Zdravko Kuzmanović je igrao za mladu reprezentaciju Švajcarske, ali od svoje 18. godine igra za Srbiju, čije je boje branio na Svetskom prvenstvu.
Kuzmanovići porodično navijaju za Crvenu zvezdu, a iskusni vezni igrač kaže da nije nemoguće zaigra za beogradske crveno-bele.
"Slali su mi prijatelji te tekstove i pitaju me da li stvarno dolazim u Zvezdu. Nije nikakva tajna da ceo život navijam za Zvezdu i da mi je porodica zvezdaška, ali nemam ništa što bih rekao na tu temu. Na leto ću biti slobodan igrač, a u fudbalu je sve moguće. Otvoren sam za svaki razgovor", rekao je Kuzmanović za Kurir.
To bi bio drugi razgovor sa Zvezdanom Terzićem, posle onog kada je bio na raskrsnici da izabere igranje za Srbiju ili da nastavi sa nastupima za selekcije Švajcarske.
"Kako se ne bih sećao. Terza je bio predsednik FSS, došao je u Firencu da razgovara sa mnom i sa ocem. Doneo mi je dres reprezentacije Srbije, rekao mi kako su momci koji igraju dobri i da bi bilo lepo ako bih ja bio prvi Srbin rođen preko koji bi izabrao da igra za svoju zemlju", prepričava Kuzmanović.
"Iskreno, mene nije ni bilo potrebno da nagovaraš. Čim se završio na naš sastanak, rekao sam tati: 'Igraću za Srbiju, makar samo debitovao i nikad me posle toga ne pozovu'. On je bio srećan, ali nisu Švajcarci. Pokušavali su na razne načine da me zaustave, ali došao je onaj debi protiv Finske u Helsinkiju, kada smo pobedili sa 2:0, pa prvi gol u Briselu protiv Belgije...Kao što rekoh, moglo je i više i bolje, ali moram biti zadovoljan", priča on.
Hipotetečki gledano, bivši saigrač iz reprezentacije i Intera od leta bi mogao da ti postane trener?
"Da, ništa neobično za fudbal. Ako bi se to desilo, prestao bi da bude za mene Deki kapiten, zvao bih ga 'mister' i to je to. Nema tu mnogo filozofiranja. Mislim da je u Zvezdi brzo pokazao autoritet i znanje, tako da je već dobio poštovanje koje zaslužuje", priča 32-godišnji fudbaler.
Naravno, neizbežna tema je i prerana smrt Radomira Antića.
"Nisam bio spreman, potresla me je vest o smrti selektora Antića. Mnogo sam ga voleo. Poslednji put sam ga video prošle zime kada sam boravio na pripremama s Bazelom u Marbelji. On tamo ima apartman i često boravi. Baš smo se obradovali jedan drugom kad smo se sreli. Izgrlili se, ispričali. Ni pomislio nisam da će nam to biti poslednji susret. Drago mi je da sam poznavao takvog čoveka", rekao je on.
Kuzmanović pamti Antićeve govore i nezaboravne kvalifikacije za Mundijal 2010.
"Svaka utakmica bila je nezaboravna, posebno ona protiv Rumunije na punoj Marakani. Ostala je u sećanju ona njegova čuvena slika sa rukama podignutim uvis i pogledom u nebo. Kao da mu je pao kamen sa srca kad smo pobedili Rumune i otišli direktno na SP u Južnu Afriku. Iskreno, i mi igrači smo osetili veliko olakšanje. Nismo smeli da propustimo Mundijal posle kiksa za EP 2008", rekao je Kuzmanović.