Bila je nedelja popodne, sunčan i vetrovit dan, kao i obično kada je rani septembar u Ojerašu.
Crno-beli mogli su po mirisju joda u vazduhu da osete koliko je okean blizu dok su na zaoadnoj obali Evrope slušali kako zvuče njihova prezimena na portugalsom.
"Eles jogam pelo Partizan… Stojanovic, Belin, Lazarevic…"
Sporting: Carlos Gomeš, Manuel Kaldeira, Žoao Galaz, Armando Baroš, Manuel Pasoš (kapiten), Žuka, Ugo Sarmento, Manuel Vaskez, Žoao Martins, Žoze Travasoš, Kim.
Partizan: Slavko Stojanović; Bruno Belin, Čedomir Lazarević, Ranko Borozan, Branko Zebec, Božidar Pajević, Prvoslav Mihajlović, Miloš Milutinović, Marko Valok, Stjepan Bobek (kapiten), Anton Herceg.
Danas je 4. septembar, 65. rođendan najlepših utakmica klupskog fudbala, omiljenog događaja svakog navijača od Lisabona do Moskve, mada je te sezone istočna granica fudbalske Evrope bio Beograd.
Odatle je predstavnik SFRJ u premijernoj sezoni kontinentalnog nadmetanja, predvođen novim tenerom Aleksandrom Tomaševićem i kapitenom Stjepanom Bobekom, krenuo na 2.530 kilometara dugo putovanje do tunela "Nacionalnog stadiona" u lisabonskoj luci - mesta na kom je odigrana prva utakmica u istoriji evro-kupova.
Utakmicu 1. kola Kupa šampiona iz sezone 1955/56 pratilo je uživo preko 40.000 navijača "lavova".
Oni su se nadali da će tog dana prvi put videti kako izgleda "Žoze Alvelade" iznutra i ugostiti Beograđane na svečanom otvaranju stadiona nazvanog po osnivaču i prvom predsedniku kluba, ali je posleratna Portugalija imala prečih graditeljskih projekata u to vreme, pa je francuski arbitar Din Azrik izveo postave na popularni "Do Žamor".
Partizan je nastupio u standardnom sastavu, plavim šortsevima, belim dresovima i već od 14. minuta imao gol zaostatka, ali je tada zaigrao do noge, u ritmu, ofanzivno i na svoje tajno oružje - Miloša Milutinovića.
Nadu domaćinu pred revanš na stadionu Jugoslovenske narodne armije vratio je strelac prvog gola u istoriji UEFA evro-kupova, Žoao Martins, ali se već 12. oktobra ispostavilo da je nada bila sve što su Portugalci poneli na put ka Jugoslaviji.
Na dva u prvoj, Milutinović je "dodao" još četiri u drugoj utakmici odigranoj pred 15.000 partizanovaca, uzbuđenih što će se njihovi momci posle pobede 5:2 već u decembru sastati sa Real Madridom.
Golovima "Plave čigre", već početkom drugog poluvremena Jugosloveni su bili u vođstvu, Sportingov centarfor Kim poravnao je rezultat u 63. minutu i razgalio publiku, ali kada se deset minuta kasnije na semafor upisao i kapiten Bobek, atmosfera na tribinama nije više bila toliko svečarska i živa.
Gostovanje budućem šampionu Evrope pred 105.000 navijača na "Santijago Bernabeu" stadionu u prestonici Španije, Bobek i momci nisu upamtili po lepom, jer su israćeni sa četiri lopte u mreži i bez mnogo razloga da veruju u prolaz dalje, ali je to bila samo pretpostavka nadmoćnog tima Real Madrida.
Jedan pogodak i pet minuta igre delili su "prve galaktikose" od katastrofe tog 29. januara, pred promrzlih 40.000 ljudi u Humskoj. Milutinović je postigao sedmi gol u Evropi pre odlaska na odmor, Prvoslav Mihajlović u prvom minutu drugog poluvremena povećao na 2:0, a "Čigra" potom u 87. minutu doveo "kralja" najbliže provaliji te sezone i umalo promenio istoriju evropsog fudbala pre nego što je ona i počela.
Španci su se nekako odbranili do poslednjeg zvižduka švajcarskog sudije Jozefa Gildea, preslišali Milan u polufinalu i 13. juna 1956. na "Parku prinčeva" u Parizu osvojili prvu od 13 titula šampiona Evrope pobedom od 4:3 nad francuskim Remsom.
Partizan je takvu šansu imao i propustio deset godina kasnije u Briselu, baš protiv Real Madrida.
Evropski fudbale, srećan rođendan!
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.