"Lavovi se ne oporavljaju kao ljudi", rekao je Zlatan ibrahimović. Ovi lavovi koji potiču iz londonskog Milvola definitivno nisu kao obični ljudi. Oni su bili i ostaće nešto posebno u fudbalu. Borci koji će pasti milion puta, ali će svakog puta ustati jači.
Mnogo je bilo polemike da li je Del Boj navijač Milvola? Obično kada kažem svoju email adresu, mnogi kažu, “Jel to iz Mućki”. Zapravo, Del Bojev otac je optimistični navijač ovih “drugih” plavaca. Del Boj i Rodni bili su navijaći Čelsija, jednog od najljućih rivala Milvola. Tako da nije iz Mućki. Stadion je blizu Pekama, gde su junaci Mućki, pa je tako nastao ovaj mit.
Povezanost sa ovim klubom, u mom slučaju, potiče sa prvih VHS kaseta koje sam gledao kao klinac, na kojima su bile utakmice Milvola. Tada nisam znao za englesku ligu, jer je naša liga bila prilično jaka, kao i ostale kontinentalne lige. To je bilo prvo upoznavanje sa engleskim fudbalom, a nešto posebno se osećalo kada gledate igrače u plavo-beloj opremi kako ginu na preoranom terenu.
Milvol je poznat zbog navijača, pre bilo čega drugog. Druga najpoznatija stvar je čuveni “The Den” koji je bio kultno mesto okupljanja jedne od najopasnijih huliganskih grupa “Millwall Bushwackers”. Često su njihovi navijači bili glavna tema mnoštva britanskih filmova od “I.D.” pa do “Football Factory”. “The Den” je često bio zatvaran, a klub kažnjavan zbog višestrukih ispada huligana, isprva poznatih kao - F Troop.
Da ne bude da klub vezujem samo za huliganstvo, red je da se dohvatimo njegove zanimljive istorije i najbolje sezone u istoriji kluba. Milvol je rođen na Kaskadama, koje je sada mesto stambenog kompleksa višeg sloja londonskih stanovnika. Daleke 1885. godine je grupa radnika JT Morton fabrike osnovala klub na “Psećem ostrvu”, zapravo poluostrvu koje je sa tri strane oivičeno Temzom.
Prva upravna zgrada je nestala tokom bombardovanja Londona i nikad više nije obnovljena. Postoji više verzija oko osnivanja, ali ona koja je najbliža zvaničnim dokumentima je ta da je osnovan od navedene grupe radnika, gde su većina bila Škoti. Upravo je zbog toga Milvol dobio boje koje nosi i danas. Ima tu jop sijaset priča o nastanku amblema na kome stoji ljutiti lav, da li je to opet škotskog porekla ili je logo smislila grupa igrača koja je jedno vreme boravila u Africi na radnim obavezavama, gde su redovno viđali lavove, pa otud ideja da su sebe videli kao lavove i osmislili grb Milvola.
Ali kako god da okrenete, Milvol se kao klub vrti oko stadiona Den. Prevedeno na naš jezik dobijamo reč - Jazbina. Ako dodamo grb, to mu dođe lavlja jazbina, a znamo i vi, i ja, da ne bi rado ušli u takav “objekat”. Ali kada se mora, mora. Nije bilo čoveka, osim domaćih, koji su gajili simpatije prema Jazbini. “Dirty Den” je bio nadimak novinara, protivničkih ekipa i navijača. Ovaj stadion je bio disao. Živeo je kao zasebna persona koja je zapravo nosila Milvol kao klub. Duh Jazbine bi uplašio svakoga ko bi se nenajavljeno približio kapijama.
Prilazi stadionu su bilil jako mračni. Namerno ili ne, to znaju samo oni koji su razvijali strategiju prilaska Denu. Sa jedne strane ste imali improvizovani parking u blatu, a znamo koliko u Londonu često pada kiša kada je fudbalska sezona. Druga strana je bila isprepletana prugom i zvukom voza u mraku, koji je dodavao utisak da se nalazite u filmu Alfreda Hičkoka. I treći prilaz koji je bio u tunelima, u kojima po pravilu ili nisu radile sijalice ili su treperile kada se to njima svidi, pa vi vidite koliko vam se tu rado prolazi.
Taj “Cold Blow Lane” bio je najstrašniji od svih prolaza. Uglavnom su se tu dešavale tuče, jer i kada bi policija stigla ne bi mogla jasno da identifikuje učesnike. Džek Trbosek bi pozavideo izboru lokacije za smeštanje stadiona za noćne termine utakmica.
Kad bi ušli na stadion, ne bi vas čekala ništa toplija atmosfera, jer su tribine bile betonske. Krov je pokrivao samo trećinu tribine, pa bi u slučaju kiše i produvavanje bubrega i rebara u tunelima, nastavili da prijatno kisnete i nadate se zdravoj prostati kada se utakmica završi. Najgori pogled i mesto je, naravno, bilo rezervisano za goste. Tuče na tribinama su bile česte, jer nisu bile pod dovoljnom kosinom, pa bi neko sa željom da izvadi kišobran potpuno blokirao vidik onom iza sebe i još jednom iza njega. Lančana reakcija je dovodila do razbijanja glava u ciljlu da se dobije jasan pregled dešavanja na terenu.
Odlazak u toalet je bio moguć jedino ako ste imali želju da preplivate do pisoara, a za onu dužu nuždu ste morali da trpite do kuće ili negde usput, u povratku. Tek ‘86 kada su se pojavili novi vlasnici koji su počeli da ulažu sredstava u sređivanje stadiona i pratećih stvari. Dva igrača su obeležila taj rani period Milvola, u njegovoj modernoj istoriji. Jedan je čuveni irski napadač, Toni Kaskarino, kasnije profesionalni poker igrač i komentator u FIFA serijalu. Drugi je naširoko poznati napadač nekoliko engleskih klubova, koji je sa 16 godina ponikao u Milvolu - Tedi Šeringem.
Mladi Tedi i nešto stariji Toni rešetali su mreže, pa su ti golovi zakucali Milvol na prvo mesto Druge divizije, tada druge lige engleskog fudbala. Klub je upao u Prvu diviziju, sada Premijer ligu, po prvi put od osnivanja. U premijernoj sezoni završili su na sredini tabele, jednu poziciju iznad Mančester Junajteda. Već u sledećoj su bili poslednji i vratili se u drugu ligu.
Novi Den je kroz tri godine zamenio Stari Den, ali je vreme donelo da se i sada zove jednostavno “The Den”. Grčki tajkun, Teo Papitis, preuzeo je finansijske konce kluba u svoje ruke i rešio da zavede red, ali istovremeno uloži u klub. Što sa igračke strane, što sa stručne strane. Dosta toga se menja za Milvol od 2003, kada je bivši igrač čuvenog Vimbldona (biće uskoro priča o njima) i Čelsija stigao u klub. Mali, prgavi Denis Vajs. Prvo kao igrač-menadžer, da bi kasnije potpuno zamenio dres, trenerkom.
U svojoj prvoj sezoni, Denis Vajs je vodio klub do finala FA Kupa, prestižnog takmičenja u engleskom fudbalu. I sada dolazimo na sezonu 2003/2004 i sve ono što se dešavalo neposredno pre i posle ove antologijske sezone. To je stavilo Milvol na mapu i konačnu skinulo, ako mogu reći ljagu sa imena, koje ih je pratilo zbog stalnih ispada huligana.
U Milvolu se ‘98 pojavio mladić zanimljivih crta lica, na kome ste odmah mogli da zaključite na nije Englez. Zapravo je rođen u braku Irca i Samoanke, u Sidneju, pa je tako postao državljanin Australije. Od čitave familije koja je igrala ragbi, jedino je od krenuo fudbalskim stopama. Obreo se u Engleskoj gde je kao slobodan igrač potpisao za Milvol. On je bio ta pokretačka snaga Lavova u njihovim najboljim godinama. Njegovo ime je Tim Kejhil i ako ga ne znate iz ovog perioda, onda ga znate iz Evertona i reprezentacija Australije, gde je gospodario sredinom terena i bio jedan od najbolji igrača u skok igri, iako je bio visok 178 centimetara.
Kejhil se vratio u svoj voljeni klub 2018. godine, kada je na emotivnoj konferenciji za štampu pričao o dogovoru sa upravom da odigra još par utakmica za kraj karijere. Na utakmici sa Kardifom ušao je sa klupe i doživeo ovacije celog stadiona, gde su navijači Lavova stajali dobrih pet minuta šaljući čistu emociju ka svom heroju.
"Milvol mi je dao sve. Investirao je u mene. Dao mi je trenera, dao mi je uslove, da mi je ove fantastične navijače. Ne znam da li ću ikada moći da se odužim, mada sam očistio dosta kopački kada sam davno stigao u Englesku. Možda sam time platio taj dug", kroz smeh je rekao Kejhil.
Sledeći u nizu koji su napustili klub posle uspeha, bili su Pol Ifil koji je posle uspeh dres Milvola zamenio dresom Šefild Junajteda. Univerzalac Dejvid Livermore je potpisao za Hal Siti. Kapiten Lorens je prešao u redove Kristal Palasa gde je dugo godina bio centralni šraf u defanzivi sa još jednim centarhalfom Milvola, Darenon Vordom.. Stiven Rid je otišao u Blekburn Roverse, dok je Šon Dajč, sadašnji trener Barnlija, otišao u Votford.
Ali šta je bio preduslov da odu u, da li bolje ili popularnije klubove, to je pitanje? Preduslov je bila jedna, samo jedna fantastična sezona i ona se desila te famozne 03/04. Milvol je igrao finale FA Kupa sa Mančester Junajtedom u kome je poražen sa 3:0. Mogli ste utakmicu da gledate u direktnom prenosu na našim kablašima.
Da napomenem, da je za Milvol nastupao (ponikao kod njih), Černo Samba, jedan od legendarnih igrača igrice Football Manager.
Kao deseti su završili sezonu u Čempionšipu, ali je voz na koji su se ukrcali na putu ka finalu Kupa bio brzi voz koji je obarao sve ispred sebe. To je bio prvi put posle 12 godina da je tim iz niže lige od Premijer lige bio učesnik finala, ovog puta na Milenijum stadijumu, umesto Vemblija. Od ozbiljnijih timova prvo je stradao Barnli. Tranmer Roverse (inače je Milvol imao dodatak Roversi kada je osnovan) su izbacili u ponovljenom meču (prvi završen 0-0) golovima doskorašjneg trenera, tada napadača, Nila Herisa i Tima Kejhila. U polufinalu je ponovo Kejhil presudio Sanderlendu, čime je napravio eksploziju navijača Milvola na Old Trafordu (tamo se igralo polufinale).
Onda je tim koji poseduje Old Traford čekao Lavove u finalu. Ronaldo i Van Nistelroj, dva puta, bili su dovoljni za laganu pobedu. Kako je Mančester po poretku na tabeli Premijer lige bio učesnik u kvalifikacijama za Ligu šampiona, Milvol je dobio jedinstvenu priliku da se oproba u tadašnjem UEFA Kupu. Ferencvaroš je bila bolja u dva meča, pa je tako Milvol brzo završio svoju evropsku priču.
Verovatno bi sve bilo drugačije da je Tim Kejhil, bar na tu sezonu produžio boravak među Lavovima, umesto što je rešio da bude Karamela. Zlatan mu to nikada ne bi oprostio. Tim bez Tima jednostavno nije bio isti, jer je on bio general sredine terena. Nakon njega redom su se ređali ostali, da bi tim nakon dve sezone od istorijskog uspeha bio potpuno izmenjen. Jedini koji je ostao veran bio je desni bek, Alan Dan, koji je tek u penzionerskim danima napustio Milvol.
Dva puta u poslednjih 20 godina, Milvol je bio na korak do Premijer lige, ali je verovatno to bilo nešto poslednje što bi elitna engleska liga želela. Nisu uspeli, a da jesu to bi bile velike utakmice, posebno londonske. Milvol je dugo godina u jako dobrim odnosima sa Totenhenom. Na drugoj strani su u jako lošim odnosima, pre svega sa Vest Hemom, pa onda sa Čelsijem. Ne samo sportski, već navijački. Obračuni navijača Milvola sa navedenim navijačima predstavljali su pravi haos na ulicama Londona. Jednom je čak huligan u bojama Milvola nokautirao policijskog konja.
Hari Kejn je proveo deo sezone na pozajmici u Milvolu. Tamo je stigao iza Nove godine i svojim golovima je pomogao Milvola da od borbe za opstanak dođe do gornjeg dela tabele. Već tada mu je prognozirana jako dobra karijera.
Milvol je mali klub, ali veliki u srcima navijača. Ja nisam jedan od njih, samo sam simpatizer. Od “Masakra na Dan majki” kada su spakovali četiri gola Vest Hemu, pa do tog istorijskog finala sa Junajtedom i sijaset imaginarnih sezona u Football Manageru sa Milvolom, mogu reći da mi je to najdraži fudbalski klub van granica Srbije. Za nekoga je možda to Liverpul, zbog tradicije. Za nekoga je Juventus, za nekoga Barselona, zbog majstora fudbala koji su tamo igrali. Za mene je to mali Milvol. “No one likes us, we don’t care” poruka je koja dolazi sa Dena. Poruka koja je u srcu svih koji vole Milvol.