Zvezda je do poslednjeg sudijskog zvižduka, koji je usledio na kraju prerano, pretila Milanu i jurila prolaz. Neporažena je eliminisana iz Evrope, a utisak je zaista veoma pozitivan.
Dejan Stanković i fudbaleri Crvene zvezde nemaju čega da se stide.
U dvomeču protiv Milana igrači su ostavili dušu na terenu, uspeli da pariraju ekipi koja "puca" na titulu u Italiji, naterali ih da se znoje do poslednjeg zvižduka, a trener je ponovo spremio meč na odličan način, iako je ponovo morao da improvizuje usled povreda i suspenzija.
Nakon više od 180 minuta fudbala utisak je gotovo svih da je samo malo sreće, ili kvaliteta, nedostajalo Zvezdi da eliminiše veliki Milan koji je žargonski rečeno "bio pečen".
Još u prvom meču u Beogradu videlo se da to "nije onaj Milan" koji je vodio kolo u Italiji, a čim je Zvezda osetila da može da se nosi sa njima - skočio je nivo samopouzdanja do te mere da su napadali i sa igračem manje, pa došli i do gola preko Pavkova u 93. minutu.
Milan očigledno nije naučio lekciju, pa je i na "San Siru" odlučio da se suprotstavi u kombinovanom sastavu, valjda odobravajući natpise iz italijanskih medija pred meč…
Predstavljala se Crvena zvezda kao tim iz Serije B, kao da je u to poverovao i trener Stefano Pioli, pa je tešku artiljeriju ostavio na klupi i to mu se skoro obilo o glavu. Potcenjivački stav samo je motivisao igrač šampiona Srbije koji su Milanu održali važnu lekciju.
"Oni su pokazali hrabrost i veću želju za prolaz od nas. Stvarno sam oduševljen Zvezdinom igrom, ali žao mi je što su morali da igraju protiv nas i da ispadnu", pričao je Rade Krunić.
IVANIĆ, BORJAN, BEN - TO JE KIČMA!
Ako se može pronaći konstanta Crvene zvezde u ovogodišnjem nastupu u evropskim takmičenjima, onda su to Mirko Ivanić, Milan Borjan i El-Fardu Ben.
Na praktično svakoj utakmici na kojoj su igrali ostavili su odličan utisak, a tako je bilo i protiv Milana. Borjan je zabeležio strašnu odbranu posle šuta Dalota, Ben je varkom tela izbacio odbranu "rosonera" i pogodio za 1:1, a Ivanić je sjajnim dodavanjem to omogućio.
Ivanić je u dvomeču Milana delovao perfektno, vukao je loptu kroz vezni red, čuvao je i izluđivao čuvare, delovao je kao igrač daleko iznad kvaliteta Superlige.
Njegovo buđenje traje već mesecima i čini se da svakom novom utakmicom samo još raste, pa je nastup protiv Milana samo "trešnja na tortu" njegovih igara. Preuzeo je sve konce u igri, pokazao da mu prija odgovornost kada ima samopouzdanja, pa čak i ako igra nedovoljno spreman.
Taktička uloga koju mu je Stanković namenio protiv Milana, gde je igrao i široko levo, i više u međuprostoru, pa opet u sredini terena, namučila je Meitea i Kesija koji iako snažniji od njega - nisu uspevali da ga zaustave. Tako je i stigao neočekivani pas između linija za Bena, a njegovo pridodavanje napadu umalo je dovelo i do "rušenja" Milana.
S druge strane pohvale za zrele partije zaslužuju i Seku Sanogo i Gelor Kanga, dok su dobar utisak ostavili i rezervisti Milan Pavkov, Aleksandar Katai, pa i novajlija Filipo Falko.
GOBELJIĆ JE TRAGIČAR, ALI GDE JE LEVI BEK?
Ako se pogleda "suvi" učinak Marka Gobeljića protiv Milana - lako je izvući zaključak da je tragičar revanša, pa bi neki otišli toliko daleko i rekli da je kriv što je Zvezda eliminisana.
I zaista nije odigrao dobro. Skrivio je penal pošto ga je lopta pogodila u ruku već na početku utakmice, promašio je šansu meča sa pet metara, dok je u poslednjih dvadesetak minuta ostavio ekipu na cedilu pošto je zaradio crveni karton.
Bio je pomalo ljut i Stanković na njega, pošto je planirao da Zvezda krene "all in", ali je to bilo znatno teže sa desetoricom igrača na terenu.
Ipak, postoji i druga strana medalje koju mnogi odbijaju da čuju.
Marko Gobeljić je u Milanu igrao na poziciji levog beka, koja nije njegova prirodna, a sve nakon što je primio injekciju za blokadu bolova. Posle meča u Beogradu, kada je povređen već u 5. minutu, gotovo da nije trenirao sedam dana i opet je rizikovao da istrči na teren.
Stav "bolje da nije igrao", koga se sigurno drže mnogi navijači, nije naročito utemeljen ako se zna da Zvezda sem njega nema nijednog levog beka i to je problem koji traje već dugo.
Milan Rodić je od dolaska u Zvezdu praktično imao samo Žandera kao alternativu, što se nije najsrećnije završilo, a rukovodstvo je i u ovom prelaznom roku odlučilo da ne angažuje pojačanje iako je i laicima jasno da je to "rupa" koja se otvara iznova i iznova.
I sam Rodić bi verovatno rekao da mu je potrebna alternativa, a to u ovom trenutku jasno je ne može da bude Gobeljić, naročito ne povređeni Gobeljić na meču protiv Milana.
POTCENI ZVEZDU, KAJ SE NATENANE…
Stefana Piolija je prethodne večeri možda jedan korner delio od otkaza u Milanu, a sve zato što je zbog gustog rasporeda odlučio da kalkuliše i sačuva najveće zvezde za Romu.
Odlučio je da Zlatana Ibrahimovića i Tea Ernandeza ostavi na klupi verujući da je ostatak njegovo tima dovoljno sposoban da "rutinira" Crvenu zvezdu, a iako na kraju nisu poraženi - vrlo je moguće da se posle dvomeča značajno poremeti atmosfera unutar tima.
Svesni su dobro u Milanu kako su odigrali protiv Zvezde, da su i te kako sada ranjivi, da ne igraju dobar fudbal, pa bi problemi sa samopouzdanjem mogli da se prenesu dalje. Tako bi Piolija u Italiji moglo više da košta što je probao da fizički poštedi svoje igrače, pošto se sada javlja psihološki problem koji je nekada mnogo teže rešiti.
Klub koji godinama nije osvojio trofej delovao je potpuno nemotivisano, bez potrebne energije za najviše domete, a to je samo odraz trenera i nikoga više.
ZVEZDA RASTE I TO SE VIDI GOLIM OKOM
"Nije samo borba, ima tu i logistike i lepe igre i taktike i požrtvovanja i jedan za drugoga. Porasli smo kao grupa nestvarno", kazao je sinoć posle utakmice Dejan Stanković i vrlo lepo u dve rečenice sažeo sve što je potrebno znati o njegoj ekipi.
Energijom kraj terena uspeo je da "borbena gotovost" i koncentracija njegovog tima budu na istom nivou protiv Milana i Bačke, a taktičkim detaljima kojima je pojedine utakmice uspeo da dobije - ubedio je svoje igrače da mu veruju kao treneru. Nije to bio nimalo lak zadatak, posebno ako se uzme da je do pre godinu dana Stanković bio "samo" poznat kao "legendarni igrač".
Autoritet nije mogao da gradi samo na osnovu karijere u Zvezdi, Laciju i Interu, dokazao je da postaje opsednut taktikom i da se ne boji da eksperimentiše, posebno kada je sateran uz zid.
Njegova ekipa je to osetila, verovala mu je da može da podigne nivo igre na još jedan nivo, iako je pre dolaska Vladana Milojevića tim bio potpuno taktički neobučen. Stanković je nasledio igrače koji razumeju fudbal, a uz prave instrukcije i sami su postali bolji.
Tako većina igrača Zvezde igra preko maksimuma i možda je preterano od njih očekivati da idu do same završnice Lige Evrope, ali trener je tu da proveri ima li mesta za još "apgrejda".
Zvezda je sada na 50. mestu UEFA rang-liste, trener Stanković deluje kao da je spreman još mnogo toga da nauči i ostvari se u ovom poslu, a videćemo da li je trenutni tim spreman da napravi novi iskorak ili je za to potrebno ipak malo više novca.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.