Zvezdin trener još pre četvrt veka je na koži osetio koliko su derbiji velika stvar i šta te pobede donose. U poslednjih 10 meseci traži način da bude uspešan u njima i kao trener. Testiraje svoje pamćenje na njegove derbije.
Iako su igrački i trenerski posao odvojeni kao nebo i zemlja, kada na klupu sedne as tako velike i skoro savršene karijere kakvu je imao Dejan Stanković (42), neizbežno je gledati ga i kroz ono što je napravio u kopačkama.
Na terenu je bio as u nastajanju još od tinejdžerskih dana, kada je maloletan ušao u prvi tim i sa razlogom bio gurnut u vatru, da na najvećoj sceni pokaže šta zna. A ta najveća scena bili su okršaji sa Partizanom, u kojima je pre svog 20. rođendana dao pet golova i tako najavio sve veliko što je napravio.
Kada je u maju 1996, sa 17 godina i osam meseci, "bocnuo" loptu preko Ivice Kralja u finalu Kupa SR Jugoslavije za 1:3, trčeći ka severnoj tribini stadiona u Humskoj sigurno je prvi put osetio koliko je to značajna stvar.
Skoro četvrt veka kasnije, Stanković će ponovo izvesti ekipu na isto mesto i sešće na istu klupu na kojoj je tada bio kao tinejdžer. Ovog puta, bez obzira na sve, neće imati ni trenutak da razmišlja o bilo čemu što je bilo - ni o vremenu kada je igrao, ni o svoja dva prethodna trenerska derbija, u kojima je odigrao nerešeno bez golova na "Marakani" (0:0), a potom izgubio u polufinalu Kupa u Humskoj (0:1).
Iskusniji za ta dva meča, za šamar u Kupu koji ga je jako zaboleo i za turbulentno leto i plasman u grupnu fazu Lige Evrope, Stanković će "iz treće" pokušati da klubu u kojem je odrastao donese pobedu u najvažnijoj utakmici ovdašnjeg fudbala, čiju "težinu" malo ljudi zna kao Deki lično.
Zvezdaši, dok čekate taj meč (nedelja, 17), proverite koliko pamtite "večite" derbije: