Argentinski golman Pablo Miljore ima životnu priču po kojoj se može snimiti film. U zagrebačkom Dinamu je proveo nešto više od mesec dana, osvojio jedan trofej, ali je u svojoj zemlji postao najpoznatiji po vremenu provedenom u zatvoru.
"El Loco" (ludak) sada ima 39 godina, a ispričao je kako je 2013. iste godine kada je došao u Dinamo. Sa "modrima" je osvojio Superkup, istakao se odbranama penala, a onda je pobegao iz Zagreba. Navodno zbog sukoba sa trenerom Krunom Jurčićem, ali i zbog toga što nije uspeo da se prilagodi na život u Zagrebu bez porodice.
U zatvoru je bio zbog navodnog učestvovanja u prikrivanju ubistva. Dok je branio za San Lorenco, 2013. godine, priveden je nakon utakmice protiv Njuelsa pod optužbom da je prikrivao zločin Maksimilijana Macara, drugog čoveka organizovanih navijača Boke Juniors, koji je bio optužen za ubistvo.
Nakon 40 dana pušten je na slobodu, uz kauciju od pola miliona pezosa. U razgovoru za ESPN je opisao tu epizodu.
"Ni sam ne znam kako sam završio tamo. Posle meča je došla policija po mene. Optužen sam za sakrivanje begunca, a ne znam ni ja zašto. Prikrivanje nekog ubistva, neki drugi ljudi, sa situacijom s kojom nisam imao veze. Pozajmim telefon tebi (voditelju), ti nazoveš nekoga ko je umešan u sve to i ispadnem ja kriv. Posle pola sata sam pomislio: jesu li ovi normalni? Kad si fudbaler, obično ti klub reši sve, ali tada nije bilo nikoga. Uzeli su mi telefon. Za dva sata sam bio u podrumu s rešetkama. Nisam mogao razgovarati s porodicom. Bio sam bez hrane, nisam mogao da spavam", kaže Miljore.
A kako je bilo u zatvoru?
"U zatvoru važi ona - koliko imaš, toliko vrediš. Mene niko nije dirao tamo, svi su znali da ništa loše nisam uradio. Više su mi dosađivali čuvari: te idi kod direktora, te ovaj hoće da se slika s tobom... Ma pustite me, kakvo slikanje! Među robijašima svi su znali ko je zbog čega tu. Zamisli da sediš s nekim kao mi sada. Posle četiri sata svako sve zna o svakome. Moraš da poštuješ sam sebe, a ne da bi nešto pokazao. Ne preostaje ti ništa drugo. I nije uvek bilo sukoba samo rukama, nego prvom stvari koju dohvatiš. Ponekad su se noću mogli čuti i pucnjevi iz vatrenog oružja", ispričao je "Ludak".
Voditelj je pitao Migliorea je li bio opasan u zatvoru.
"Zavisi šta je za tebe opasno. Ubica, narkodiler, otmičar? Noći su bile večne. Ima onih koji zamene dan za noć da bi bili budni sve vreme. Neko čeka noć da bude budan i telefonira jer su minuti tada jeftiniji. Moraš da se snalaziš. Ja sam gledao TV, molio se, spavao. Kako izgleda jedan dan u zatvoru? U sedam se budimo svi. Bio sam u zajedničkom paviljonu, mnogo kreveta jedan do drugog. Nas 50, a tri kupatila. Svako radi što inače radi. Neko uči, ja sam trčao, išao u teretanu, telefonirao i, eto, prođe dan, već je devet uveče. Gledali smo DVD s filmovima", kazao je Miljore.
Imao je istog advokata koji je zastupao Dijega Maradonu, Matijasa Morla, ali se sa njim posvađao.
"Njega je unajmila moja porodica. Rekao mi je da sve poričem, to sam i radio, ali sam i dalje bio unutra. Mislio sam, on mi je advokat, moram da ga slušam, a on je išao iz jedne u drugu emisiju, pričao o uzrocima… Jednog dana sam mu rekao da mi više ne dolazi i da ću mu otkinuti glavu ako ga opet vidim. Unajmio sam drugog, on mi je sve rešio i za pet dana sam bio kod kuće. Sudija mi je rekao da sam slobodan i dozvolio mi da izađem na zadnja vrata da ne bih morao pred novinare. Ali, hrpa njih me čekala pred vratima kuće. Provukao sam se, uzeo dete i otišao da prošetam s njim. I onda sam počeo da plačem", otvorio se golman.
Period u Dinamu…
"Otišao sam u Dinamo i Hrvati su mi pričali o svemu. Pokazivali su mi vežbe u teretani i govorili - dominacija. Videli su u filmovima da se u zatvoru mnogo vežba i zamišljali su to kao iz filmova. To mi je posle objasnio suigrač iz Boce Luis Ibanjez", ispričao je Miljore
Iz Dinama je otišao u Argentinos juniorse. Karijeru je završio 2017. godine u Barakas Sentralu.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.