Koliko vas je do sada čulo za priznanje u fudbalu koje postoji 90 godina i nazvano je po legendarnom kapitenu Urugvaja – Hozeu Nasaciju?
"Nasazzi's Baton" ili "Nasacijeva štafeta" je prestižno nezvanično priznanje koje nastalo 30. jula 1930. Od tada, pa do danas, donosi sa sobom i naslov ŠAMPIONA sveta u fudbalu!
Od uvođenja tog priznanja prošlo je toliko vremena da je sada potpuno zaboravljeno. Ako ne verujete, probajte da guglate i nešto nađete o tome. Videćete da vam internet neće mnogo pomoći...
A sve je počelo na čuvenom, prvom Svetskom prvenstvu u Južnoj Americi.
Tog dana, pre skoro devet decenija, odigrano je finale prvog zvaničnog Mundijala. Urugvaj je u Montevideu pobedio Argentinu 4:2, a Hoze Nasaci je kao kapiten "urusa" podigao trofej "Žila Rimea" i započeo tradiciju koja traje do danas.
Kao što je poznato, Urugvaj je postao zvanični FIFA prvak sveta, ali i nezvanični šampion planete kao nosilac "Nasazzi Baton"-a.
Ovu drugu titulu bilo je mnogo teže sačuvati, a lakše osvojiti. Nekada je bila vrlo vredna, danas i ne toliko, ali svakako da bi vlasniku veoma prijala, ako bi uopšte znao za nju.
A, nekad se znalo!
Nasacijevu "štafetu" osvajale su i sve tri Jugoslavije. Kraljevina, SFRJ i SRJ. Doduše, za poslednju nismo sigurni! I sve su, dakle, bile prvaci sveta, čime Srbija još ne može da se podiči.
Naime, Urugvaj je posle trijumfa nad "gaučosima" 1930. postao i prvi nosilac malo poznate titule. Od tog trenutka, ona je krenula da se prenosi od reprezentacije do reprezentacije, po bokserskom principu.
Šta se posle Montevidea događalo sa "štafetom"?
Brazil je pobedio Urugvaj, Španija je bila bolja od "selesaa", Italija od "crvene furije", Engleska od "azura" itd... Svi oni, barem nakratko, bili su vlasnici "štafete". Uslov da neki tim postane prvak sveta bio je da pobedi aktuelnog vladar i da se taj trijumf ostvari u bilo kojoj zvaničnoj FIFA utakmici, kao i da je posle 90 minuta, ne produžetaka ili penala.
Pobednici su dobijali "štafetu" i priznanje - "Nezvanični prvak sveta"!
Naša reprezentaija prvi put je to postala uoči Drugog svetskog rata, 18. maja 1939. godine. Taj uspeh ostvarili su fudbaleri Kraljevine Jugoslavije, na stadionu BSK-a na Topčideru (gde je sad stadion Partizana) pobedom protiv Engleske - 2:1.
Utakmica je odigrana pred čak 35.000 navijača u predratnom Beogradu i bio je to rekord prve Jugoslavije u poseti! Interesovanje je bilo toliko da je utakmica počela u 17 časova, a stadion je bio otvoren već od osam ujutru! Ljubitelji fudbala donosili su na stadion hranu, prodavani su jaganjci, pogačice, sendviči, flaše vina, piva...
JUGOSLAVIJA: Ljubomir Lovrić (Jugoslavija, Beograd), Zvonimir Požega (Vojvodina, Novi Sad), Ernest Dubac (BSK, Beograd), Petar Manola (BSK), Prvoslav Dragićević (BSK), Gustav Lehner (BSK), Svetislav Glišović (BSK), Đorđe Vujadinović (BSK), Aleksandar Petrović (Jugoslavija), Frane Matošić (Hajduk, Split), Nikola Perlić (Jugoslavija).
Hrvati su opet zabranili najboljim igračima da igraju za državni tim, samo se Frane Matošić odazvao i tako postao deo istorijske pobede. Jedine za Kraljevinu Jugoslaviju te 1939.
Streli za naš tim bili su Glišović i Perlić...
U vlasništvu Jugoslavije titula je bila nepinih mesec dana, jer je Italija na gostovanju u Beogradu 4. juna slavila pobedu od 2:1 i odnela i naslov prvaka i "štafetu".
Nije lako pratiti niz šampiona koji nikad ne prestaje, ali smo utvrdili da su "plavi" sledeći put postali nezvanični prvaci sveta 1967. godine. Ponvo je na kolena oborena jedna fudbalska velesila - Zapadna Nemačka. U okoviru kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, "panceri" su gostovali na današnjem stadionu "Rajko Mitić". Tog 3. maja zablistao je vrsni golgeter Josip Skoblar, koji je glavom matirao čuvenog Sepa Majera i doneo "Jugi" trijumf i nezvanični naslov - prvak sevta!
JUGOSLAVIJA: Pantelić, Fazlagić, Jusufi, Brnčić, Rašović, Holcer, Melić, Skoblar, Hasanagić, Bečejac, Džajić.
ZAPADNA NEMAČKA: Majer, Packe, Fogs, Bekenbauer, Šulc, Fičel, Held, Kupers, Miler, Overat, Ler.
Posle lepe majske večeri na sadionu Crvene zvezde, Jugoslavija je ponovo brzo ostala bez "štafete", jer su je Nemci već u oktobru preuzeli prilikom revanša u Hamburgu (3:1). Ali, ovaj puta nije dugo čekala, svega tri godine. I ponovo su "panceri" bili naše mušterije, sada u prijateljskom meču odigranom 18. novembra 1970. na zagrebačkom Maksimiru.
"Plavi" su trijumfovali 2:0, golovima Bukala i Džajića.
JUGOSLAVIJA: Dautbegović, Rajković, Paunović, Holcer, Stepanović, Antonijević, Pirić, Bajević, (Hlevnjak), Petković, Bukal, Džajić.
ZAPADNA NEMAČKA: Majer , Fogs, Hetges, Bekenbauer, Veber, Rot, Libuda, Necer, Hejnkes, Overat, Held (67. Grabovski).
Posle pet neuspelih pokušaja da se osvoji titula nezvaničnog prvaka sveta, Jugoslaviji se posrećilo 31. marta 1984. U prijateljskom meču na Gradskom stadionu u Subotici "pala" je Mađarska 2:1.
JUGOSLAVIJA: Simović, Čapljić, Cvetković, Zajec, N. Stojković, Radanović, Šestić, Gračan, Pančev, Bažadarević, Halilović. Igrali su još: Baljić, M. Đurovski, B. Đurovski, Elsner.
Strelci za "plave" bili su Milko Đurovski i Radanović, a utakmica se pamti po prelepom lobu Lasla Đimesija.
To ipak NIJE bila poslednja "Nasacijeva štafeta" za Jugoslaviju!
Uz veliku zahvalnost našem čitaocu Milošu, koji nam je u komentaru skrenuo pažnju na grešku u zvaničnom računanju, zaključili smo da je šampion postala i reprezentacija SR Jugoslavije.
"Plavi" su pod vođstvom selektora Milana Živadinovića preuzeli štafetu pobedom protiv Irske u novembru 1998. Bio je to meč kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2000, rezultat je bio 1:0 za naš tim, a strelac jedinog gola na stadionu Crvene zvezde bio je Predrag Mijatović.
Jugoslavija: Kralj, Đorović, Đukić, Mihahjlović, J. Stanković, Jokanović, D. Stanković, D. Stojković, Jugović, Mijatović, Milošević. Igrali su još: Kovačević, Drulović, Grozdić. Selektor: M. Živadinović.
Miloše, hvala za komentar i sugestiju!
Rekorder po broju osvojenih trofeja je Brazil sa 11, Argentina ih ima 10, Urugvaj i Engleska po 9, Zapadna Nemačka 8, Istočna Nemačka 1, a jedinstvena 6 titula... Titula je čak stigla i do Holandskih Antila, Zimbabvea, Izraela, Gruzije. Osvajale su je, barem po jednom, 53 članice FIFA (nažalost, zvaničan podak ne postoji).
Na listi "The Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation", poznate organizacije za fudbalsku statistiku, uočili smo veliku grešku, koja drastično menja poslednje 22 godine. Na njoj je istaknuto da je SR Jugoslavija u oktobru 1998. godine pobedila Hrvatsku i da je postala vlasnica "štafete". Istorijski duel bivše "braće", kao što je dobro poznato, završen je 0:0 i titula je ostala u vlasništvu "kockastih".
Po aktuelnoj listi...
Holandija je rekorder sa čak 37 uzastopnih odbrana "Nasacijeve štafete". Trenutni "šampion" je Švedska, koja je "pojas" preuzela od Rumunija 15. novembra prošle godine.
OVO JE SPISAK SVIH UTAKMICA ZA "NASAZZI'S BATON".Pogledajte ispisak koji se na poklapa sa listom "The Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation (RSSSF)" i koji je poslednji put ažuriran do 2002.
Bilo bi lepo kada bi FIFA ponovo aktivirala nagradu za "Nasacijevu štafetu"! U svakom slučaju, u pitanju je zanimljiva tradicija stara skoro ceo vek i koja se "meri" od prvog Mundijala. Preciznom arhivom može se sklopti lista šampiona od Urugvaja do danas...