Nastavljamo serijal tekstova o fudbalerima koji su imali neobične karijere, a nema boljeg trenutka da ih upoznate nego sada kada nema sporta. U ovoj epizodi MONDO IKONA predstavljamo vam fudbalera koji je živeo brzo i umro mlad…
Majstor fudbala. Duga crna kosa. Rok end rol. "Elvis" zulufi. Alkohol.
Zvuci kao da cemo u 16. tekstu serijala MONDO IKONE govoriti o genijalnom Džordžu Bestu, coveku koji ispunjava svih pet pomenutih uslova, medutim ovoga puta rec je o njegovom neuspešnijem dvojniku za koga sigurno niste culi, a koga je na sve to droga koštala, ne karijere - nego života.
Danas vam govorimo o Robinu Frajdeju, engleskom napadacu koji ni pet sezona nije profesionalno igrao fudbal, ali vala ga je stvarno dobro igrao!
Roden je 1952. godine u zapadnom delu Londona (Akton) i vrlo rano je poceo da se zanima za fudbal koji je prvi put uživo gledao vec sa dve godine, kada ga je otac odveo na utakmicu Brentforda, kluba za koji je igrao njegov deda.
Kažu da je mali Robin vec sa deset umeo da žonglira pomorandžom i da je balansira na vratu, grudima, a onda da je spusti niz telo i ponovo podigne, dok je njegov brat blizanac Toni važio za talentovanijeg.
Ipak, Robin je bio taj koji je napredovao, igrao je uglavnom sa starijima od sebe u parku ispred kuce i pokazivao da ce jednog dana biti velika fudbalska zvezda, a Londonom se prouculo da "postoji jedan mali koji je sjajan", pa su ga tako u svojoj školi fudbala isprobali dobro poznati Kristal Palas, Kvins Park Rendžers i Celsi, medutim postoji dobar razlog zašto nisu imali previše strpljenja za njega.
Decak koji je oduvek važio za stidljivog i povucenog, drasticno se promenio u pubertetu kada je otkrio da postoje i druge stvari pored fudbala koje ga zanimaju.
To naravno nije bila škola, koja mu nije bila ni na kraj pameti za razliku od marljivog brata, nego muzika, izlasci, jedno vreme cak i slikanje, a onda je na red došla i droga koju je prvi put probao u ranim tinejdžerskim godinama.
Odustao je od škole sa 15 godina, radio je kratko kao gipsar, prao je prozore, vozio kombi sa namirnicama, sve kako bi popunio "budžet" za spid, metadon i provod.
Bio je buntovan, više puta je uhvacen i u kradi (jednom je ukrao i radio za automobil !?), ali nije mogao doveka da se "izvlaci" na to što je maloletan.
Kada je sa 16 godina 'opljackao' prodavnicu igracaka, i na sve to imitirao policajca noseci na glavi decji policijski šlem, završio je u kazneno-popravnom domu Feltam zajedno sa problematicnom decom i zavisnicima. U ovoj ustanovi je morao da provede 14 meseci i pitanje je kako bi to izdržao da nije imao fudbal (trenirao u omladincima Redinga).
Ako se pitate da li se zbog toga opametio - nije.
Kada je odslužio kaznu rekao je "zbogom" Redingu pošto se vratio kuci i oženio devojku Maksin, a ocu je veci problem bio što je ona crnkinja, manje to što imaju samo 17 godina.
"Mešanje rasa" je u to vreme bila tabu tema na Ostrvu, mnogi prijatelji su ga zbog toga napustili, a ubrzo je par dobio i dete. Živeli su teško pošto je Robin radio "jednokratne" fizicke poslove, dok ga nije napuštala ni opsesija narkoticima uprkos tome što je i dalje pokušavao da bude fudbaler.
Igrao je za za poluprofesionalni klub Volthemstou i zaradivao 10 funti nedeljno, potom je u Hejsu dobijao tri puta više, a bez obzira na to što je sve stanovnike Londona ostavljao bez daha kada bi dobio loptu u noge, bilo je dana kada ih je i zasmejavao zbog toga što je kasnio na utakmice i igrao potpuno pijan - i dalje vrlo dobro.
Frajdej je bio madionicar sa loptom, vitke grade - i opet neverovatno snažan, pa je mogao da "napipava" loptu i dok ga trojica okružuju, a onda da postigne spektakularan gol.
Imao je srece da ga menadžer Redinga primeti na jednoj utakmici Hejsa, i poželi da ga pogleda opet, uprkos tome što su ga svi upozoravali da je problematican. Kada je njegovo fudbalsko znanje potvrdeno i u Enfildu (ime kluba), i kada je oko Frajdeja poceo da "kruži" i Votford, u Redingu je odluceno da više nece casiti casa i doveli su "rok stara iz beton lige" u januaru 1974. godine.
"Na prvom treningu sa Redingom igrali smo 'šest na šest', a Robin se zaletao i pokušavao da udari što više poznatijih igraca. Mislim da je dvojicu ili trojicu povredio...", ispricao je hronicar dešavanja u Redingu, a to i nije cudo kad je u Hejsu dobio sedam crvenih kartona za dve sezone.
Izveštaji engleskih medija iz sedamdesetih godina puni su opisa spektakularnih golova koje je Frajdej postizao, i to kao od šale…
Kažu da je na jednoj utakmici protiv Donkastera stajao na 30 metara od gola i uporno tražio loptu od saigraca. Kada je konacno upucena prema njemu, zahvatio ju je iz prve, spoljnim delom desnog stopala i postigao gol koji niko na stadionu, cak ni golman, nije ocekivao.
"Gledao sam golove Pelea i Krojfa, ali je ovo najbolji koji sam video u životu", navodno je rekao sudija Klajv Tomas nakon jednog savršenog prijema grudima i projektila iz prve protiv Tranmerea.
Imao je perfektnu tehniku, bio je graciozan fudbaler, proglašen je za najboljeg igraca u istoriji Redinga, o njemu je cak napisana knjiga sjajnog naslova "The Greatest Footballer You Never Saw" (Najbolji fudbaler koga nikad niste gledali), ali je toliko gluposti u karijeri napravio da to "nadbrojava" sve golove koje je postigao kao profesionalni fudbaler.
Nije voleo da trci i trenira, trener Harli je govorio da je "žestoko nedisciplinovan kao timski igrac", i da koliko god pokušavao da ga popravi kao fudbalera - ovaj je to odbijao, cak i kada je bio u pitanju savet o ishrani. Kada dobije loptu postao bi potpuno druga osoba, ostalo ga nije zanimalo.
Obožavao je da ismeva rivala proturanjem lopte kroz noge, dok publika aplaudira, neretko bi se potukao sa protivnickim fudbalerima, a problema je bilo posebno van terena.
Znao je da do jutra u provodu pije "Colt 45", naravno uvek okružen ženama, a vlasnici nocnih klubova su ga prezirali jer je izvodio i "slonovski ples" (izvrne džepove farmerica naizvrat i izvadi polni polni organ), a što su više pokušavali da ga kontrolišu - to je bio gori.
Nije pomoglo ni što su mu dodelili "supervizora", ni što su od njega tražili da ne pije bar 48 sati pred utakmicu, pošto je buntovni Frajdej umesto toga uzimao LSD.
Prikljucio se "hipi" pokretu, prva 24 casa medenog meseca u Amsterdamu proveo je razdvajajuci travu od žvake koju je imao u džepu, ukrao je spomen-plocu sa groba i hteo da je ostavi pored vlasnika, doneo je labuda u hotel, poljubio policajca posle postizanja gola...
Pamti se i kako je na mecu protiv Fulama, na svom debiju u dresu Kardifa u 1977. godine, postigao dva gola pored cuvenog Bobija Mura, najboljeg štopera koga je Engleska ikada imala, a uz to ga je u toku utakmice "uhvatio za ponos". Na sve to dodajmo i podatak da je pre toga pijancio citavu noc i vratio se u pet ujutro u stan pošto je slavio Novu godinu.
Imamo osecaj da bismo mogli da nabrajmo do sutra, ali "premotacemo" do poslednje idiotarije koja ga je koštala igracke karijere vec sa 25 godina!
"Na terenu mrzim sve rivale. Briga me za sve. Ljudi misle da sam ludak... Ja sam samo pobednik", Robin Frajdej.
Robin Frajdej igrao je drugu sezonu u dresu Kardifa, tada treceligaša, a posle dva meseca provedena u bolnici zbog dizenterije vratio se na teren protiv Brajtona. Citavu utakmicu cuvao ga je "brkati" štoper Mark Lorenson, koji nije birao sredstva kojma ce zaustaviti nervoznog napadaca, pa je Frajdeju u jednom trenutku "pukao film" i udario je rivala pravo u lice.
Dobio je crveni karton i odjurio u svlacionicu, legenda kaže da je "upao" u Brajtonovu, pronašao sportsku torbu Marka Lorensona i - da budemo fini - izvršio veliku nuždu u nju.
Kardifu je bilo preko glave nenormalnih ispada Marka Lorensona, stavili su ga na transfer listu, ali kao što ste vec shvatili niko ne može da nareduje Robinu Frajdeju koji je kazao da završava karijeru u decembru 1977. godine, a odmah se vratio u London gde je radio kao putar.
Navijaci su potpisivali peticije da se vrati u Reding, tadašnji menadžer Moris Evans ga je kontaktirao i rekao mu da "ako se smiri tri-cetiri godine može da igra za Englesku", ali je Robin Frajdej vec rešio - niste vredni. Samo mu je odgovorio "upola sam mladi od tebe, a proživeo sam duplo više".
Odlucio je da "prokocka" život na zatvorske kazne, provod, alkohol, lake žene i drogu, a na kraju mu je srce prestalo da kuca vec sa 38 godina zbog predoziranja heroinom.
Necemo tražiti smisao u tome zašto je Robin Frajdej bio takav kakav jeste - ne postoji tu ništa narocito "duboko". A uz to, njegovi bližnji su odavno dali odgovor na to pitanje…
"Jednostavno ga nije bilo briga", govorio je otac Alf.
U to ime za kraj smo ostavili još jednu anegdotu o njemu koja je cak i "opevana".
U prvoj sezoni u dresu Kardifa, na mecu protiv Lutona, na živce mu je išao njihov golman Milija Aleksic. Engleski cuvar mreže, ocigledno srpskog porekla, više puta se požalio kod sudije da je Frajdej neoprezan i da ga je više puta udario u borbi za loptu…
Frajdeju je u opet u narednom duelu visoko podigao nogu i udario Aleksica, medutim kada je shvatio da bi mogao da dobije i karton zbog toga, otišao je da se izvini.
Aleksic ne da nije hteo da mu pruži ruku i prihvati izvinjenje, nego ga je odgurnuo. Nakon što je prekid izveden, Frajdej je spremio osvetu, odmah je ukrao loptu od Džona Folknera, krenuo u prodor, prevario cuvare, zaobišao Aleksica, a onda ubacio loptu u praznu mrežu.
Gol je proslavio tako što je trckarao oko Aleksica s napravljenim znakom "V" što je u to vreme u Engleskoj znacilo kao da ste nekome pokazali srednji prst.
Kardif je slavio u toj utakmici 4:2 i zahvaljujuci tome je izbegao ispadanje u trecu ligu, a momenat Robinove proslave gola je ovekovecen fotografijom koja se dve decenije kasnije našla i na omotu singla velškog rok benda "Super Furry Animals".
Ako vam kažemo da se pesma zove "The Man Don't Give a Fuck", sve smo vam rekli…