Srbija je bila kreativna i kvalitetna, uz svoje mane koje je godinama prate, ali opet dovoljno odvažna i rešena da bez tri boda ne želi da počinje novi kvalifikacioni ciklus.
Reprezentacija Srbije je u sredu uveče bila na novom početku - ponovo. Toliko često je "novi početak" prisutan među nacionalnim timom, da bi uskoro i to moglo da postane nova poštapalica kojom se svi oko reprezentacije služe.
Ipak, selekcija Dragana Stojkovića je uspela da opravda očekivanja i na najbolji mogući način započne svoj put ka Svetskom prvenstvu. Srbija je bila kreativna i kvalitetna, uz svoje mane koje je godinama prate, ali opet dovoljno odvažna i rešena da bez tri boda ne želi da počinje novi kvalifikacioni ciklus.
Dolazak legendarnog Piksija na mesto selektora je bio dugo čekan, mesecima se govorilo o njegovom mogućem angažmanu, a onda je i pre nego što je započeo prvi meč na novoj poziciji uspeo da "podeli" javnost - sastavom tima.
No, već par sati kasnije, kada je Davide Masa odsvirao kraj meča na stadionu "Rajko Mitić", Srbija je slavila taj famozni novi početak - "orlovi" su pobedili 3:2 protiv Republike Irske i već mislima bili okrenuti Portugalu.
Šta smo onda naučili iz uzbudljivih 90 minuta u Beogradu? Meč nije bio perfektan, daleko od toga, ali moglo se videti nekoliko važnih stvari koje su rešile meč u korist Srbije i koje bi moglo da odigraju veliku ulogu i u dva susreta koja "orlovima" ubrzo slede - protiv Portugala u subotu i u Azerbejdžanu narednog utorka.
TADIĆEV "HET-TRIK", PIKSI ZNA GDE MU JE MESTO
Mnogo se u najavi meča protiv Irske govorilo o Dušanu Tadiću. Kapiten Ajaksa bio je očekivan da postane i novi kapiten reprezentacije Srbije, sa "desetkom" na leđima i trakom oko ruke da predvodi tim možda i najbolje "desetke" u istoriji srpskog fudbala.
Tu je i ona famozna izjava Piksija od pre dve godine, posle Tadićevih majstorija protiv Real Madrida, kada je Stojković izjavio da je Dušan fudbalski gledano - "diplomirao sa desetkom". Sve to je bio razlog da se pred meč još više nego inače priča o Tadiću, a i meč protiv Irske ponudio nam je nove teme za razgovor.
Tadić u prvih pola sata igre nije odigrao dovoljno dobro, kao i većina tima. Nije bilo brzine u igri, previše se izvlačio na desni bok gde se i ranije u dresu Srbije nije dobro snalazio. Neretko je držao loptu u nogama skroz uz aut liniju, praktično pored Milana Gajića, bez pravih rešenja. Predaja lopte je često kasnila, dok je Tadić tražio idealan pas protiv dobro postavljenog irskog bloka iz njemu ne baš idealne pozicije.
Ali Tadić je meč završio sa tri asistencije, postavši pravi arhitekta pobede, vođa kakav se od njega očekuje da bude. Sve to bilo je plod promena koje je i Piksi rešio da napravi.
Stojković je shvatio da je Tadiću mesto u sredini, pa je igra korigovana tako da Filip Đuričić nominalno postane drugi napadač uz Dušana Vlahovića, a da kapiten Srbije uđe u sredinu i dela iza njih. Tadićeva partija posle te promene učinila je da ova analiza bude vrlo jednostavna, naročito kada je Đuričića zamenio Mitrović.
Tadićeve lopte su počele da "razbijaju" linije odbrane Irske, asistencije su se ređale prva, druga, treća, i to na najrazličitije načine, jedna čak i glavom. I Stojković je na konferenciji potvrdio da mu se najviše dopalo kako su stvari funkcionisale kada je Tadić bio polušpic iza dvojice napadača i to je pozicija na kojoj ga treba očekivati i u budućnosti.
MITROVIĆ JE REPREZENTACIJA
Aleksandar Mitrović je igrač koji živi za reprezentaciju. Sav kontekst oko ovog momka je potpuno nevažan kada obuče dres nacionalnog tima. Izgubio je mesto u timu Fulama, nije više onaj stari, od početka februara nije odigrao duže od 45 minuta ni na jednoj utakmici... Svašta se moglo čuti o formi srpskog napadača. I opet je sve to bilo nevažno.
Na Mitrovića još od početka kvalifikacija za prošli Mundijal, u jesen 2016. godine, spoljašnji faktori slabo utiču. On je igrač na kojeg "orlovi" uvek mogu da se oslone i protiv Irske je još jednom bio čovek odluke. Jedan pogodak bio je delo tipičnog "Mitrogola", drugi majstorije kakve se ne bi postideo ni Piksi iz najboljih dana.
Možda već protiv Portugala postane najbolji strelac u istoriji naše reprezentacije, sa samo 26 godina. Možda tada svi napokon shvatimo da Mitrovićevo mesto u reprezentaciji ne podleže pod onu staru "ima malu minutažu u klubu".
U njegovoj igri za nacionalni tim važe neka druga pravila...
OPET TE NAŠE GREŠKE
Ne bi reprezentacija Srbije bila sasvim svoja da ne vrati protivnika u meč. Čak i onaj susret protiv Norveške prošle jeseni, koji svi toliko hvalimo zbog pristupa igri našeg tima, čak i tada smo davali rivali šansu da se vrati u igru. Slično je bilo je i protiv Irske, kada su gosti oba pogotka postigli posle manjih ili većih grešaka Srbije.
Sve je loše počelo golom gostiju u ranoj fazi meča, preko Brauna. Srbija je bila "mekana" u toj situaciji, nije se na vreme reagovalo da se brže zaustavi napad u njegovom začetku, lopta je stigla na levo krilo gde Stefan Mitrović nije uspeo da blokira centaršut, a na drugoj stativi je Mladenović bio nadskočen.
Drugi gol Irske je bio tu da unese staru dobru dramu u mečeve Srbije. Nismo uspeli da "zatvorimo" meč sa dva gola prednosti, kao što iskusni timovi rade, već se Stefanu Mitroviću potkrala velika greška kada je hteo da loptu glavom vrati Dmitroviću, a Džejms Kolins to iskoristio.
Ostaje pitanje kako će defanzivna trojka izgledati protiv Portugala, ukoliko Srbija nastupi u takvom sistemu. Stefan Mitrović se nije najsrećnije pokazao na ulozi centralnog štopera, Pavlović je bio iznenađenje u timu, a Milenković je bio neuobičajeno nesiguran, naročito sa loptom u nogama. Neće Stojković previše menjati, ali će nešto morati da se prilagodi daleko opasnijem protivniku.
STRAHINJA PAVLOVIĆ DONOSI NOVA PITANJA
Kada se pojavio zvaničan sastav Srbije, bilo je nekoliko iznenađenja u timu, a jedno od njih bio je Strahinja Pavlović. Mladi štoper Monaka na pozajmici u Serkl Brižu nije bio među onima koje je većina javnosti očekivala u sastavu. Piksi je, ispostavilo se, doneo dobru odluku da odmori nekolicinu igrača za meč sa Portugalom, a Pavlović mu je zadao nova pitanja svojom partijom.
Iako ni njegova igra nije bila idealna, bivši defanzivac Partizana je pokazao hrabrost i kvalitet pre svega u igri sa loptom u nogama. Iznosio je lopte nebrojeno puta sa naše polovine i prenosio je u fazu napada, nekoliko puta čak i dobro pronalazio saigrače vertikalnim dodavanjima.
Ipak, Irska je bila rival kakav Pavloviću odgovara i protiv kojeg je mogao da ima dosta vremena sa loptom u nogama. Portugalci su potpuno druga priča i ostaje da se vidi za kakva rešenja će se Piksi odlučiti u meču protiv Kristijana Ronalda, Žoaa Feliksa i drugova.
PIKSIJEVE IZMENE PRAVO U METU
Na konstataciju novinara da je pogodio s izmenama, Stojković je posle meča šeretski odgovorio "pa dobar sam trener". Nekoliko puta je potom naglasio da je to samo šala, ali bila ona to ili ne, činjenica je da su njegove izmene pogađale pravo u metu.
Gotovo neprimetni Filip Mladenović je bio zamenjen Filipom Kostićem koji je dao timu na probornosti po levom boku, a onda je u 63. minutu usledila dvostruka izmena. Mitrović i Nemanja Maksimović su zamenili nedovoljno efikasnog Đuričića i debitanta Uroša Račića.
Samo 12 minuta kasnije, Srbija je na semaforu imala 3:1 i priliku da lagano dovrši meč. Mitrović je kao "džoker" bio glavna zvezda Stojkovićevih izmena, ali je bilo očigledno i da su nam Irci sve manje pretili. Ušao je potom i Nemanja Gudelj umesto Tadića da dodatno učvrsti sredinu terena i da nije bilo greške Stefana Mitrovića, poslednjih 15 minuta utakmice verovatno bi bili i "najdosadniji" na meču - baš ono što nam je bilo potrebno.
Ostalo je još sedam mečeva u grupi A, sedam koraka na putu ka Kataru. Pa neka nas Piksi još jednom povede na veliko takmičenje, kao u jesen 1998. kada je Jugoslavija put ka EURO 2000 započela upravo pobedom protiv Republike Irske...
Za prvi meč Dragana Stojkovića na mestu selektora - sasvim dovoljno. Neka ono najbolje tek sledi.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.