Tokom tri nedelje, MONDO vam donosi fudbalere koji su na neki način ostavili trag u svetskom fudbalu. Vreme u izolaciji je idealno za čitanje ovakvih tekstova.
Kada je Dijego Armando Maradona predvodio svoju Argentinu do pobede nad Engleskom, uz onaj legendarni gol rukom i onaj ''najbolji svih vremena'' nogom, to je bila osveta. Sam je to rekao.
Samo četiri godine ranije, Britanci i Argentinci su ratovali na Foklandskim ostrvima, a ''kudravi Gaučos'' nije imao drugačiji način da se sveti. Rukom, pa trkom preko celog terena eliminisao je najomraženiju zemlju u svojoj domovini.
Stadion Asteka, jedna fantastična građevina, video je koliko Dijego Armando Maradona mrzi Englesku. Piter Šilton je bio kolateralna šteta na putu do drugog osvajanja Mundijala za momke u svetlo plavim dresovima.
Prešli su preko Belgije, koju ćemo pomenuti i kasnije, u polufinalu, a zatim nadigrali Zapadnu Nemačku za trofej koji u raspravama za najvećeg ikada još nedostaje Mesiju i Ronaldu. Ovom modernom, onaj stariji ga ima.
Po čemu ćete vi pamtiti Mundijal 1994. godine u SAD? Komšije Rumuni su bili sjajni, iako su imali onakve frizure, Bugari su bili još bolji od njih, Šveđani su bili polufinalisti, Bađo je šutnuo onaj penal koji je postao istorija...
A gol Saida Al-Uvairana? Kako to mislite ''koga?'', pa reprezentativca Saudijske Arabije. I to za prolaz u drugu fazu takmičenja. Ne znate priču? Sedite, sad ćemo da je pričamo.
Bilo je to prvo učešće za Saudijce, ali i njihov najbolji plasman u dosadašnjim mundijalskim nastupima. Bili su u veoma teškoj grupi sa Holandijom, Belgijom i Marokom, ali su dve pobede bile dovoljne za prolaz. Prolazile su čak i četiri najbolje trećeplasirane selekcije, ali je tim sa Bliskog Istoka bio drugi u svojoj grupi.
Saudijska Arabija je između 1948. i 2000. godine imala niz od pet finala na kontinentalnom šampionatu Azije, uz titule 1984, 1988 i 1996. godine. To pokazuje koliku je tim imao snagu i sa kakvim je očekivanjima išao u SAD. Po izjavama koje su kasnije davali fudbaleri tog tima, bili su sigurni da mogu da stignu čak i do završnice turnira.
Počeli su sjajno, imali prednost protiv veoma jake reprezentacije Holandije, ali su na kraju upisali poraz. Savladali su u drugoj rundi najslabiju ekipu u grupi, Maroko, pre nego što je u meču sa Belgijom trebalo da odluče o prolasku dalje.
Pomalo neočekivano, sve je bilo rešeno posle pet minuta. Belgijanci su imali šest bodova, zbog pobeda u prva dva kola, a Said Al-Uvairan je postigao jedini gol na meču. To je Belgiju poslalo u kalkulacije za prolaz, a Saudijce na drugo mesto grupe.
Taj gol, najbolji u karijeri veziste, najlepša je kopija onog Maradoninog prodora koji se nešto južnije dogodio osam godina ranije. Precizni statističari su izračunali da je trčao 70 metara, nizao je protivničke igrače, a zatim loptu ''bocnuo'' preko istrčalog golmana Belgije Prudoma.
''Postigao sam gol za svakog Saudijca, za svakog Arapina na svetu.''
I onda su se reflektori upalili!
Zbog toga što su igrači malo poleteli, Saudijska Arabija je lako eliminisana a Mundijala. Šveđani su bili bolji (3:1), iako su se momci iz Azije nadali da bi u finišu meča, kod rezultata 2:1, mogli da naprave još veću senzaciju.
Mundijal je bio uspešan, a Said Al-Uvairan je privukao pažnju na sebe. Kako je kasnije isticao, zvali su ga neki klubovi iz Brazila, Portugala, Španije i još nekih evropskih država. U tom trenutku je imao 27 godina, bio je najbitniji igrač Al-Šababa i još mnogo igranja fudbala je bilo pred njim.
Sprečio ga je zakon, pošto fudbalerima iz Saudijske Arabije nije bilo dozvoljeno da napuštaju zemlju. Morali su da igraju u domaćim klubovima, pa su svi odgovori na ponude iz inostranstva bili odrični. Celu karijeru (1988-2001) proveo je u Al-Šababu.
Te 1994. godine je postao najbolji fudbaler Azije, što je jedno veliko priznanje, iako je tada nivo fudbala na tom kontinentu bio niži nego danas. Nastupi na Svetskom prvenstvu su od Al-Uvairana stvorili zvezdu i on je postao više od reprezentativca.
Može se slobodno reći da je momak u dresu sa brojem 10 postao prva zvezda fudbala u Saudijskoj Arabiji, davno pre nego što će zemlje Bliskog Istoka početi da ''uvoze'' igrače kojima je zenit karijere u Evropi prošao. Kako drugačije objasniti Rols-Rojs koji je dobio na poklon kada se vratio sa Svetskog prvenstva?
Živeo je u Saudijskoj Arabiji, jer mu drugačije nisu dopuštali, ali se ponašao zapadnoevropski. Bio je korak ispred saigrača po kvalitetu, ali i po oponašanju igrača iz svetski poznatih klubova.
Tako je 1996. godine uhvaćen pijan u društvu ženskih osoba, od kojih neke nisu bile arapskog porekla i to je bio šok. Stvari su bile ozbiljnije nego što se čini, pošto se incident desio tokom Ramazana, pa je za heroja nacije bio spremljen i zatvor. Određeno mu je godinu dana kazne, na kraju je čak i kralj intervenisao u ovom slučaju.
''Odležao je'' je nešto više od šest meseci, uz maksimalne slobode. Imao je posete kada god je to bilo moguće i praktično nije bio u zatvoru, već samo u nekoj vrsti izolacije. Pored ove, imao je i kaznu koja mu je teže pala. Bio je suspendovan iz fudbala na godinu dana, što je značilo da će pauzirati i nakon izlaska na slobodu.
Polako su ga vraćali u fudbal, praktično je cela nacija radila na tome da se nekadašnji junak uigra i uskladi sa nacionalnim timom. Bez njega je osvojeno Azijsko prvenstvo 1996. godine, ali je za Francusku bio spreman. Četiri godine nakon Mundijala na kom je postao heroj, ponovo je predvodio tim, sa desetkom na leđima.
Ali, znate kako kažu - ''sve prave su ljubavi tužne''. Ova nije imala srećan kraj. Odigrao je 79 minuta u prvom kolu, prva 33 minuta u drugom i nije nastupio na trećem meču. Saudijci su osvojili samo bod, generacija je završila svoj ciklus, a prva zvezda fudbala u Saudijskoj Arabiji se ugasila.
''Sva svetla su bila uperena u mene. Svi su se fokusirali na ono što radim. Video sam taj gol hiljadu puta i iskreno da vam kažem, dosadio mi je'', rekao je godinama kasnije ofanzivni vezista.
Saudijska Arabija je na Mundijalu 1994. godine upisala dve pobede i prolaz u drugu fazu takmičenja. Na naredna tri turnira nisu imali nijednu pobedu, uz samo dva osvojena boda. Zatim su propustili dva Svetska prvenstva, da bi tek u Rusiji 2018. godine upisali novu pobedu, treću po redu. Bilo je to u trećem meču grupne faze, protiv Egipta, kada su već izgubljene šanse za prolaz.