Na gostovanju Vojvodini, trener Partizana Savo Milošević pružio je pred stativama šansu mladom golmanu Aleksandru Popoviću (20).
"Tvrd" meč protiv novosadskog rivala ostaće perspektivnom čuvaru mreže u uspomeni po debiju za crno-bele. Mladi Užičanin je Partizanov igrač od 15. godine, a na svoj veliki dan dobio je podršku od kapitena i prvog golmana, Vladimira Stojkovića.
"Sa Stojketom i sa Necom (Nemanja Stevanović, prim. novin) imam odličan odnos. Obojica su mi dali savete u vezi sa utakmicom, a kako Stojke nije bio sa nama u Novom Sadu poslao mi je poruku koja mi je baš značila".
Podršku je dobio i od trenera golmana crno-belih Nemanje Jovšića. Otkrio je šta mu je savetovao.
"Što se tiče Jovše, rekao mi je da se opustim i da ima maksimalno poverenje u mene".
Popović je do dolaska u Partizan trenirao u Slobodi iz Užica, gde su crno-beli uočili njegov talenat i doveli ga u Beograd. Iako je još mlad i iako je tek debitovao, on nije tako nov u prvom timu.
"Prvi put sam sa prvotimcima trenirao kod šefa Ivana Tomića, da bih potom dva puta išao na pozajmice u Teleoptik, a poslednje dve godine sam konstantno uz prvi tim"
Kako bi sebe opisao kao golmana?
"Ne volim da pričam o svojim karakteristikama. Radim sa svojim trenerima na svim segmentima, pa će vreme pokazati ostalo".
Među evropskim "jedinicama" omiljeni su mu...
"Trenutno,golmane koje najviše pratim i volim da gledam i ujedno su mi uzori su Ederson, Ter Štegen".
Iako je tek na početku karijere, Popović je veoma svestan koliko je golmanski posao delikatan i komplikovan. Poruku podrške dobio je i od Filipa Kljajića, takođe nekadašnjeg golmana crno-belih.
"Kljaja ( prim.aut Filip Kljajić) je sjajan golman, što je i pokazao dok je bio u Partizanu. Mislim da je i pored tog lošijeg starta, on apsolutno bio svestan da su pred njim još mnoge utakmice i da ima tek mnogo da radi i brani. Znao je da nije sve u toj jednoj utakmici, kao što i mi znamo da se iskustvo stiče kroz utakmice i da se trudimo da svakoj sledeću budemo bolji. Toga sam i ja svestan. Gledajući sve njih učim i sazrevam. Ne smem da zaboravim da sam odmah posle utakmice među mnogobrojnim porukama upravo dobio i poruke od Kljaje koji me je gledao u Japanu,što mi takođe mnogo znači! On je kao i Stojke i Neca uz mene bio stalno"
Popovićeve najveće želje su...
"Da odbranim što više utakmica u Partizanu, da sazrim kao golman i kao čovek, kako bih mogao sa tim dobrim temeljom da odem u inostranstvo i napravim i tamo dobru karijeru".