Crvena zvezda otputovala je u ponedeljak na gostovanje Tirani, jer je u utorak čeka jako bitan meč - za plasman u treće kolo kvalifikacija i to u ulozi nosioca.
Srpskog i albanskog šampiona vezuje predstojeći meč, ali i i igrač koji je ostavio trag u oba kluba - Ivan Gvozdenović.
Na "Marakani" je stasavao sedam godina (1996-2003), postao kapiten, stekao ime, a u Albaniji je igrao od 2010. do 2015, počev od epizode upravo u Tirani, gde je stekao prijatelje koji vole Zvezdu i mole ga da im da njene dresove.
Ako se topite ovih dana na beogradskoj vrelini, zamislite kako je Gvozdenoviću na 47 stepeni celzijusa. Nekadašnji kapiten Crvene zvezde napustio je klupu Radničkog iz Sombora da bi se vratio u Saudijsku Arabiju i pomogao svom Al-Mojzelu da u finišu šampionata sačuva prvoligaški status.
"Bio sam u tom klubu pre dve godine, ali u potpuno drugim okolnostima. Tada smo se borili za ulazak u elitni rang i na kraju ostvarili cilj. Sada je situacija daleko teža, nalazimo se na pretposlednjem mestu i imamo još šest utakmica na raspolaganju da se domognemo zone spasa. Zakuvalo se u poslednja dva-tri kola, deli nas samo četiri boda od tima koji se nalazi iznad crte" – raportira Gvozdenović sa lica mesta, savršeno svestan da rasplet prvenstva u Saudijskoj Arabiji uopšte nije tema ovog intervjua.
Dva njegova bivša kluba sastaju se u utorak uveče u 2. kolu kvalifikacija za Ligu šampiona i to je utakmica koja izaziva ogromnu pažnju u celom regionu.
Ima li boljeg sagovornika da nam približi situaciju u taboru albanskog šampiona od čoveka koji je sedam godina proveo u ovoj zemlji, a u klubu koji će izaći na megdan Crvenoj zvezdi ostavio dubok trag i u igračkoj i u trenerskoj karijeri.
"Tirana je mnogo napredovala u odnosu na period kada sam ja branio boje najpopularnijeg albanskog kluba. Pre svega u infrastrukturnom smislu. Sada imaju svoj stadion u centru grada, kapaciteta desetak hiljada mesta, na kome igraju samo prvenstvene utakmice. Zvezdu će ugostiti na „Air Albaniji“, prelepom fudbalskom objektu koji se izgradio na lokaciji gde su u moje vreme dočekivali svoje protivnike. Dobili su moderan Sportski centar i jedini su klub u Albaniji koji raspolaže vlastitim terenima za trening. Uporedo sa infrastrukturom, formirali su izuzetno jak tim i uspeli su posle 11 godina da vrate titulu u svoje vitrine. Šampionsko slavlje se poklopilo sa velikim jubilejom, 100 godina od osnivanja kluba, što je i proslavu učinilo ludom i nezaboravnom".
Iako je čitavu deceniju čekala na šampionski lovor, Tirana je i dalje ubedljivo najtrofejniji klub u zemlji.
"Ovo im je 25. titula, gradski rival Dinamo ima 18, a Partizani 16. To dovoljno govori o tradiciji i statusu Tirane u albanskom fudbalu. Klub je u vlasništvu Refika Halilija, koji je i u moje vreme bio na predsedničkoj funkciji. Njegova porodica već dugi niz godina ulaže ogroman novac u fudbal i želja im je da stvore stabilnog prvoligaša sa evropskim ambicijama. Refik je vrlo korektan tip, ne meša se trenerima u posao, retko silazi u svlačionicu. Uvek je na tribinama, ponekad poseti ekipu u karantinu, uglavnom kada se igra derbi protiv najvećeg rivala Partizanija. Čovek je entuzijasta i veliki fudbalski fanatik. Njegov sin, Grent Halili, igra za Tiranu, ali nije neka klasa. Ne mogu da tvrdim da će biti reprezentativni špic Albanije, ali sam siguran da će jednog dana zameniti oca na mestu predsednika Tirane".
Trener Emanuel Egbo je ušao u istoriju kao prvi afrički stručnjak koji je osvojio titulu sa nekom evropskom ekipom.
"On je fenomenalan lik. Rodom iz Nigerije, ali već dugo godina živi u Albaniji. Ostao je posle karijere i sve do prošle godine radio kao trener golmana. Priča perfektno albanski jezik, dobio je i njihov pasoš, položio za UEFA pro licencu… Sarađivali smo jedno vreme u stručnom štabu Tirane i uverio sam se da ima osećaj za trenerski posao. Drugačijeg je mentaliteta, uneo je nešto novo i sasvim zasluženo dobio šansu na kormilu prvog tima. Znam koliko ga predsednik poštuje i svaki put kad se smenjivao trener, Egbo je figurirao kao najozbiljniji kandidat za naslednika. Ali, uvek je odbijao ponudu. Stalno je govorio da nije trenutak, da on kao tamnoputi stručnjak neće umeti da se izbori sa pritiskom. Možda je bio u pravu. Prošle sezone se ukazala šansa i on je u prvom pokušaju osvojio titulu. To govori da nije samo dobar strateg, već i vrlo mudra osoba".
O strateškim vrlinama nigerijskog trenera, dovoljno govori iznenađujuća pobeda u Tbilisiju na startu kvalifikacija za Ligu šampiona.
"Protiv Gruzijaca je izašao u sistemu 4-2-3-1, a u prvenstvu forsira 4-3-3. Ume da se takmiči, ne uživa u lepoti, dobro čita igru i zanima ga isključivo rezultat. Nisam bio upoznat u kvalitet tima iz Tbilisija, ali me pobeda Tirane nije puno iznenadila. Bilo mi je drago upravo zbog Egboa, jer znam da je sve to njegova zasluga. Pored Argentinca Torase i levog beka Ismailgečija koji su golovima protiv Dinama skrenuli pažnju na sebe, upozorio bih i na kvalitete brazilskog krilnog igrača Eltona Kalea. Igrao je sa mnom u Kukešiju, vrlo je brz i okretan, nezgodan za čuvanje, napada prostor, lako rešava ’jedan na jedan’ i pravi razliku na terenu".
Sa imenima trojice ofanzivnih igrača Tirane ne završava se spisak potencijalnih opasnosti po Crvenu zvezdu.
"Tu je i Kobina, nosi broj 8, gledao sam ga dok je bio u Saudijskoj Arabiji. Leva noga vrlo korektna, igra na desnoj strani da bi ulazio u sredinu i koristio veoma dobar šut, a ume da se ubaci iz drugog plana i postigne glavom gol. U poslednjoj liniji dominira Toševski, makedonski reprezentativac koga su pristojno platili i imaju u njega veliko poverenje. Golman je Lika, moj dobar prijatelj. Ima već 40 godina, ali je vrlo miran, pouzdan i uliva sigurnost celoj ekipi. Možda bi Zvezdina šansa mogao da bude Vanđeli, koji ima ogromno iskustvo jer je branio boje solunskog Arisa, sa Skenderbegom igrao grupnu fazu Lige Evrope, ali je i on u ozbiljnim godinama i zato ga Egbo često pomera sa beka na štopera, a nije previše visok i tu bi Zvezda u vazdušnim duelima mogla da bude u prednosti".
Gvozdenović je trenutno u Saudijskoj Arabiji gde se sa Al-Mojzelom bori za opstanak u ligi, ali ne propušta nijednu utakmicu kluba u kome je stekao igračku afirmaciju.
"Ispratio sam sve utakmice na početku sezone i drago mi je što Zvezda od starta opravdava epitet glavnog favorita za titulu. Za sada su ovi najiskusniji u glavnim ulogama, Katai i Ben imaju šmek da preuzmu odgovornost u najtežim trenucima i da solo potezima reše utakmicu. Tako je Ben i doneo tri boda sa gostovanja Proleteru. Dopada mi se i mali Spiridonović, brzo se uklopio i pokazao da je pravo pojačanje. Cela ekipa deluje superiorno, počev od golmana koji je fenomenalan. Degenek svojim iskustvom drži odbranu, on je takođe bio ovde u Saudijskoj Arabiji, pa se vratio u Zvezdu. On i Kanga znaju šta znači braniti boje najtrofejnijeg srpskog kluba i to je od velikog značaja. Ivanića mnogi osporavaju, ali tvrdim da se radi o veoma korisnom i maštovitom igraču, što Mirko pod vođstvom Dekija Stankovića i dokazuje".
Spojivši Tiranu i Crvenu zvezdu u 2. kolu kvalifikacija za Ligu šampiona, UEFA žreb je izazvao bujicu emocija kod Ivana Gvozdenovića.
"U dresu Zvezde, najdraža mi je pobeda protiv Lestera u Beču. Izborili smo najpre odličan rezultat u Engleskoj zahvaljujući fantastičnom golu Milenka Aćimovića, a njima se posle toga zbog političke situacije nije dolazilo u Beograd i UEFA je donela odluku da se revanš igra na stadionu Rapida. Tada je u nama proradio inat. Drulić je postigao vodeći gol na asistenciju pokojnog Bunje, oni su izjednačili, a ja sam na početku drugog poluvremena vratio prednost na našu stranu. Drula je u finišu susreta postigao još jedan gol i stavio tačku na fenomenalno veče u prestonici Austrije. Lester je tada bio u vrhu tabele Premijer lige i naša pobeda je bila prvorazredni podvig. Što se tiče Tirane, zauvek ću pamtiti penal-rulet u finalu Kupa i veliku pobedu protiv Dinama. Bio sam precizan sa bele tačke i doprineo sam da se trofej posle mnogo godina vrati na naš stadion".
Nije isključeno da penali reše pitanje pobednika i na ’Air Albaniji’.
"Ne bih voleo. Nadam se da će Zvezda to rešiti u 90 minuta, jer svaka druga opcija drastično komplikuje stvari. Specifične su okolnosti, da se igraju dve utakmice, ne bih imao ni najmanju dilemu. Zvezda je mnogo kvalitetnija ekipa i zaslužuje da igra u 3. kolu kvalifikacija za Ligu šampiona. Ali u situaciji kada nema revanša u Beogradu, neophodni su maksimalna opreznost i puna koncentracija od prvog do poslednjeg sudijskog zvižduka“.
Treba li uopšte postavljati pitanje za koga će Gvozdenović navijati u utorak uveče?
"Taman posla. Zvezda je život, sve drugo su sitnice".
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.