"Večita" potraga za sistemom takmičenja u kom će konačno nastati kvalitet fudbala vratila nas je blizu gornje granice od 22 kluba u sezoni 2000/01, kada su crveno-beli osvojili titulu sa 105 bodova i jednim porazom. Postojala je i sezona sa 24 kluba, ali u dve grupe.
Glasovima 24 od 32 kluba Superlige i Prve lige Srbije, a suprotno volji dva "večita" šampiona Crvene zvezde i Partizana, najavljena je 25. ozbiljna promena formata takmičenja u najjačem rangu od završetka Drugog svetskog rata, deseta od početka građanskog rata, četvrta od razlaza Srbije i Crne Gore, a prva od kada je 2015. uveden trokružni sistem sa podelom u plej-of i plej-aut grupu posle dva kruga.
U ove krucijalne izmene nismo računal "korigovanja" u smislu broja timova koji ispadaju i ulaze, uvođenje i ukidanje baraž mečeva, ali bi odustajanje od deljenja bodova na kraju dva kruga prošle sezone moglo da se podvede pod "kapitalnu" izmenu propozicija takmičenja.
Postoji li veza između broja učesnika u šampionatu i uspeha Crvene zvezde i Partizana u njima? Retko. Ne može se reći da je jedan specifičan sistem odgovarao crveno, a drugi crno-belima, ali je uočljivo da je Crvena zvezda priredila najveću dominaciju u stabilnoj fazi Prve savezne lige sa 18 klubova, sve do početka rata, odnosno da se Partizan bolje snašao 90-ih tokom "razmene" rivala na zimskoj pauzi, a naročito prelaskom na dvokružni sistem od 16 klubova u sezoni 2009/10. Crveno-beli su drugu titulu od osamostaljenja Srbije osvojili tek u sezoni 2013/14, a uspostavili aktuelnu dominaciju uvođenjem "trećeg kruga" u sezoni 2015/16.
Nakon što se u posleratnoj Jugoslavijii sve do prelaska na 18 klubova pred sezonu 1968/69, konstantno tražio idealan model, pa je liga brojala 14, 10, 12, 14, ponovo 12, pa 14, 15 i 16 učesnika, nikakvih promena nije bilo sve do pred raspad države kada je Velež zadržan u elitnom rangu za sezonu 1990/91, pa je ona brojala 19 klubova.
Do toga je došlo jer su Mostarci ispali nakon što im je naloženo da ponovo odigraju utakmicu sa Sarajevom, u kojoj su izgubili, pa su se žalili redovnom sudu.
U sezoni 1991/92 odustala su četiri hrvatska i jedan slovenački tim, ali je liga zadržala 18 klubova uvođenjem većeg broja učesnika iz Druge lige, nakon čega je nastupio prilično dug period od sezone 1992/93 do 1997/98 tokom kog se 20 klubova iz Srbije i Crne Gore takmičilo po sistemu kakav je bio i ostao jedinstven u evropskim okvirima.
Naime, podeljeni u Prvu A i Prbu B ligu od deset učesnika, klubovi su na zimu posle dva odigrana kruga praktično "menjali" rang takmičenja, pa su četiri poslednja iz A grupe "silazila" u B, a četiri najbolja iz B "uskalala" ujaču konkurenciju.
Tako se događalo da Rad kao pobedni B grupe ima više bodova od trećeplasirane Vojvodine u A, odnosno da Kikinda ispadne iz B grupe sa 18, a Bečej opstane u A grupi sa 17 bodova.
Ova ideja doživela je kulminaciju u sezonama 1996/97 i 1997/98, kada su Prva A i Prva B proširena na po 12 učesnika, što znači da je divizija brojala 24 kluba (!?).
U poslednjoj sezoni pred "povratak" na 18 učesnika i dvokružni sistem, u Drugu ligu ispadalo čak i iz A grupe. Opstalo je pet od 12 timova iz B grupe, ispala je i Mladost iz Lučana direktno iz A grupe, dok su pretposlednji iz A i šesti iz B, Čukarički i Radnički Kragujevac, igrali baraž.
Ostaće upisano da je sezona sa maksimalnim brojem učesnika bila i ostala jedina u kojoj "večiti" nisu bili šampioni od raspada SFRJ. Titulu je osvojio Obilić.
Naredne sezone, 1998/98, kada je trebalo primeniti dvokružni sistem od 18 timova, odigrana su samo 24 kola do početka NATO bombardovanja.
To je iniciralo odluku da nijedan klub ne ispadne, a da četiri ipak uđu iz Druge lige i to nas je dovelo do - i dalje - aktuelnog rekorda od 22 učesnika elitnog ranga takmičenja u sezoni bez podele po grupama. Ispostavilo se potom da Priština, ipak, neće biti u prilici da nastupa, pa je u ligi sa 21 učesnikom titulu osvojila Crvena zvezda sa 105 bodova i skorom 33-6-1, dok je Partizan takođe bio "trocifren" sa 101 bodom i skorom 32-5-3.
FNRJ/SFRJ: Crvena zvezda 19, Partizan 11, Hajduk 7, Dinamo 4, Vojvodina 2, Sarajevo 2, Željezničar 1.
SRJ/SCG: Paritzan 8, Crvena zvezda 5, Obilić 1.
Srbija: Partizan 8, Crvena zvezda 5.
Da tako ne ide bilo je jasno već narednog leta, pa se krenulo u potragu za kvalitetom pre kvantiteta. Sa 18 u narednoj prešlo se na 16 klubova već za sezonu 2003/04, a pred pripremljen razlaz srpskih i crnogorskih timova u poslednjoj zajedničkoj sezoni 2005/06, u premijernom izdanju Superlige Srbije 2006/07 učestvovalo je 12 klubova.
Takmičili su se po trokružnom sistemu, uz podelu u dve grupe po šest za treći krug. Nešto slično što će se dogoditi kasnije, ali uz verziju sa četiri učesnika više i podelom bodova.
Da ni to nije prava mera, odlučeno je pred sezonu 2009/20 kada je liga vraćena na 16 učesnika i dvokružni sistem takmičenja, ali se brzo ispostavilo da usled ranih ispadanja iz Evrope, timovima ostaje samo 15 utakmica tokom celog prolećnog dela prvenstva.
To je bilo premalo, pa je u sezoni 2015/16 uveden i treći krug u plej-of i plej-aut grupi, uz prvi put ustanovljenu "podelu bodova" na kraju dva kruga, po ugledu na belgijske standarde.
U poslednjoj sezoni pred pojavu korona virusa odustalo se od podele bodova, a u prvoj posle pandemije i od broja učesnika. Na jesen, biće ih 20 i još 18 u drugom rangu takmičenja, koji će izgleda biti popunjavan po još revolucionarnijem sistemu.
sezona // klubovi / runde / ispada
1945-46 // 8 / - / -
1946-47 // 14 / 26 / 2
1947-48 // 10 / 18 / 3
1951// 12 / 22 / 3
1952// 12 / 16 / 2
1952-53 // 12 / 22 / 4
1953-54 // 14 / 26 / 2
1958-59 // 12 / 22 / 2
1961-62 // 12 / 22 / 4
1962-63 // 14 / 26 / 2
1964-65 // 15 / 28 / 2
1965-66 // 16 / 30 / 2
1968-69 // 18 / 34 / 2
1990-91 // 19 / 36 / -
1991-92 // 18 / 33 / -
1992-93 // 20 / 36 / 3
1996-97 // 24 / 33 / 4
1998-99 // 18 / 34 / -
1999-00 // 22 / 40 / 6
2000-01 // 18 / 34 / 4
2003-04 // 16 / 30 / 4
2006-07 // 12 / 32 / 3
2009-10 // 16 / 30 / 2
2015-16 // 16 / 37 / 2
2020-21 // 20 / 38 / ?