Košmar koji će uskoro proslaviti punoletstvo opominje "orlove" pred novi duel sa Azerbejdžanom, ali ako neko može fudbalerima da objasni da ni slučajno nema potcenjivanja - onda je to Piksi.
Gurban Gurbanov proslaviće za nekoliko dana 49. rođendan i verovatno mu nije ni na kraj pameti da ga se fudbalski navijači iz Srbije sete svaki put kada igramo protiv relativno slabije reprezentacije. Ili, mnogo češće, kada po glavi "prebiramo" sve utakmica zbog kojih su nas "plavi" ili "orlovi" žestoko iznervirali, a ima ih - nažalost - ihahaj!
Tako je Gurbanov ovih dana sigurno česta tema prijateljskih razgovora pošto Srbiju u utorak očekuje meč sa Azerbejdžanom (18.00), reprezentacijom za koju je on dugo nastupao.
"Samo da nam se ne desi neki Gurban Gurbanov...", pomislio je svaki navijač Srbije kada bismo odlazili na gostovanja u Luksemburg, San Marino ili Farska Ostrva, pošto nam je napadač rođen blizu granice sa Gruzijom "navukao" ozbiljne traume.
Prošlo je 18 godina otkako je reprezentaciji Srbije i Crne Gore "zabiberio" sudbinu u oba meča, a sve zato što smo bili previše gordi uoči meča sa tada anonimnom reprezentacijom.
U kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2004. godine - Azerbejdžan je bio tim za poželeti na žrebu. Od njih je u Evropi, bar na papiru, bilo slabije samo pet reprezentacija, pa nema sumnje da su svi u našem fudbalu "trljali ruke" kada smo upareni.
Međutim, na primeru Azerbejdžana naučićemo jednu od bolnijih lekcija - i to dvaput - pa nije čak ni toliko loše što se baš Gurbana Gurbanova, čoveka tako zvučnog i nezaboravnog prezimena, prisetimo svaki put kada nas uhvati panika zbog reprezentacije. Igramo protiv tima koji je daleko nekvalitetniji od nas, ali znamo mi dobro navike naše reprezentacije i zbog toga uvek "GG" prođe kroz glavu.
Gurbanov nas je prvo šokirao na Stadionu pod Goricom u februaru 2003. godine, kada je sa dva gola uspeo da izjednači rezultat protiv SCG koju je u to vreme vodio Dejan Savićević.
Poveli smo golom Predraga Mijatovića sa "kreča" u 33. minutu, potom je Nikola Lazetić duplirao naše vođstvo, ali umesto da utakmicu sigurno privedmo kraju - počele su da se dešavaju čudne stvari na terenu.
Naša ekipa je drastično pala u igri i Gurbanov je vrlo brzo smanjio, tako što ga je lopta pogodila nakon "slobodnjaka", da bi naredni gol bio prava majstorija koju Dragoslav Jevrić nije mogao da odbrani.
Nije to bila nikakva slučajnost, isti fudbaler se pokazao kao "noćna mora" naše reprezentacije i četiri meseca kasnije u Bakuu, samo što je rezultat sada bio još bolniji. Vodili smo golom Branka Boškovića, a onda u nastavku - potpuni preokret.
Gurbanov je u 87. minutu postigao gol sa "bele tačke", da bi samo tri minuta kasnije nakon snažnog udarca i odbrane Dragana Žilića koja je pogodila prečku - Ismajlov zatresao za 2:1
Ispostaviće se, Gurbanov nam je dao tri gola u dva meča, a Kristijano Ronaldo tek jedan u šest!
"Baku za novu bruku plavih", glasio je jedan od naslova nakon jednog od najbolnijih poraza u istoriji reprezentacije, a odmah potom usledila je i ostavka Dejana Savićevića, koji je tom utakmicom završio trenersku karijeru, a otisnuo se potom u funkcionerske vode.
S druge strane predsednik Saveza u to vreme bio je Dragan Stojković Piksi, koji je još neko vreme ostao u "odelu i kravati", ali ga je polako privlačio trenerski posao i zato je danas selektor "orlova".
Sigurno će se i Piksi u pripremi utakmice sa Azerbejdžanom prisetiti "dželata" Srbije i Crne Gore, čoveka koji je golove davao još samo Farskim Ostrvima, Belorusiji, Lihtenštajnu, Estoniji, Turkmenistanu, Moldaviji, Uzbekistanu, Letoniji i mladoj reprezentaciji Kazahstana (!), što je dovoljan dokaz koliko su taj poraz i remi bili sramotni.
"Gledao sam na Eurosongu pobedu Marije Šerifović sa pesmom 'Molitva'. Kad god čujem tu pesmu ili reč Srbija, vrati mi se osmeh na lice i setim se utakmica sa reprezentacijom SCG. U to vreme u Azerbejdžanu fudbal je stao. Klubovi nisu hteli da igraju, a narod je bio željan fudbala. Da sam bio strelac na nekim mečevima pre ili kasnije, niko tome ne bi pridavao značaj. Ovako sam, zahvaljujući Srbima, postao heroj", ispričao je pre više od decenije Gurbanov.
U međuvremenu je Gurbanov završio igračku karijeru i pokazao se kao mnogo bolji trener. Kratko je vodio reprezentaciju, a još od 2008. sedi na klupi Karabaga, što je zaista nestvaran podatak. Sa njima je osvojio 11 trofeja i najuspešniji je azerbejdžanski trener u istoriji sa 35 pobeda u Evropi, ali utisak je i da danas-sutra Gurbanov preuzme Barselonu i osvoji Ligu šampiona - ne bi nam to bila prva asocijacija na njega.
Njegov gol za pobedu uskoro će proslaviti punoletsvo, uskoro će i za Srbiju igrati igrači rođeni te godine, ali dok god se mi sećamo starih bruka - to znači da nam ne ide tako loše?
Ili smo samo mazohisti...
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.