imali neobične karijere, a nema boljeg trenutka da ih upoznate nego sada kada nema fudbala. Počinjemo od Luca Pfanenštila koji je pravi fudbalski globtroter!
Ne tako davno čuo sam od jednog našeg istaknutog novinara unutrašnjo-političke rubrike da je pre dvadeset i više godina imao san da postane sportski novinar.
Nije to bilo zbog ogromne opsesije fudbalom, košarkom ili plivanjem, nego samo i isključivo zbog putovanja koje je ovaj posao nudio u svom opisu. Postoji li lepši (i lakši) način da upoznaš gradove, kulturu i istoriju od sportskog novinarstva?
Dobro, to sad i nije baš tako, Internet je učinio svoje, međutim čak i kada stvorimo idealne uslove u novinarstvu, mnogo lepše je sve ovo proživeti kao sportista, pa makar i neuspešni!
Da, dobro ste pročitali… Samo, ko je lud da takve stvari vidi u fudbalu? Ko je lud da se stalno seli iz jednog mesta u drugo? Iz države u državu? S kontinenta na kontinent? Ko je lud da se ne skrasi tamo gde primeti da mu je lepo? Ko je lud i da ne zaradi od fudbala?
E, pa postoji jedan takav - i gle - nekim čudom je Nemac. Zove se Luc Pfanenštil.
Verovatno niste čuli za ovog čoveka, a i kako biste kada je u svakom klubu u kom je bio ostajao tek toliko da mu ekonom opere dres nekoliko puta. Nije bilo potrebe za drugim, teško da bi stigao da ga pocepa od upotrebe na tek nekoliko treninga i utakmica. Čim bi se malo iskrzali vrhovi rukava - Luc bi "zapalio" u neki drugi klub, u neki drugi grad, u neku drugu državu…
Prilično smo sigurni da vas ni informacija da je Luc Pfanenštil od svih pozicija u timu bio baš golman, neće naročito iznenaditi, pošto je u sportsko-narodnim verovanjima, koja su nekad važnija i od skauting kategorija, oduvek važilo da su oni posebna sorta.
Za našeg prvog člana serijala #MondoIkone - to nije čak ni uvreda, sigurno se ponosi time što se za njega može reći da je bio "luđi" i od Igite, Kamposa, Barteza ili Šumahera.
Hajde da pokušamo da objasnimo i zašto!
Luc Pfanenštil, kome je danas 46 godina, branio je u tačno 23 različita kluba, preciznije u 15 različitih zemalja i PRVI je fudbaler koji je nastupao na šest kontinenata.
Pravi fudbalski nomad otkrio je da kada već nije toliko dobar u poslu kojim se bavi - bar može da putuje i upoznaje različite kulture, a na kraju krajeva nije loše ni da vas zbog ovakvih stvari "uzmu u usta" kada se povede priča o najegzotičnijim karijerama.
U jednoj ruci bi nosio pasoš, u drugoj mapu sveta, pa pravac na aerodrom pošto je iz rodne Nemačke bilo selidbi u Maleziju, iz Engleske na Novi Zeland, s Novog Zelanda u Norvešku...
Pfanenštil nije bio poput Rajana Gigsa ili Frančeska Totija, fudbalera koji su karijeru počeli i završili u istom klubu (o kvalitetu da ni ne pričamo), tako da je u startu "otpala" mogućnost da na taj način postane heroj navijača, ali kad je već tako - pomislio je - što ne bih upoznao što više njih.
Naravno, teško da bi i Gigs i Toti proveli čitavu karijeru u istom klubu da su poput Pfanenštila prve profesionalne korake napravili u Bad Kecingu - gradiću blizu Češke veličine Arilja.
Pfanenštil nije bio ni poput Nikolasa Anelke, pošto mu novac nije bio presudan u odabiru kluba, pa je tako za njega u jednom trenutku igranje u što više klubova postala prava opsesija, nesuđena misija koju će ispuniti kao fudbaler.
Nemački golman je samo želeo da obiđe sve kontinente kao igrač, da uđe u knjigu rekorda, pare manje-više, a bez obzira što nije bio na ceni: njegovi transferi iz jednog kluba u drugi bili su istorijski.
Nije ni ta suma koja leže na bankovni račun nakon potpisa uvek jedino merilo, važna su i brojna iskustva, da ne kažemo "neprocenjiva" kao u čuvenoj reklami, koja Pfanenštil nosi iz Nemačke, Engleske, Singapura, Sjedinjenih Američkih Država, Brazila, Južne Afrike, Finske, Malezije, Belgije, Kanade, Namibije, Norveške, Jermenije, Albanije i sa Novog Zelanda.
Sve ovo bilo bi super i da je junak naše priče u tim zemljama samo igrao fudbal - stvari koje su mu se dogodile, teško da će ikad ikome!
Dok je bio u Singapuru, u klubu koji se zove Gejlang junajted, Pfanenštil je proveo čak tri meseca u zatvoru - tačnije 101 dan. Bio je optužen za nameštanje mečeva, ali zbog nedostatka dokaza na kraju je pušten na slobodu. Prošao je kroz košmar u jednom od najgorih zatvora u Aziji: bez toaleta, kreveta, sa gomilom ljudi u jednoj sobi. Za tri meseca tri puta mu je slomljen nos, a sve zbog toga jer je optužen da je primio mito od 7.000 singapurskih dolara da namešta mečeve svog tima.
"I dalje imam košmare o tome... Probudite se, a ležite pored ubica i silovatelja bez toalet papira ili četkice za zube, to vas natera da preispitate sve vaše odluke u životu", pričao je Luc Pfanenštil i kazao da je shvatio da fudbal nije sve u životu.
Deo karijere koji je proveo u Singapuru opisao je kao najteži, ali to možda nije ni blizu životne drame koja mu se dogodila godinu dana i 15 hiljada kilometara kasnije.
Igrajući za novozelandski tim Danidin tehnikal pozajmljen je u Englesku u Bredford, ali ne onaj koji sad igra u Čempionšipu, nego u Bredford park aveni koji se takmičio u šestom rangu.
Na čuveni "Boksing dej", kada su u Engleskoj svi ili na stadionima ili kod kuće uživaju u fudbalu, Luc Pfanenštil bio je proglašen klinički mrtvim na tri minuta. Na sreću, uz prisebnost lekarskog tima, probudio se tri sata kasnije u bolnici, spreman za nove izazove.
"Nije bilo nikakve zle namere u startu Klejtona Donaldsona. Hteo je da me nadskoči i umesto toga se zakucao u moj grudni koš. Nisam odmah shvatio koliko je to ozbiljno, a kada sam se probudio iz kome bio sam ljut na medicinske sestre jer smo vodili 2:0 i hteo sam da sačuvam mrežu kako bismo došli do tri boda", prepričao je Pfanenštil zamalo kobni duel sa meča protiv Harogejt tauna i kazao da se posle nedelju dana vratio na teren, protivno savetima lekara.
Engleska mu ni po iskustvu u najpoznatijem klubu za koji je branio, čuvenom Vimbldonu, neće ostati u dobrom pamćenju.
Tamo je igrao zajedno sa Vinijem Džounsom, fudbalerom "grubijanom" koga pamtite i kao siledžiju iz filmova Gaja Ričija. Tu stranu Vinijeve ličnosti osetio je i na svojoj koži. Tokom jednog treninga u parku, Vini i kompanija, priredili su vrlo čudan doček mladom golmanu iz Nemačke.
Luc je pričao da se samo seća da je jedan od saigrača "samo dao komandu", a već u sledećem trenutku je nag ležao u lišću, samo u patikama!
"Ležao sam u prašini i nisam imao pojma šta da radim pošto je bio novembar - i bilo je ledeno. Morao sam da trčim golišav tri milje pored žena koje su šetale svoje pse... Sad zvuči smešno, ali tad nije uopšte!", prisetio se Pfanenštil "lude bande" iz Vimbldona u intervjuu za BBC.
U Jermeniji je ostao bez dinara kada je klub bankrotirao, na Novom Zelandu je ukrao pingvina i pustio ga tek kada su mu pripretili deportovanjem, a u Singapuru su ga po dolasku proglasili za zvezdu Bundes lige i tretirali ga (do "nameštanja" utakmica) kao Boga. Kada je "pokorio" šest kontinenata pričao je da planira i da bude golman i na jedinom koji mu je nedostajao - Antarktiku - međutim najverovatnije će morati da dočeka naslednika koji će ispuniti taj san pošto je karijeru završio u Namibiji.
Ipak, cela njegova karijera mogla je da krene drugim tokom samo da je kao 18-godišnjak prihvatio ponudu amatera Bajerna da zaigra za njih. U svom "CV" čak ima i pet nastupa za kadetsku reprezentaciju Nemačke. I sam kaže da ovaj put, kojim je išao, nije oduvek planirao:
"Imao sam sasvim normalnu karijeru i igrao i za reprezentaciju, ali sam oduvek bio pomalo nestrpljiv momak. I kada nije bilo baš kako sam zamišljao odlučio sam da odem u inostranstvo, kao 19-godišnjak u Maleziju. To je pomalo čudno kada imate dobru ponudu Bajerna i vi završite u jugoistočnoj Aziji.Nisam zaista planirao da igram za toliko klubova, okolnosti su bile takve. Treneri su dobijali otkaze, klubovi bankrotirali, hiljadu, ne tako lepih stvari, mi se dogodilo u karijeri".
Taj karakter lutalice i svetskog putnika ga ni posle karijere ne napušta.
Kada više ne može da brani, bar može da putuje. Radio je za mnogobrojne nemačke televizije kao komentator i stručni konsultant, bio je u Hofenhajmu i reprezentaciji Kube (!?) kao trener golmana, a trenutno je sportski direktor Fortune Dizeldorf…
Do kada? Ko zna koliko će ga ovo mesto "držati", čudna je to sorta!