Crvena zvezda je na žrebu 1/16 finala Lige Evrope spojena sa velikim Milanom.
Pamte se kultne utakmice iz 1988. godine kada je magla srušila snove Zvezde, ali i dueli iz 2006. kada su crveno-beli naleteli u kvalifikacijama na moćnog rivala, iako su bili u središtu skandala "Kalčopoli", pa je na tribinama bila čuvena poruka "UEFA mafia".
Asocijacija je naravno i Dejan Stanković koji je igrao na "San Siru" devet godina, ali za rivalski Inter i često je znao da zatrese mrežu najvećeg gradskog rivala.
Igrao je Stanković i sa velikim Zlatanom Ibrahimovićem, koji sada nosi dres "rosonera", a stari prijatelji prisetiće se uspomena kada Zvezda i Milan budu sastali 18. i 25. februara. Prvo u Beogradu, a potom i u Milanu...
Sigurno će se prisetiti i sezone 2007/08 kada je Inter postao šampion Italije u poslednjem kolu pošto je pobedio Parmu u gostima 2:0. I to po neviđenom pljusku!
Upravo je Ibrahimović dao dva gola na tom meču, a za prvi mu je asistirao Stanković.
To je možda do dana današnjeg i najznačajniji gol koji je Ibrahimović postigao u karijeri, a njemu je posvetio posebno poglavlje u biografiji "Ja sam Zlatan".
"Stanković je dodao meni i potrčao napred prema golu, a sa svakim korakom pljusnuo bi me mlaz vode iz raskvašene trave. Tad sam video šansu, ali udarac je bio slab, bez imalo snage groma koju sam osećao u sebi...", pisao je Ibrahimović o meču iz 38. kola Serije A.
"Lopta se kotrljala po travi prema levoj stativi i lagano ukotrljala u gol i umesto da napravim neki gest i pokažem da sam dao gol, ja sam samo stajao i čekao. S klupe i s terena su doleteli svi, prvi Patrik Vijera mislim, a onda Baloteli i sva ekipa, čak i bolničari i nosači, svi koji su me onako molećivo gledali. Video sam da je strah u njihovim očima nestao. Dejan Stanković se bacio na mokru travu i izgledalo je kao da se moli i zahvaljuje Bogu. Zavladala je opšta histerija i visoko gore na tribinama radovao se Masimo Morati, skoro plesao na svom počasnom mestu, a isto se osećalo svuda kod svih iz kluba, sve do jednog".
"Kao da nam je pao kamen sa srca. Ljudima se vratila boja u lice. To je bilo više nego sam gol. To je značilo kao da sam spasao utopljenike, otprilike tako. Pogledao sam publiku. Radosni povici zamenili su nezadovoljstvo i došlo do nas, pa sam napravio gest i podigao ruku do uha: Šta to čujem? Tek tada se publika probudila i stadio je grmio od poklika radosti, istina, kada se čitava halabuka smirila, nastavili se utakmica", prisetio se Zlatan Ibrahimović koji je posle toga dao i gol za 2:0, pa je Inter podigao pehar namenjen prvaku Italije.
O ovim i brojnim drugim uspomenama sigurno će pričati kada se sretnu u februaru, a videćemo da li će Stanković pronaći rešenje da zaustavi velikog prijatelja.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.