Nastavljamo serijal tekstova o fudbalerima neobičnih karijera, a nema boljeg trenutka da ih upoznate nego sada kada nema sporta. U ovoj epizodi MONDO IKONA predstavljamo čoveka koji je imao veliku igračku karijeru, ali i patentirao jednu od najpoznatijih kopački.
Kada smo donosili odluku da cemo zapoceti serijal MONDO IKONE, želeli smo da otkrijemo price o velikim igracima, neobicnim karijerama i životnim situacijama koje su bile drugacije - vredne divljenja, tragicne, sa snažnom porukom.
Ali retko koji igrac na listi od 21 fudbalera - koliko ih cini naš serijal - je uspeo da obuhvati sve gore navedeno na nacin na koji je to uspeo Krejg Džonston, legenda Liverpula iz vremena Boba Pejslija, Džoa Fagana i Kenija Dalgliša.
Australijanac je prešao put od umalo amputirane noge do kultnog statusa u onom najvecem Liverpulu, od podsmevanja do krova Evrope i nazad do bankrota.
Ako ste ikada na svoje stopalo nazuli bar jednu "predator" kopacku i divili se njenoj lepoti i udobnosti, ako ste u njima ikada zamišljali da ste Zinedin Zidan ili Dejvid Bekam, onda morate da znate njegovo ime. Onda morate da se zahvalite - njemu.
Prodaja kuce zarad tinejdžerskog sna
Krejg Džonston je roden u leto 1960. godine u Johanezburgu, u Južnoj Africi. Otac mu je bio ne previše uspešan fudbaler koji je jedno vreme igrao na Ostrvu, majka je u Londonu želela da bude uciteljica. Kada je Krejg imao šest godina, vratili su se u svoju domovinu Australiju, u Njukasl u Novom Južnom Velsu.
Kao dete, Krejg je upao u jednu tucu ciji je rezultat bio da je razvio vrstu decje paralize, osteomijelitisa, zapaljenja koštane srži zbog koje kosti pocinju da trunu. U to vreme, ova bolest je u najcešcim slucajevima bila neizleciva i doktori su odlucilli da ce mali Krejg morati da amputira nogu kako bolest ne bi nastavila da se širi.
Njegova majka je cak potpisala i saglasnost da to bude ucinjeno. Ipak, Džonston je imao srece. Jedan americki doktor specijalista je bio u poseti Australiji. Prihvatio je slucaj i uspeo da spasi decaka i njegovu nogu.
Džonston je želeo da bude fudbaler, kao i njegov otac, a Njukasl je bio jedan od retkih gradova u Australiji gde je postojala zaludenost tim sportom. Kada je Midlsbro Džeka Carltona došao na turneju po Australiji 1975. godine, Krejg je rešio da piše klubu i traži da ga prime na probu.
Nekoliko nedelja kasnije, tinejdžer koji je voleo da surfuje po istocnoj obali Australije, dobio je odgovor - bio je pozvan u Englesku.
Ali kako to obicno biva, muke su tek pocinjale. Pozivnica Midlsbroa nije pokrivala putne troškove i smeštaj, pa je Džonstonova porodica morala da proda kucu i preseli se u manju ne bi li prikupila novac da pošalju sina na Ostrvo. Nedugo po dolasku je dobio priliku da se pokaže na prijateljskom mecu protiv Lidsa.
Na poluvremenu je bilo 3:0 za Lids, a u svlacionicu je ušao prvi trener Džek Carlton.
"Ti si najgori fudbaler kojeg sam ikad u životu video. Odj**i nazad u Australiju!"
To su bile Carltonove reci dobrodošlice za mladica sa drugog kraja sveta.
Džonston je bio toliko uznemiren i uplakan da nije mogao da nastavi mec u drugom poluvremenu. Morao je to da kaže svojim roditeljima.
Nakon što je posle utakmice nekoliko sati morao da pokušava da dobije Australiju - ipak je to bila 1975. - sa druge strane žice zacula se njegova majka, koja se ponosno raspitivala kako je njen veliki sin prošao na probi.
"Upoznao sam Džeka Carltona. Mislim da sam ja jedan od najbolji fudbalera koje je ikada video", odgovorio je Krejg. Nije bilo šansi da ce posle toliko muka razocarati roditelje.
"Najgori ikada" stiže do Liverpula
I sam Džonston je shvatio da stvarno nije dovoljno dobar igrac. Narednih godinu i po dana je proveo cisteci kola i kopacke igraca kakvi su bili Grejem Sunes i Teri Kuper, a oni su mu zauzvrat davali nešto novca da preživi.
Džonston je, takode, umeo da satima sam trenira na parkingu pored stadiona Midslbroa. Svima je bio redovan prizor, svima osim Carltonu, od kojeg se uporno skrivao da ga ne vidi. Vežbao je svoju tehniku, pokušavajuci da napravi "slalom" izmedu konzervi, da pogada coškove gola koji je nacrtao na jednom zidu. Snalazio se kako je znao i umeo.
U prolece 1977. su stvari pocele da se menjaju. Carlton više nije bio trener, stigao je Džon Nil iz Vreksama i poceo je da se zapitkuje ko je taj momak koji stalno trenira na parkingu.
"Ma to je kengur. On je sranje", bilo mu je receno.
Ipak, kada rezervni tim Midlsbroa nije imao dovoljan broj igraca zbog povreda, Džonston je bio upitan da sedi na klupi i samo popuni broj. Kada je izašao na teren u drugom poluvremenu, postigao je het-trik i istog trenutka je dobio ugovor sa klubom. Zaradivao je osam funti nedeljno.
Džonston je napokon dobio priliku da debituje za prvi tim u februaru 1978, u okviru FA Kupa. Veliki broj igraca je imao problem sa prehladom i Krejg se našao na terenu. Utakmica je bila prenošena na televiziji, a on je postao najmladi debitant u istoriji kluba.
Do kraja sezone 1980/81, Džonston je nastupio 64 puta u dresu Midlsbroa. Igrao je i pored Bože Jankovica, Sarajlije koji je ponikao u Željeznicaru i odigrao dve utakmice za reprezentaciju Jugoslavije. Džonston je postigao 16 golova u Midslbrou i zbog svog "lavljeg srca" i ubacivanja u napad iz drugog plana, postao je miljenik navijaca.
Tada su vec svi klubovi u Engleskoj poceli da se ozbiljno interesuju za njega. Ipak, dva kluba su u to vreme vodila glavnu rec - Liverpul i Notingem Forest.
Džonston nije bio siguran na koju stranu da ode, ali ga je otac ubedio da je Liverpul pravi izbor. Džimi Kejs je odlazio iz kluba i bilo bi slobodno mesto na desnom boku veznog reda za njega da popuni. I bi Liverpul, platili su tada rekordnih 650.000 funti, a Džonston je tek napunio 21 godinu.
Do 1988. godine, Džonston ce u Liverpulu odigrati 270 utakmica, postici 40 golova i podici cak 10 trofeja. Uvek je bio skroman, ali na terenu pun entuzijazma. Trcao je do besomucnosti i bio je stvarno brz.
"Bio sam najgori igrac u najboljem timu na svetu"; rekao je Džonston o sebi jednom prilikom.
"Bio sam okružen vrlo talentovanom fudbalerima - Ijan Raš, Grejem Sunes, Keni Dalgliš, Alan Hansen... Moj posao je u suštini bio da osvojim loptu, dodam je njima i postaram se da budem slobodan."
Depresivni kengur i prerani kraj karijere
Postao je kljucan igrac u timu sa kojim je osvojio pet titula prvaka Engleske i Kup šampiona 1984. u Rimu. Trofeji su stizali i pod Pejslijem i Faganom, ali i kada je trener-igrac postao Keni Dalgliš.
Upravo je "King Keni" primecivao koliko naporno je Džonston uvek radio. Ipak, primecivao je i da je Australijanac cesto bivao nesiguran u sebe, da bi posle nekoliko loših partija umeo da postane depresivan.
"Krejg je bio svoj najveci neprijatelj. On jednostavno nije verovao u svoje fudbalske sposobnosti i ja sam to video. Kada bi pao u formi, Krejg bi postajao depresivan i njegov crni ciklus bi se nastavio. Nekoliko puta tokom sezona sam morao da "izbijam" tu depresiju iz njega"; rekao je Dalgliš jednom prilikom.
Džonston i Liverpul su 1986. ostvarili ono što su samo tri engleske ekipe u 20. veku uspele - osvojili su domacu duplu krunu. Štaviše, Džonston je bio strelac u pobedi 3:1 nad Evertonom, u finalu na Vembliju.
"Drao sam se 'Uspeo sam, uspeo sam...' Roni Vilan i Ijan Raš su prvi stigli do mene i culi su me, i danas me zezaju zbog toga. Ali tom prilikom sam mislio na celo putovanje koje sam prošao. Bio je moj san da igram u finalu FA Kupa i da postignem odlucujuci gol je bilo neverovatno. Da me je neko tada ubio, umro bih srecan", prisecao se Džonston godinama kasnije.
Ipak, u prolece 1988. godine, sa nepunih 28 godina, Krejg je odlucio da završi karijeru.
Saopštio je odluku Dalglišu koji je najblaže receno poludeo kada je to cuo. Bližilo se finale FA Kupa i bila je to velika distrakcija za njegov tim, pa nije bilo ni cudo što je Džonston poceo mec na klupi.
Ušao je u drugom poluvremenu umesto Džona Oldridža, ali sada nije uspeo da bude amajlija u novom uspehu Liverpula. Vimbldonov "Crazy gang" je šokantno slavio, a Džonston nikada nakon toga nije obukao dres Liverpula.
Medutim, razlog za njegov prerani kraj karijere je bio skrivan u to vreme.
Džonstonova sestra Fej je pred kraj 1987. doživela tešku nesrecu u Maroku. Umalo je umrla kada je u njenoj hotelskoj sobi procurio gas. Kada je Krejg cuo tu vest, odmah je odleteo za Maroko i potom je sredio da iz Engleske bude prebacena u Australiju.
Fej je sve vreme bila u komi, a ceo drugi deo te sezone, Krejg je išao od Liverpula do Londona da posecuje svoju sestru. Niko osim Dalgliša nije imao pojma o tome. Njegova sestra je ostala u vegetativnom stanju sve do današnjih dana.
Krejg je po odlasku iz Liverpula rekao da nikada ne bi mogao da igra za neki drugi klub, a svoju privrženost je pokazao 1989. godine posle tragedije na Hilsborou. Iz Australije je stigao na komemoraciju za 96 preminulih, pritom uspevši da u svojoj zemlji prikupi 40.000 funti pomoci za porodice stradalih.
Tek tada je, kada je došao u Dalgliševu kancelariju, dobio medalju za titulu prvaka Engleske. Stajala je u Kenijevoj fioci prethodnih godinu dana.
Izumitelj koji je spasio Adidas
Džonstonov život posle fudbala je bio takode interesantan, uzbudljiv i pun uspona i padova. Postao je pronalazac raznoraznih proizvoda koje je patentirao.
Hotelima je pomogao osmislivši proizvod "Batler" koji otkriva koliko su gosti hotela koristili stvari iz mini-bara u svojoj sobi. Ipak, prica iz ranih 1990-ih je ono što nas najviše zanima.
Džonston je osmislio kopacke "Predator". Popularne "predatorke" su do danas ostale jedan od najomiljenijih modela bivših i sadašnjih fudbalera, a prica kako je do njih došlo je neobicna koliko i Krejgov igracki uspon petnaestak godina ranije.
"Bio sam pronalazac koji je postao fudbaler", rekao je Džonston i objasnio da je ideju za drugaciji tip kopacki dobio kada je radio kao trener sa decom iz jednog lokalnog kluba u Sidneju.
Ucio je decu kako da lopti daju felš, rekavši im da zamisle da su njihovo stopalo i kopacka glava reketa za stoni tenis. Jedan decak je odgovorio da "naše kopacke nisu napravljene od gume, nego od kože".
"Potrcao sam kuci, uzeo rekete za stoni tenis, skinuo gumeni deo sa njih i zalepio ih na moje kopacke. Izašao sam na teren i poceo da šutiram loptu. To je bio moj "aleluja" momenat."
Tako je došao na ideju za "predatorke". Napravio je 1.000 prototipa kopacki, radeci na njima non-stop.
"Otišao sam u Adidas i rekli su mi da to nikada nece uspeti. Odbili su me i Puma, Najki, Ribok i Umbro. Onda sam otišao za Nemacku, gde sam se pojavio ispred kapija Bajern Minhena. Hteo sam da vidim "Kajzera", Franca Bekenbauera."
Bio je to decembar 1990. i u Minhenu je padao sneg. Džonston je uspeo da dode do Bekenbauera, coveka koji je prethodnog leta vodio Zapadnu Nemacku do titule prvaka sveta.
"Dodi sutra i ponesi cetiri para kopacki sa sobom", dobio je odgovor.
Kada se Džonston vratio, sacekali su ga Bekenbauer, Karl Hajnc Rumenige, Pol Brajtner i Hansi Miler. Solidno društvo.
"Izašli su na teren po snegu i poceli da se dodaju medusobno. Poceli su da se deru "javol, javol, javol" (nemacki za "da, tako je").
Džonston je snimio taj trening i potom se vratio u Adidas koji ga je opet odbio. Upao je na sastanak glavnog odbora, na kojem su diskutovali bankrot kompanije.
"Posle nekoliko minuta nakon gledanja video snimka, ustali su i poceli da mi aplaudiraju."
Taj potez je odredio buducnost Adidasa u drugom pravcu. "Predatorke" su bile patentirane na njegovo ime, Džonston je dobio priliku da vodi posao iz Nirnberga, gde je ostao narednih pet godina.
Kada su krajem 90-ih otkupili patent od Džonstona, Adidas je uspeo da napravi posao koji je više išao njima na ruku. Jednostavno, koliko god da je Australijanac dobio novca za to, nije bilo dovoljno. "Predatorke" su se prodavale neverovatnim ritmom.
Novo Džonstonovo ulaganje, ovoga puta u školu fudbala u Australiji, žestoko mu se obilo o glavu i potpuno je bankrotirao.
Bio je bez dinara, da bi se nekoliko godina kasnije preselio na Floridu, sa svojom drugom ženom. Tamo je i u svojim pedesetim ostao onaj decko koji voli da surfuje bez obaveza. I tamo je ostao podjednako skroman.
"Nemate pojma kakvo sam sranje od igraca bio."