Sjajan centaršut Zdravka Borovnice i majstorski šut glavom Dušana Savića iz trka, već u 7. minutu duela sa Hertom, doneli su Crvenoj zvezdi pobedu pred krcatom "Marakanom".
Bilo je to na današnji dan, 11. aprila 1979, u prvom polufinalnom duelu Kupa UEFA.
Crveno-beli su u revanšu sačuvali prednost odigravši 1:1 i plasirali se u finale sa Borusijom Menhengladbah, u kom su poraženi (1:1 u Beogradu, 1:0 u Menhengladbahu).
Prethodno je Zvezda eliminisala Dinamo Berlin, Sporting Hihon, Arsenal i VBA.
Tok evropskog puta, 41 godinu kasnije, u razgovoru za klupski sajt prisetio se golgeter Dule Savić.
"Cela sezona je bila senzacionalna, nezaboravna sa mnoštvo kurioziteta ne samo vezanih za Zvezdu, jugoslovenski fudbal, već i za evropski. Osim toga što smo bili apsolutni hit u Evropi i to u takmičenju koje je po kvalitetu igrača, a i po plasmanu ekipa u vreme kad smo igrali protiv njih, bilo možda i jače od Kupa šampiona, bili smo najgledaniji tim u evrokupovima! Prosek je bio, preko 73.000 prodatih karata po meču. Kod bata Staneta smo igrali čvrsto, govorio je 'sačuvajte prvo našu mrežu, a vi napred ćete već da ga date'. Bili smo neobično efikasni jer smo gotovo sve zicere koje smo stvarali pretvarali u golove. Ne pamte se neki promašaji. Sve do finala. Protiv Borusije smo prokockali mnogo prilika i zato smo izgubili", počeo je Savić.
Junak pobede nad Hertom podsetio je da su crveno-beli u toj utakmici - kojoj je po izveštaju na klupskom sajtu prisustvovalo čak 95.000 gledalaca - bili značajno oslabljeni i sa velikim brojem omladinaca u timu.
"Nikad niko u polufinalima evrokupova do tada, a ni do dan danas, na klupi u jednom meču nije imao pet igrača iz svoje omladinske škole! Bili smo desetkovani, zbog povreda su redom otpadali Pižon, Šele, Cvijetin, Krmpota pa smo na klupi u tom meču imali tada klince Boška i Milka Đurovskog, Čakalića, Borka Mitrovića… Čak je Milko i debitovao i to nešto posle 16. rođendana. I opet smo bili dovoljno moćni da prođemo", konstatovao je Savić.
Prisetio se i trenutka kada je zatresao mrežu berlinskog tima.
"I ti golovi koje smo postizali su kuriozitet. Do tada smo ih postizali u drugom poluvremenu, a protiv Herte već u 7. minutu. Bili smo neobično efikasni, nismo promašivali šanse, a igrali tvrdo, disciplinovano jer od bata Staneta drugačije nije smelo. Dobro se sećam i gola, šalio sam se tada da sam centarhalfu Herte glavom polomio dva krampona. Išao sam u karijeri često 'glavom na kopačku', ispostavilo se da sam takvim golom doneo pobedu protiv Herte koja je bila odlična ekipa, prava nemačka".
Pobede 1:0 bile su te sezone specijalnost Zvezdinog tima koji je sa klupe vodio Branko Stanković.
"Ozbiljan je rezultat 1:0 jer ti ne dozvoljava da se opustiš, tera te da i u gostima postigenš gol da bi prošao. Ispostavilo se kroz ceo taj ciklus da nam je taj minimalac donosio uspehe. U finalu smo se ispromašivali i bili kažnjeni. Sve u svemu, bili smo nešto najbolje što se dešavalo jugoalovenskom fudbalu".
Lepe uspomene ne vežu Duleta Savića samo za 11. april. već i za dan ranije.
"Meni je posebno drag i taj aprilski dan jer smo 1977. godine pobedili Hajduk u Splitu 2:1 i prekinuli post od 20 godina. Zvezda je pre toga slavila pobedu u Splitu 1957. rezultatom 1:0. Ta naša pobeda od 2:1 ostvarena je na pravoslavni Uskrs što taj meč čini još posebnijim. Kad smo već kod tradicije protiv Splićana, samo smo Staja Nikolić, Šestić i ja pobedili Hajduk na njihovom terenu i te 1977. i tri godine kasnije kad je umro Tito…", prisetio se čuveni golgeter.