Mirčea Lučesku je mogao da istrpi prvi udar i pobedama "slomi" one koji su mu pretili.
Mirčea Lučesku rastao se 18. maja 2016. sa Rinatom Ahmetovim bratskim zagrljajem nakon što je u prethodnih 12 godina vodio Šahtjor 535 puta, ostvario 364 pobede i osvojio 22 pehara, među kojima je osam onih za prvaka Ukrajine i jedan za osvajača Lige Evrope.
Rumun je napustio Donjeck kao daleko najuspešniji trener "rudara" sa "Donbas arene", koji su uz enormna ulaganja moćnog Rinata Ahmetova prvo prekinuli vladavinu slavnog Dinama, a onda priredili dominaciju kakvu Kijev nije pomišljao da je moguća dok se krajem 90-ih radovao polufinalu Lige šampiona i golovima Andrija Ševčenka.
"Moj povratak u Ukrajinu nije imao nikakve veze sa ugovorom koji sam dobio, novac je bio poslednja stvar o kojoj smo razgovarali", rekao je Lučesku.
"Il Luče" je potom 41 put vodio Zenit i napustio Sankt Peterburg posle samo godinu dana, kako bi odmenio "Imperatora", najvećeg turskog trenera Fatiha Terima, na klupi reprezentacije te zemlje.
Posle svega četiri pobede na 17 utakmica u narednih godinu i po dana, Rumun je pre isteka ugovora morao da se vrati u rodni Bukurešt, gde je potrošio još godinu i po dana u vrebanju prave ponude, one koja se ne odbija.
Stigla je lično od Igora Surkisa, milijardera iz prestonice Ukrajine i vlasika Dinama, koji proti Rahmetova "ratuje" ne samo na fudbalskom, već i na ostalim tržištima u zemlji opterećenoj nacionalnim tenzijama. U tome mu pomaže rođeni brat, Grigorij Surkis, koji "bratski" vodi Fudbalski savez Ukrajine. Međutim, ova sinergija nije bila dovoljna da se zaustavi mašinerija iz Donjeck. Nije pomoglo ni to što je Šahtjor morao da napusti "Donbas", nakon što je stadion ozbiljno oštećen u napadu teškim naoružanjem tokom građanskog rata na istoku zemlje.
Na stadionu Metalurga, narandžasto-crni su ove sezone osvojili devetu titulu u poslednjih deset sezona.
Poslednji adut Surkisovih bio je - Lučesku!
Malo je reći da je ova vest uzdrmala Kijev i celu zemlju.
Rumun ovu "nepristojnu ponudu" nije odbio, u četvrtak je seo na avion i vratio se u Ukrajinu posle četiri godine, u petak potpisao ugovor sa Dinamom za naredne dve, prema kojem bi zaradio osam miliona evra, ali je već u nedelju obavestio starijeg od braće Surkisa da, ipak, potraži drugo rešenje.
"Ne mogu da prihvatim da na bilo koji način okrenem navijače protiv svog kluba. Nažalost, to se dogodilo, tako da sam poništio dogovor sa Dinamom", izjavio je Lučesku za rumunske medije i rekao da mu Surkis nije zamerio na odluci.
Za manje od 72 sata, Lučesku je dobio dve pretnje telefonom, a ništa manje zloslutne nisu zvučale ni poruke Dinamovih navijača na forumima i društvenim mrežama.
"Nisam kukavica", rekao je Lučesku, koji je tokom karijere već "palio" atmosferu među navijačima u dve evropske prestonice, Istanbulu i Bukureštu.
"Ne postoji izazov u životu koji nisam prihvatio, ako je nekome potreban dokaz podsetiću da sam prešao iz Galatasaraja u Bešiktaš, da sam otišao iz Dinama u Rapid, to su takođe žestoki derbiji, puni strasti i netrpeljivosti među navijačima, ali da, neću da lažem, u oba kluba sam bio dočekan srdačno. Osećao dobrodošlicu na svakom koraku", požalio se Lučesku medijima u otadžbini, u kojoj je od povratka iz Turske često dobijao ponude, ali nijednu kao Surkisovu.
Za četiri miliona evra po sezoni, danas u svetu fudbala ne radi mnogo trenera.
Nešto je, međutim, bilo vrednije za Lučeskua.
"Lično, mislim da je bilo dobro vreme za promenu, da je Dinamu bilo potrebno nešto što će izazvati reakcije, isprovocirati entuzijazam i doneti dodatnu motivaciju, kako bi se tim vratio na onaj nivo iz slavnih dana i beležio rezultate kakve zaslužuje", poručio je ultrasima, između redova, da je on možda ostao bez miliona, ali da su i oni ostali bez prilike da zaustave Šahtjor.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.