Ratko Svilar je legendarni jugoslovenski golman koji je imao život i sportsku karijeru vrednu snimanja filma.
Nekadašnji čuvar mreže Vojvodine i devet puta golman u dresu Jugoslavije otkrio je kroz kakve je sve neverovatne momente prolazio u svom životu.
Svilar, slavni golman iz Crvenke, otkrio je za "Kurir" da je tokom svog burnog života imao sedam operacija zbog kojih su mu govorili da nikada neće moći da se bavi sportom, a onda branio sve do 47. godine!
Otkrio je i kako je umesto u Vojvodini mogao da završi u Partizanu i da je trebalo da ponese dres Ajaksa. Pre 12 godina je doživeo nesreću u svom domu zbog koje je bio u komi i koja mu je okončala trenersku karijeru. A svi problemi počeli su kada mu je bilo 12 godina.
"Bezbrižno detinjstvo prekinuto je 1962. kada pobegoh grobaru s lopate. Ja, dete, 12 godina. Stomak me je boleo, otišao sam u januar kod jednog doktora Nemca i on mi reče da sam dobio stomačni grip. Ispostavilo se da mi je puklo slepo crevo. Dobio sam sepsu trbušne duplje, isekli su mi nekih 50-60 centimetara creva. Od tada, ceo život imam problema sa stomakom", počeo je Svilar za "Kurir" svoju životnu ispovest.
Nekoliko godina Svilar - inače otac Mileta Svilara, talentovanog golmana Benfike - nije imao većih problema zbog toga, da bi ga kada je dogurao do dresa Crvenke ponovo mučio stomak - na pripremama su počeli novi strašni bolovi.
"Bili smo u vozu kada je počeo nesnosan bol, izneli su me iz voza u Sarajevu. Taksi, pravac bolnica Koševo. Creva su mi prirasla, morali su sve to da seku. Moja druga operacija, a imao sam ih sedam", objašnjava Svilar.
Potom su usledile reči koje je zauvek zapamtio.
"Ratko, fudbal ti je zabranjen. Doživotno - glasi obaveštenje koje sam dobio od doktora posle operacije. Posle mesec i po dva, oporavio sam se. Otišao sam na trening, ali nisu mi dali da treniram."
Posle toga su mu doktori otkrili da su ga samo tešili govoreći mu da će moći da igra posle operacije i da od sporta jednostavno nema ništa.
Ali ništa od toga nije zaustavilo Svilara. U karijeri je dogurao do dresa Vojvodine za koju je branio punih sedam godina, da bi u belgijskom Antverpenu branio od 1980. do 1996. godine, kada je imao punih 46 godina.
Ipak, put je lako mogao da ga odvede prvo u Partizan, a ne u Vojvodinu.
"Tata je bio veliki partizanovac. Bilo je sve dogovoreno, ali u poslednjem momentu je propalo. Vratio sam se u Crvenku i nedugo zatim Vujadin Boškov me vodi u Vojvodinu. Bili smo timčina! Predsednik kluba Petar Palkovljević Pinki preminuo je pre tri sedmice. Da nije bilo njega, ne bi bilo ni moje priče sa Vojvodinom. Zadržao me je u klubu sedam-osam godina, ada se nije tu našao, verovatno bih u nekom periodu otišao u Partizan. Da sam morao da branim s jednom nogom - to bih učinio za njega."
U dresu Vojvodine je toliko briljirao da je po njega došao i slavni Ajaks. Ipak, u Amsterdam nikad nije otišao.
"U Novi Sad je došao Ajaks da me gleda na meču protiv Dinama. Želeli su me i hteli su da se na licu mesta uvere da sam golman za njih. Igrali smo s Dinamom. Njima je to bio meč za titulu i bilo im je potrebno da nas pobede sa pet golova razlike. Izgubili smo 1:0 golom u 88. minutu. Odbranio sam 15 zicera. Zvezda je tada uzela titulu. Posle meča ljudi iz Ajaksa seli su u kola i došli kod mene kući. Pitaju koliko tražim, rekoh 200.000 dolara. Odgovaraju: "Dajemo ti 250.000 dolara, čisto da ne bude nikakvih problema u vezi finansija"", priča Svilar.
Ipak, Svilar je sa Vojvodinom imao ugovor na još četiri godine i klub nije želeo da ga pusti da ode u Holandiju. Put ga je kasnije odveo u Belgiju gde je do 46. godine branio. Tako je u 42. godini uspeo da podigne i nacionalni kup u dresu Antverpena.
Posle sedam operacija koje je imao kao mlad fudbaler, Svilar tu nije završio sa velikim problemima. Tokom 2009. doživeo je nesreću zbog koje je završio u komi.
"Kupio sam roštilj na plin koji nikada do tada nisam imao. Uvek sam koristio ugalj. Bio je vreo dan, preko 30 stepeni. U jednom momentu otišao sam u kuću da uzmem viljušku za okretanje mesa, kad začuh suprugu Marijanu: "Ratko, Ratko, izgleda da se nešto zapalilo kod roštilja".
Svilar je pokušao da ugasi požar koji je nastao, ali nije uspeo.
"Izgorelo mi je lice, ruke, prsti... Seo sam na livadu i gledao kako mi nestaje nešto što sam gradio ceo život. Kako tu malu vatru nisam uspeo da ugasim, pitam se u neverici i tuzi. Hitna pomoć me je odvezla, odmah su me prebacili u Brisel i naredna četiri dana bio sam u veštačkoj komi. Šta su oni tada trpali od lekova u mene - pojma nemam, ali sve me je to drastično promenilo. Postao sam mnogo nervozniji i napetiji."
Zbog svega toga je i napustio trenersku karijeru, tokom koje je bio trener Antverpena u četiri navrata. Posle te nesreće je rekao da više ne može...
(MONDO/Kurir)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.