Partizan je sam sebi bio najveći neprijatelj u derbiju i nije imao plan "B" kada je Zvezda zaigra sa najjačim timom. Sa svakom novom izmenom problemi su bili sve veći... MONDO analiza "večitog" derbija!
/piše: Relja Basara, kolumnista MONDA/
"Večiti" derbi pripao je Crvenoj zvezdi, a 164. susret beogradskih velikana obeležila su dva potpuno drugačija poluvremena - prvo, u kojem je Partizan bio bolji tim, i drugo - u kojem je Zvezda nakon izmena u pauzi i preko svog najjačeg oružja, prekida i gola Mirka Ivanića, uspela da napravi ključnu razliku, dok se crno-beli nisu dobro adaptirali na nova događanja.
Šta se to desilo u poluvremenu utakmice koja je u nastavku dobila potpuno drugačiji tok?
Izgledalo je da će pravilo o bonus igračima Partizanu biti majka, a Zvezdi maćeha. Aleksandar Stanojević ima sreću da mu najbolji štoper tima, Svetozar Marković, upada u tu kategoriju, kao i dve najbolje opcije na levom krilu, Nemanja Jović i Filip Stevanović. Ima i Crvena zvezda, naravno, odlične mlade fudbalere, ali ni Njegoš Petrović ni Veljko Nikolić izvesno, zbog celokupnog plana, ne bi počeli jučerašnju utakmicu, što se izmenama odmah na poluvremenu i potvrdilo.
Partizan je mnogo bolje otvorio utakmicu, odlično su stajali u srednjem bloku, dok se Zvezda mučila da iznese loptu, zbog profila igrača koji su bili u posedu u otvaranju napada, gde je Nemanja Milunović bio praktično najkreativniji.
Petrović je standardno bio racionalan, Veljko Nikolić pokriven između linija jer je igrao u ofanzivnijoj roli, dok je Sanogo u nekoliko navrata probao da iseče Partizanove linije pasom u međuprostor, ali su gosti odlično pokrivali liniju dodavanja i iz tih oduzetih lopti odmah tražili dubinu preko brzonogog ofanzivnog trojca - bez prave završnice.
Ben je kao najistureniji bio potpuno izolovan, jer da bi igrač takvih karakteristika kao najistureniji bio primećen, neophodan je konstantan i tečan protok lopte i to na podlozi, što Zvezda nije mogla da mu obezbedi.
ZAŠTO JE PARTIZAN MENJAO NAJBOLJEG?
Iz Zvezdine nemoći i nervoze, Partizan je u dobrom delu poluvremena kontrolisao i posed, ali istini za volju, u takvoj situaciji imaju problem da stvore šansu protiv jačeg protivnika. Imali su crno-beli nekoliko osvojenih kornera, relativno dobrih ubacivanja Natha iz ugla i pokušaje Asana iz prve po odbitku, a očekivano svoje najbolje prilike kreirali su iz tranzicije, preko Nemanje Jovića.
Mlado krilo koje je nervozno ušlo u utakmicu, uz nekoliko proklizavanja, prvo je u situaciji kod Holenderove prečke po osvojenoj lopti tima "dovuklo" loptu do 20 metara pred gol domaćina, izborio potencijalni faul u opasnoj zoni, a zatim i prednost iz koje je Mađar pogodio prečku.
Nije to bila jedina situacija u kojoj je Jović bio zapažen, donosio je veliku energiju po levoj strani, ali ga je možda samo krštenica koštala nastupa u nastavku meča.
ZVEZDA JE MORALA DA MENJA - I JESTE
U drugom poluvremenu, potpuno druga priča. Stanković se, ispostaviće se opravdano rešio svojih bonus igrača Petrovića i Nikolića, uz ulaske Falćinelija i Kange, dok je Stanojević odlučio da Jovića preko kojeg je Partizan bio najopasniji, i koji je kako je utakmica odmicala hvatao ritam, izbaci i uvede iskusnijeg Lazara Markovića, što se ispostavilo kao pogrešna odluka.
Zvezda je ulaskom Italijana i Gabonca dobila dve ključne stvari, prisustvo pravog centarfora, koji je navikao da vodi liniju, koji može da bude opcija za prenos i preko duge lopte, ali i igrača koji izrazito želi da bude progresivan iz povučenijih pozicija.
Kanga jeste taktički nedisciplinovan, izrazito individualan - kolokvijalno rečeno "divlji" igrač - ali, ceo paket koji on nosi bio je izrazito potreban Zvezdi u ovakvom meču. Crveno-beli su u potpunosti uspostavili kontrolu nad utakmicom, i nakon samo 13 minuta, nakon odličnog kornera Kange, i sjajnog trzaja glavom Ivanića sa pet metara, u ravni sa prvom stativom, došli do prednosti. Ko zna koji put ove sezone, velika pažnja koju stručni štab Dejana Stankovića posvećuje kornerima i prekidima generalno, isplatio se.
Partizan, odatle, nije znao šta će.
PARTIZANOVE MUKE IZ ZADNJE LINIJE
Vratimo se na pomenuti problem koji Partizan ima kada treba da kontroliše posed, gde je ključni problem profil centralnih bekova, pogotovo Igora Vujačića. Izvukao je Crnogorac maksimum iz sebe, fantastičan je u skoku, dobar u agresivnim izlascima na igrače, želi da brzo povrati posed, ali u samom posedu se muči, a njegovi limiti su pojačani činjenicom da igra levo, gde češće mora da obrađuje i šalje lopte slabijom nogom ili spoljnom.
Čak i u prvom poluvremenu, Zvezda je nekoliko puta 'ciljala' Vujačićevu nesigurnost pod pritiskom, i osvojila par lopti blizu Partizanovog gola.
Marković je obučeniji igrač tehnički, i osim što se čini da bi se on lakše adaptirao na strani slabije noge, ni on nije neko ko se ističe kao dodavač, u smislu progresivnih pasova iz pozadine u dubinu ili za igrače pozicionirane između linija.
Ubedljivo najbolji štoper Partizana u posedu lopte, Maki Banjak, već dugo greje klupu kod Stanojevića, verovatno i zbog činjenice da nema srpski pasoš i zauzima dragoceno mesto stranca. Tako je Partizan imao srodan problem Zvezdinom u prvom poluvremenu, protivnika koji zna kome treba prepustiti posed, i igrače između linija kojima nije imao ko da doturi loptu.
ZAŠTO NE ŠTULIĆ?
U svemu tome krije se još jedna nelogičnost. Jasno je da Markoviću, i naročito Holenderu i Asanu treba prostor, ili da ga dvojici od njih neko svojom pojavom kreira. Kada se protivnik spusti, i kada se tranzicija proredi, oni se muče. Inferiorni su u skoku, i neophodan im je neko ko će duge lopte moći da obradi, spusti i potencijalno njima uz igrača na leđima prosledi u dubinu.
Jedini ko je mogao da posluži u tom smislu je Nikola Štulić, i nejasno je zašto bar 15 poslednjih minuta nije dobio šansu da upravo proba da uradi to.
Ovako se na i tako problematična i nasumična ispucavanja Stojkovića, Partizan mogao osloniti samo na 'drugu' loptu, nekoliko ih je i osvojio, ali po osvajanju nije znao šta dalje, pa deluje da je kompas gubio sve više kako su ulazili novi igrači sa klupe.
ŠTA SMO ZAKLJUČILI?
Bio je ovo derbi sa dva predvidiva poluvremena. Bilo je jasno da je Partizanu lakše da iskombinuje najbolji mogući tim sa dva bonusa, a da će Zvezda morati da čeka poluvreme za idealnih 11, nadajući se da u njega neće ući sa minusom.
Bio je klub iz Humske blizu da iskoristi "poklon" i ode na poluvreme sa golom prednosti, ali je Zvezda oberučke ugrabio svoju šansu da korekcijama preokrene stvari na svoju vodenicu.
Partizan se potpuno izgubio u novim okolnostima, i uz Zvezdino najjače oružje - prekid - sam sebi bio najveći neprijatelj u nastavku utakmice gde za razliku od "večitog" rivala ipak nije imao spremljen rezervni plan.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.