Najveći uspeh sporta bivše SFRJ, osvajanje Kupa šampiona Crvene zvezde iz 1991. godine bacilo je u stranu dobrano vreme u kome se sve to dešavalo.
Naredne sezone, Zveda nije mogla da igra kod kuće zbog sankcija, već je domaće utakmice igrala u Segedinu, Budimpešti i Sofiji, gde je dočekala Sampdoriju u odlučujućoj utakmici.
Nekadašnji igrač Sampdorije Ivano Boneti ispričao je zanimljivo priču sa duela sa Crvenom zvezdom u Kupu šampiona 1992. godine. Ta, odlučujuća utakmica za oba tima, igrana je na neutralnom terenu u Sofiji, jer je u Jugoslaviji u to vreme trajao građanski rat, pa je zbog bezbednosti UEFA prebacila u Bugarsku.
Obe ekipe su se tada borile za prvo mesto u grupi i bila im je potrebna pobeda. Zvezda je povela golom Mihajlovića, a izjednačio je Katanec, da bi potom usledio autogol Maze Vasilijevića i na kraju Manćinijev gol kojim su Italijani došli do pobede i prvog mesta u grupi koje ih je odvelo u finale protiv Barselone.
"Kada vidim slike terena vraćam se u ta vremena, kao da je bilo juče. Igrao se onaj meč na neutralnom terenu protiv Crvene zvezde, koji smo morali da pobedimo po svaku cenu", prisetio se Boneti, a preneo Kurir.
On je nastavio:
"Kada smo napuštali hotel, mogli smo da vidimo noževe i pištolje. Bila je monstruozna atmosfera. U svlačionici nije letela ni muva, bila je grobna tišina. Bio sam blizu Luki Vijaliju, gledali smo se i navlačili štucne. Morali smo nešto da uradimo, ja sam počeo da pevam 'Lotteremo fino alla morte' ('Borićemo se do smrti'), a onda su svi krenuli za mnom, cela svlačionica je pevala", otkrio je italijanski fudbaler.
"Znamo kakav je bio meč, odmah smo primili gol, ali smo uspeli da postignemo tri, nisam spavao tu noć", podvukao je Boneti.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.