Tijago Reh u razgovoru za MONDO govorio je o iznenadnoj svetskoj slavi pre osam godina, usponima i padovima i putu od običnog navijača do predsednika kluba. Napravio je istorijski uspeh, zbog čega o njemu ponovo bruji celi svet.
/Piše: Goran Arbutina, Mondo.ba/
Ime Tijaga Reha teško da su zapamtili i najzagriženiji ljubitelji fudbala, ali kada vide snimak usamljenog navijača kako sedi na gostujućoj tribini na utakmici brazilske lige, većina će se prisetiti čuvene fudbalske priče od pre osam godina.
Momak iz Santa Kruz de Sula, grada na jugu Brazila sa oko 130.000 stanovnika, ponovo je u žiži svetske javnosti, nakon istorijskog uspeha fudbalskog kluba Santa Kruz, koji je osvojio državni kup.
Ali, Tijago sada više nije samo navijač, nego i predsednik tog kluba!
Njegove fotografije "PRE i POSLE", odnosno prvo kao usamljeni navijač na tribini i potom predsednik, objavljene na tviteru uz komentar "Početak sna… sve je prošlo odlično", postale su viralne širom planete, kao jedna on najlepših sportskih priča u 2020. godini koja je "ubila" sport.
Novinarska znatiželja nije zaobišla ni autora ovog teksta, a nakon što smo u samo dva koraka došli do hiljadama kilometara udaljenog mladića, zatim i saznanja da delimo profesiju što garantuje da nećemo morati da "izvlačimo" reči iz sagovornika, praznična priča o ovoj fudbalskoj bajci bila je neizbežna.
Tijaga Reha, jednog od trenutno najpopularnijih ljudi u svetu fudbala, zatekli smo u slavlju, koje u Santa Kruz De Sulu traje danima.
Uprkos tome pronašao je vremena da u razgovoru za MONDO govori o najvećem uspehu malog brazilskog kluba, šta je sve bilo potrebno da se fudbalski klub Santa Kruz upiše u istoriju, ali i da se drugi put u osam godina uhvati svojih "pet minuta slave" na svetskom nivou.
"Osvajanje FGF kupa je fantastično iskustvo, jer je to prvi trofej u 107 godina postojanja kluba. Kada smo osvojili kup počeo sam da plačem. Nije lako biti predsednik malog kluba u Brazilu, nemamo mnogo novca, tako da je ovo fantastična stvar za mene. Imam 33 godine, predsednik sam samo par godina, pored toga mi i nemamo neko veliko iskustvo. Jako sam srećan, nisam mislio da će taj moj uspeh ovako odeknuti. Ljudi pričaju o meni u mnogim zemljama, pišu mi, zovu me... Fantastično!", počeo je Reha.
Priča o njemu, međutim, počinje 2012. godine, kada se sasvim slučajno proslavio.
Tokom utakmice prve lige brazilske države Rio Grade De Sul između Gremija i Santa Kruza kamere su snimile momka koji usamljen sedi na tribini za gostujuće navijače.
Taj video navijača koji je sam bodrio svoj klub dok je na suprotnoj strani bilo skoro 7 hiljada domaćih fanova obišao je svet i postao simbol privrženosti fudbalskom klubu.
Reh ističe da se duel sa Gremijom ne propušta, ali i priznaje da baš zbog toga nije očekivao da će biti jedini navijač Santa Kruza na toj čuvenoj utakmici.
"Mi imamo dva velika kluba u našoj državi, Gremio i Internasional, oba su bili svetski prvaci i šampioni Brazila. Kada igrate protiv njih to je bez dileme meč godine. Tada sam radio u novinama u Porto Alegreu. Bilo je leto, nedjelja, bilo je jako vruće i većina ljudi tada je išla na plažu, a ne na utakmice. Ali, zaista se nisam nadao da ću biti jedini. Mislio sam da će dosta naših navijača doći iz Santa Kruza automobilima, autobusima...".
Ali, prevario se....
Kada je došao na Olimpiko ugledao je tribinu za gostujuće navijače koja je zjapila prazna.
"Kada sam došao na stadion pitao sam redare ima li neko od gostujućih fanova, gde su, oni su mi rekli da nema nikog. Ostalo je još 15 minuta do utakmice i sam sebi sam govorio: Doći će još naših, ne brini. Međutim, vreme je prolazilo, a ja sam ostao sam. I utakmica je počela. Mi smo čak postigli prvi gol, ja sam ga čak proslavio, doduše prilično skromno. Međutim, usledio je preokret Gremija i na moju žalost izgubili smo 4:1", priča Reh i dodaje da se nije preterano brinuo, iako je bilo psovki i provokacija kompletnog stadiona.
"Bilo je tu pet policajaca, samo zbog mene. Nisam se plašio. Mi smo primili golove, gubili smo utakmicu, a ostali na stadionu su krenuli su da mi se smeju, da me provociraju, bilo je to ružnih reči. Likovali su zbog pobede. Ali bilo je ok, posebno iskustvo".
Zanimljivo je da su tek na poluvremenu igrači njegovog kluba shvatili da imaju "podršku" sa tribina.
"Naša delegacija koja je bila u loži tek posle utakmice je saznala da sam bio na tribinama, a igrači su me primetili na poluvremenu. Posle utakmice nekoliko njih došlo je do mene, zahvalilo mi se za podršku. Nakon par dana pozvali su me iz Santa Kruza, bio sam u poseti klubu, oni su mi poklonili dres, na njemu je izvezeno 'večni navijač', pričali smo, bilo je lepo".
U tih par dana slika sa stadiona Olimpiko obišla je celi svijet.
"Prijatelji, kolege, oni koji me znaju počeli su da mi šalju poruke i zovu me još tokom utakmice, u narednih četiri-pet dana imao sam bezbroj poziva i imao sam dosta intervjua, čak je i moj list u kojem sam radio napravio priču o meni. Bilo je to mojih pet minuta slave", rekao je Reh koji te 2012. nije ni slutio da će se o njegovom slučaju govoriti ne o pet, već o "deset minuta slave".
Već sledeće godine Tijago Reh je ulogu navijača zamenio ulogom portparola kluba, ili je bar tako bilo na papiru...
"Nisam hteo da više živim u Porto Alegreu, hteo sam da se vratim u Santa Kruz i pričao sam sa predsednikom kluba koji mi je ponudio da radim kao portparol. U decembru 2013. vratio sam se u Santa Kruz i zaposlio se u klubu. Ali, nisam radio samo to. Radio sam mnogo poslova, bio sam kao član uprave, ceo dan radio sam u klubu, išao sam i na sastanke uprave petkom i malo-pomalo upoznali smo se. Mali smo klub, imali smo samo dva zaposlena, ja sam radio mnogo poslova, putovao sa ekipom, samo još nisam čistio kopačke igračima (smeh)".
Nije sve, međutim, bilo idealno kada je došao da radi.
"Mi smo 2013. obeležavali 100 godina od osnivanja kluba, trebalo je to da bude magična godina, ali umesto toga mi smo ispali u drugu ligu. Bilo je vrlo loše..."
U međuvremenu, u njemu je tinjala pomalo čudna ideja da postane predsednik kluba, što se i desilo sledeće godine.
"Misao da dođem u klub, pa i da postanem jednog dana predsednik, postojala je čak i pre te čuvene utakmice protiv Gremija. Jer znate kako je, većina navijača samo sedi i kritikuje, pričaju da uprava ne valja, ali mislim da navijači mogu i više od toga. Naravno većina navijača u mogućnosti je tek da kupi ulaznicu i dođe na utakmicu, ali oni koji imaju priliku da se uključe u rad kluba i urade nešto više, mislim da je to zaista vredno", kaže Reh, koji je još tada uvideo ozbiljan problem svog kluba.
"Naš tim se okuplja i igra samo tri meseca, a smatram da to nije dobro, da klub treba da igra cele godine, klub je tu zbog fudbala, klub treba da postoji da igra. Kod nas dolaze igrači iz raznih država, dođu da odigraju ta tri meseca, tako da nema poistovećivanja sa klubom. Problem je što nemamo kontinuitet, svake godine tu je drugi trener, drugi igrači. Mislim da je važno da to bude duže, da ljudi upoznaju klub, da se povežu s klubom, identifikuju..."
Zbog svega toga pokušao je da ubedi članove tadašnje uprave da krenu u drugom pravcu, da bi na sastanku iznenada dobio ponudu da postane predsednik.
"Te 2014. godine pokušao sam da ih ubedim da igramo državni kup. Okupio sam upravu i ubedio ih da treba da igramo ovo takmičenje koje se održava u drugoj polovini godine. Oni su me tada pitali da li sam ja zainteresovan da vodim klub i u julu 2014. sam izabran za predsednika", otkriva nam Reh.
Ali, nije sve bilo kao iz bajke...
"Igrali smo drugu ligu 2015. i bio sam jako razočaran svime pa sam odlučio da odstupim kao predsednik".
Santa Kruz je nastavio da igra drugu državnu ligu do 2018. a onda je ispao u treću. Klub je dotakao "dno", a ljudi u njemu setili su se Tijaga i odlučili da mu daju novu priliku.
"Kada je klub ispao u treću ligu 2019. godine dobio sam poziv da se vratim u klub. Tada su razmišljali čak o gašenju kluba, ništa nije bilo dobro. Trebao im je neko mlađi, sa energijom, idejama. Prihvatio sam da se vratim i evo godinu dana kasnije desila se magija".
Tih 60 članova kluba koji plaćaju članarinu i imaju pravo da biraju predsednika kluba doneli su ispravnu odluku, međutim, da bi se postigao uspeh trebalo je da se uloži mnogo truda. Veliki deo zasluga pripada samom Rehu, jer je napravio priličan zaokret u klupskoj politici.
"Rekao sam svima ovog puta ćemo drugačije. Imao sam iskustvo, napravio sam neke analize i sada je stvarno drugačije. Otplatili smo dugove, sada imamo ekipu u kojoj su više mlađi igrači, jer ne želimo da ponovo stvaramo dugove. Pred početak nove sezone 2020. imali smo ambiciju da postanemo šampioni i da izborimo drugu ligu, ali počela je pandemija korona virusa i treća liga nije ni počela. Čekali smo pet meseci da počne, na kraju je prvenstvo otkazano. U oktobru je fudbalski savez naše države odlučio da uprkos pandemiji organizuje kup FGF u kojem će učestvovati svi klubovi iz države, bez obzira da li su prva, druga ili treća liga", priča Reh i dodaje da je uprkos ranijem zagovaranju da se igra ovo takmičenje, imao dilemu, posebno nakon pomalo iznenadnog priliva novca u klub zahvaljujući transferima svojih nekadašnjih igrača.
Golman Tijago Volpi je napravio transfer u Sao Paulo, a krilni igrač Pedro Enrike u turski Kajzeri, pa je Santa Kruz dobio izvesno obeštećenje na osnovu FIFA solidarnosti.
"Razmišljali smo da li da taj novac sačuvamo za sledeću sezonu, da imamo za takmičenje u prvenstvu ili da igramo ovaj kup i da pokušamo da ga osvojimo i tako izborimo plasman u Kup Brazila. Prvo nisam hteo da igramo, bio sam zabrinut šta ćemo sve morati da ispoštujemo, te protokole, epidemiološke mere, tu je bilo i obavezno testiranje na koronu, koje dosta košta, ali ostali u klubu su želeli i na kraju smo odlučili da igramo. I ispisali smo istoriju (smeh)".
Korak po korak išao je Santa Kruz, a onda stigao do finala protiv mnogo većeg Sao Hozea.
Klub iz SEDMOG ranga u Brazilu protiv kluba iz TREĆE brazilske lige.
"Fudbal je nešto posebno upravo zbog toga. Mi smo klub iz treće državne lige, jako smo mali, a sledeće godine igraćemo Kup Brazila. Igrali smo finale protiv Sao Hozea koji igra treću ligu Brazila. Oni imaju mnogo više novca, ali u fudbalu nekada novac nije najvažniji. Bila je to bajka. Oni su bili favoriti, mislim da su šest puta osvajali kup u poslednjih sedam godina. Ali, sve vreme sam verovao u nas. Naši igrači su postali prava porodica i na ovom meču borili su se do poslednjeg minuta".
Fudbal ne bi bio fudbal bez drame koju nam često režira.
Posle pobjede 3:1 u prvoj utakmici finala, Santa Kruz je u revanšu finala gubio 3:0 sve do poslednjih trenutaka utakmice.
"Pred kraj finala sam bio zabrinut. Dve minute pre kraja utakmice gubili smo 3:0, ali hvala Bogu uspeli smo da na samom kraju damo jedan gol i da odemo u penale u kojima smo bili bolji i osvojili trofej".
Pobeda Santa Kruza odjeknula je fudbalskim svetom, upravo zbog Reha, koji je od jedinog navijača na tribini prešao put do predsednika sa trofejom kojim je izboren prvi, istorijski plasman u prvo kolo Kup Brazila.
Osim toga Santa Kruz će igrati svojevrsni Superkup ili svojevrsni pandan engleskom "Komjuniti šildu", a baš kao te 2012. godine protivnik će biti Gremio.
"Sve ovo dešava se u samo osam godina, možete da zamislite kako je meni. Neki dan sam radio intervju za TV Globo, bio sam na stadionu. Ali, sada nisam bio sam, već sa trofejom! Počeo sam da plačem, prisetio sam se svih događaja 2012, mog prvog mandata kao predsednika, tog razočaranja, pomislio sam tada da nisam prava osoba koja može da vodi fudbalski klub i da treba da budem samo navijač. Na kraju sam se vratio u klub i osvojio prvi trofej u 107 godina. Ispisali smo istoriju, a ja nisam samo njen deo, već sam učestvovao u pisanju te istorije", ističe Reh.
Plasmanom u prvo kolo Kupa Brazila njegov klub će dobiti oko 150.000 dolara, odnosno pet puta više nego što je Santa Kruz dobio na osnovu transfera Volpija.
Reh je presrećan zbog svog i uspeha kluba, ali i svestan i druge strane medalje i problema koji ga očekuju.
"Mi za sada znamo da ćemo igrati Kup Brazila, ali to je samo jedan meč, ako želimo dalje moramo da ga dobijemo. Igraćemo i Superkup protiv Gremija, ali ne znamo da li će se zbog korona virusa igrati treća liga i kada. To je problem jer ne želim da okupljam i formiram ekipu za samo dva meča. Čekamo da Savez odredi da li će se i kada igrati prvenstvo. Ali, tek sam počeo da razmišljam o tome, jer sam ovih dana slavio uspeh. Bio sam na piću sa trenerom, on bi sada želeo da ostane, ali sada ga hoće svi veći klubovi. Isto tako i neki klubovi iz prve lige žele neke naše igrače, jedan je već otišao".
Ipak, neće, mu biti teško da pronađe nove igrače.
"Pokušaćemo da zadržimo trenera, a igranje Kupa Brazila nas ponovo stavlja na mapu, ponovo smo u 'izlogu'. Evo već sad imamo poruke 500 igrača koji žele da dođu i da igraju za Santa Kruz. Ali, i dalje smo mali klub. Nismo moćni, nismo Gremio, nismo Barselona (smeh)", rekao je Reh na kraju razgovora za MONDO.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.