Pamtićemo ga po tome što je učinio nemoguće mogućim. Pamtićemo ga kao najvećeg!
Preminuo je Dijego Armando Maradona.
Svet sporta i dalje se oporavlja od vesti o odlasku za mnoge najvećeg fudbalera u istoriji, koji je bio veći od fudbala, sporta... Bio je božanstvo.
Prvi sinonim o njemu zauvek će biti titula prvaka sveta sa Argentinom i naravno ONA utakmica protiv Engleske, u kojoj je ulog bio veći od pobede, u kojoj su zemlje u godinama velikim napetostima bile više od rivala na terenu. A on je bio heroj.
Da bi te 1986. godine dao prvi, predriblao je praktično ceo tim Engleske.
Da bi dao drugi prekršio je pravila, rukom je savladao Pitera Šiltona i njom sebi utabao put u besmrtnost. "La Mano De Dios", zvali su je posle, pevali su toj ruci i pesme, a Englezi mu nikad nisu oprostili.
Heroj Argentine nedugo potom postao je i heroj Napulja, jer je doneo titule 1987. i 1990. i nezaboravne sezone timu koji do tada nije znao za pobede. Postao je heroj siromašnijeg juga i nažalost veoma blizak društvu koje ga je upoznalo sa kokainom i drugim porocima, o čemu je takođe i sam pričao i pevao.
Te godine vrtoglave slave i uspeha bile su nažalost i godine početka njegovog pada. Mladić iz Boke Juniors, as iz Barselone i junak iz Napolija počeo je početkom devedesetih na terenu da sve manje liči na "El Pibea", iako je magija bila tu.
Iako je karijeru zvanično završio 1997, zapravo je za mnoge kraj bio na Mundijalu 1994, kada je izbačen zbog dopinga i to nakon što je takođe zaigrao sjajno, u poznim godinama.
Od tada do danas pokušao je da bude trener, pa selektor Argentine, razveo se, prolazio kroz skandale sa alkoholom i drogom i uglavnom radio sve što je mogao da naškodi sebi i svojoj slici.
Bez obzira na sve, ta slika o Dijegu Armandu Maradoni kao najvećem i najvoljenijem nikad neće izbledeti.
Grande Dijego, počivaj u miru!