"Svaki put kada neki od mladića iz naše akademije stigne u prvi tim i zaduži opremu, trudimo se da dobije što 'veći' mogući broj", ispričao je nedavno Li Redklif.
"Ne želimo da dobiju 'manje' brojeve da ne bi pomislili kako su već prvotimci i da ih čeka mesto u timu samim tim što su promovisani", obrazložio je Liverpulov koordinator za sportsku opremu.
Ako vam se iz ovih reči učinilo da, takoreći, ekonom određuje broj kojim će najbolji među njima debitovati za prvi tim, u 83. minutu četvrte runde Liga kupa pred svih 3.203 navijača na severo-istoku - dobro vam se učinilo.
Samo što to nije sve.
"NOVI ROBI" I "SRPSKI MESI" ZA MINUS U KASI
U domu "redsa" u Melvudu postoji pisano pravilo prema kom se određuju takmičarski brojevi i veoma je liberalno.
"Igrač može izabrati bilo koji slobodan broj od 1 do 99".
Ako je "10" slobodan, uzmi. Niko ti ne brani. Klub je odlučio da ne odlučuje i dozvoli "brucošima" da uživaju u svemu što promocija u prvotimca podrazumeva, od od lekarskih pregleda i potpisivanja ugvoora, preko promocije na stadionu i žongliranja pred navijačima, do zaduživanja opreme i upoznavanja sa kolegama na novom radnom mestu.
Ono što su im prećutali ispred ulazne kapije trening centra je da postoji i nepisano pravilo, pa zato nije istaknuto na tabli.
"Želimo da čujemo šta će biti njihov izbor i, ako nam se učini da je to broj o kom smo i mi razmišljali, kažemo im: 'Imao si sreće, upravo nam je taj stigao sa štampe'", otkrio je sa zavidnim stažom na poziciji koja u nekim (ne)fudbalskim sredinama, umesto poverenja i odgovornosti, garantuje nepoštovanje i anonimnost.
Previše je sredina u kojima se podrazumeva da ekonom skuplja prljave majice sa poda svlačionice, pere, suši i čisti blato sa kopački igrača, koji mu neće znati ime ni kad budu odlazili. Zato je primer Trenta Aleksander-Arnoldablato dobra prilika da se stvari sagledaju iz drugačije perspektive.
Mogu li da dobijem broj '66', gospodine?
Pravilo koje je nepisano, ne može biti izbrisano, ali mora biti poštovano. Tako se i glas zaposlenih u Liverpulovom trening centru poštuje u meri u kojoj se ekonom pita prilikom podele brojeva. Za Jirgena Klopa nije nevažno kako se momak predstavio, pa je važno i šta će Redklif odgovoriti kada dođe trenutak za uobičajeni razgovor na početku letnjih priprema: 'Kako ti deluje ovaj mali?'
Jedan mali iz kraja delovao je Redklifu preskromno kada je, sa 12 godina staža u klubu i 17 na tribini, konačno zakoračio u svlačionicu i obratio mu se rečima: 'Mogu li da dobijem broj '66', godine?' Nepune četiri godine kasnije, upravo ovako glasi jedno od četiri naješće postavljenih pitanja prodavcima u zvaničnim prodavnicama "redsa" širom planete.
Kada je kretao na put, od nadimka je imao inicijale, a od ekonoma broj kog se 127 godina niko nije setio. Na tom putu, desni bek najboljeg tima na svetu već je učinio dovoljno da ga i za 127 godina ne zaborave.
Danas ima 125 utakmica u crevnom dresu, 17 nastupa za reprezentaciju, dva vezana finala Lige šampiona, jednu titulu prvaka Evrope i jedan potez kojim je promenio sve, osim sebe.
"Onim" kornerom za četvrti gol protiv Barselone, "TAA" je zauvek postao "neko", a njegov dres "nešto" za svakog navijača na tribini, koja se pamti kapitenovu "8", "kraljevu" "9", neuhvatljivu "10", ali ne pamti da se pevalo desnom beku sa brojem "66".
Broj "80", samo u milionima evra, pojaviće se jednom godišnje na računu istog kluba, koji je četiri godine ranije dobio dvostruko manje novca u zamenu za slavni dres. Trent Aleksander-Arnold skinuo ga je 46 puta da bi prvi put obukvao i onaj drugi, bele boje. To se dogodilo tek nakon što ga je selektor Garet Sautgejt gleao kao startera u Kijevu.
Do popravnog u Madridu naredne godine, uveliko je bio dobar kao Kafu i Zaneti, a onda na primeru Totenhema dokazao da je to moguće i ako vas nikada nisu nazvali "novim Kafuom" ili "bejbi Zanetijem", što bi mu se svakako dogodilo da je odrastao u blizini stadiona Crvene zvezde i Partizana, recimo.
Suprotno Liverpulu, "večiti" godinama primenjuju drugačije principe prilikom uvođenja mladih u život profesionalaca, gde se najtalentovaniji klinci ne pitaju ni za broj, nekad ni za ime. Crveno i crno-beli ulažu posebnu pažnju u građenju imidža svoje "dece", verujući da je to najkraći put do stola za pregovore o njihovim transferima, što se nije promenilo ni kada je nekoliko medijskih kampanja na dve adrese završeno debaklom.
Tako je na leto 2011. danima najavljivan trenutak kada će Robi Prosinečki pristati da uvede Filipa Jankovića u igru i, tako, izbriše ime Dejana Stankovića kao najmlađeg prvotimca u istoriji šampiona Evrope iz 1991. "Izlazna klauzula" od tri miliona evra uneta u "vunderkindov" prvi ugovor prestala je da važi posle nekoliko neisplaćenih plata, pa je "novi Robi" već narednog proleća potpisao za Parmu kao slobodan igrač.
Nova istorija kluba pamtiće ga kao najmlađeg prvotimca sa 55 minuta u crveno-belom dresu.
Sledeće godine u slično vreme, samo na suprotnoj strani brda, čelni ljudi Partizana vodili su napete razgovore sa ocem "srpskog Mesija", u kojima su ulogu posrednika imali i predstavnici "novog Robija", kao i manje-više svih talenata rođenih na ovom prostoru. Malo koji talenat bio je spreman da zgrabi šansu, poput Andrije Živkovića koji je potpis prvog profi ugovora u avgustu 2013. proslavio golom i asistencijom na prvoj narednoj utakmici.
Siniša Mihajlović bio je impresinioran, pa je "naš Mesi" već u septembru pozvan na okupljanje "orlova", a u oktobru i da uđe u igru na oproštajnoj utakmici, igrom slučaja, legendarnog reprezentavca i rekordera po broju nastupa u najvažnijem dresu, Dejana Stankovića. Kada je zakoračio na teren "Karađorđa" u drugom poluvremenu prijateljske utakmice sa Japanom, levongi Nišlija potisnuo je Mitra Mrkelu u istoriju i postao najmlađi debitant u istoriji srpskog reprezentativnog fudbala.
Mladen Krstajić dao je Živkoviću znak da se zagreje za finiš oproštajne utakmice sa Brazilom, u kojoj je naš najmlađi reprezentativac postao i učesnik Svetskog prvenstva sa jednom takmičarskom utakmicom u startnoj postavi "orlova" za pet godina. Tih 59 minuta koje je poneo u Rusiju, levonogi dribler zabeležio je tri godine ranije u rezultatski nevažnoj utakmici sa Jermenijom, pred praznim tribinama u Humskoj.
Sa istih tribina stizale su mu uvrede, zvižduci i pretnje, nakon što se ispostavilo da je i ugovor "srpskog Mesija" imao neobične klauzule, a prema jednoj je Partizan prepustio menadžerima prava na prihod od Živkovićevog transfera i, pritom, obavezao da isplati obeštećenje menadžerima ako transfera ne bude.
Kada je odlazio, klubu je uspomenu ostao štetan ugovor sa validnim pečatom FK Partizan u zaglavlju, pa je otvoreno pitanje da li su, kada se podvuče crta, Crvena zvezda i Partizan ostali bar na nuli posle preranih odlazaka "novog Robija" i "srpskog Mesija".
Skauti koji obilaze planetu uzduž i popreko u potrazi za senzacionalnim pojačanjem znali su za malog "malog Žileta" i pre nego što je postao "srpski Mesi", jer manje-više znaju šta je tog jutra doručkovao svaki "novi Mesi" od Japana do Čilea.
Ozbiljne kupce ne zanima koliko je godina imao dečak kada je debitovao, već koliko će utakmica i trofeja imati kada se bude povlačio i utisak da je momak previše lako ostvario prve uspehe u karijeri nikako ne doprinosi šansama da bude izabran... Samim tim i da uspe u karijeri.
Na kraju, najvišu cenu nadimaka "novi Robi" i "srpski Mesi" nisu platili klubovi.