Srpski napadač iskočio je u prvi plan u Italiji i to nije bez razloga. Igra fantastično, niko ne može da ga zaustavi, a svaka sličnost sa Zlatanom Ibrahimovićem je namerna.
/piše: Relja Basara, kolumnista Monda/
Dušan Vlahović svojim golovima u dresu Fiorentine oduševljava i Srbiju i Evropu, a ove sezone etablirao se kao jedan od najboljih mladih napadača Evrope.
Njegova kombinacija tehničkih, fizičkih i mentalnih karakteristika siguran je put ka uspehu u fudbalu, i svima koji već godinama dobro poznaju Dušana ovakva eksplozija nije nikakvo iznenađenje. Štaviše, tako je moralo biti.
Srbija, a pogotovo navijači Partizana, dobijali su prve lako dostupne informacije o Vlahoviću još 2015. godine. Davao je golove kao na traci u mlađim kategorijama crno-belih, a mediji su pisali o tinejdžeru koji "odskače" od igrača svoje generacije, pre svega na fizičkom planu. Rešavao je i derbije i bio na tragu prvog tima…
Vlahović se iste godine pojavio na proslavi titule crno-belih, a dobro pamtim da ga je zvanični spiker najavio kao sledeće Partizanovo čudo.
I stvarno, samo sedam ili osam meseci nakon toga, Dušan je kod Ivana Tomića debitovao za prvi tim Partizana, februara 2016. protiv OFK Beograda.
Već u tih prvih 20 minuta, video se ogroman potencijal. Momak od 16 godina, sa već sjajnom visinom za napadača (190 centimetara) koji se bez problema protiv mnogo starijih od sebe upušta u duele - i što je dosta važnije - izdržava ih bez previše problema.
Kada se posle nekoliko kontakata videlo da je Vlahović i tehnički potkovan, sposoban da 'obrađuje' teške lopte, da kada se izdvoji na desno krilo može da igra i jedan na jedan, da može i da napadne dubinu, i uz to i sam sebi kreira prostor za šut, bilo je jasno da je reč o elitnom potencijalu, pa nije iznenađenje što je još kao tinejdžer napustio Srbiju.
BATISTUTA, ADRIJANO, VLAHOVIĆ…
Neoborivu potvrdu da je tako, svim svojim ljubiteljima potpisao je ove sezone u Italiji. Vlahović je senzacija Serije A, i igrač kojeg svi sada žele, a razlozi su sasvim jasni i onima koji nemaju "oko" za to.
Sve gorenavedene karakteristike koje je ‘posedovao’ još pre pet godina, višestruko je unapredio. Još je snažniji, još eksplozivniji i mobilniji za svoju konstituciju, postao je mnogo raznovrsniji sa loptom, kao i bez nje. Vlahović svojom levicom daje golove na različite načine - i više nego pre - uspeva da svoje telo iskoristi tako da saigračima oko sebe otvara prostor i dovodi ih u šanse.
Treći od njegova tri gola Beneventu sredinom marta zbog kojih je završio na naslovnicama svih medija u Italiji možda i najbolje pokazuje svu raskoš njegovog talenta.
Ispucanu loptu golmana primio je, sa sve jezivo snažnim Kamilom Glikom na leđima, tako da ju je odmah usmerio prema praznom prostoru, vukao je loptu nekoliko metara, a onda okružen četvoricom protivnika izveo tehnički perfektan udarac i poslao loptu u gornji levi ugao. I snaga i eksplozivnost i tehnika i inteligencija Dušana Vlahovića stali su u tih nekoliko sekundi.
"Trejdmark" potez za sva vremena, kao što se pamti i solo majstorija njegovog idola za Ajaks, kada je doduše bio dve godine stariji nego što je sada Vlahović.
SRPSKI IBRAHIMOVIĆ ILI NE?
Navijači ”Viole” trebalo bi dobro da upijaju i pamte njegove ovosezonske golove (15 za sada), jer ih neće još dugo gledati ljubičastom dresu. Njegov kvalitet već sada nadmašuje nivo i ambicije nekada snažnog kluba iz Firence, a pola bogatijih evropskih klubova (Milan pre svih) bi rado dovelo srpskog Ibrahimovića, kako ga mediji dugo nazivaju, a on u tom nadimku uživa.
I upravo se kroz sličnost - ne i identičnost - sa Ibrahimovićem, vidi razlog Vlahovićeve popularnosti na tržištu.
Velikim klubovima, većini njih, potreban je napadač koji objedinjuje sve već pomenute stvari, fizičku snagu, tehniku i sposobnost da igračima oko sebe kreira šanse, a uz to je i "gladan" golova i uživa da cepa protivničke mreže.
Potreban im je neko ko će protiv slabijih ekipa, koje se brane u niskom bloku, moći da svojim kretnjama izvlači defanzivce i kreira otvoren prostor za igrače iz drugog plana, a Dušan je i te kako sposoban za to. I pored svoje impresivne konstitucije, Vlahović se pojavljuje u tim sitnim prostorima između linija, a ima tendenciju da se izdvoji na bok i tako centralni deo terena otvori za igrače koji dolaze iz drugog plana, koje potom služi niskim i oštrim centaršutevima.
Sposobnost da tako krupan sam kreira golove je ključna, a takve situacije uglavnom dolaze iz desnog poluprostora odakle voli da krene u dribling, uđe na svoju jaču nogu i i onda plasira loptu u dalji ugao.
A KAD JOŠ OVO POPRAVI...
Postoje, naravno, stvari koje Vlahović mora da digne na viši nivo. Vazdušne duele je već uspeo da popravi (42% ove sezone u Seriji A, prethodne sezone je bio na oko 35%), procena skoka na golmanova ispucavanja mu je bolja, i značajno je digao brojke osvojenih duela tog tipa u odnosu na prošle sezone što je posledica sazrevanja, iskustva i "učenja" igre.
Ipak, sama igra glavom mora da se unapredi, od poslednjih 40 golova, samo tri je postigao na taj način. Čak se i ovosezonski Sampdoriji ne može baš staviti među one klasične, jer je došao nakon odbitka posle slobodnog udarca, sa tri ili četiri metra udaljenosti.
Ona dva, "prava", postigao je još za Violinu primaveru tokom 2019, i za napadača tog kvaliteta, pa i visine, mada ona nije presudna za samu tehniku udarca, mora da napravi iskorak u tom smislu.
Takođe, njegova, desna noga može da postane još jače oružje. Od pomenutih 40 golova, samo je dva puta njom tresao mrežu. Dakle, 35/40 golova je postigao levom nogom, i odsustvo istih desnom i glavom definitivno jeste signal drugim ekipama kako da se brane protiv njega, ali je i impresivno kako tako ’nekompletan’ u tom smislu - i dalje redovno postiže golove.
Tehnika udarca levom mu je sjajna, a naslućuje se i po načinu na koji šutira da bi mogao da se razvije čak i u dobrog izvođača direktnih slobodnih udaraca, pa je i to sve češće u njegovom repertoaru.
Nemojte sumnjati da će već do kraja sezone, kao plod rada na tim nedostacima kojih je kao svaki veliki potencijal i te kako svestan, pasti bar nekoliko golova desnom i glavom, a da će u jednom delu svoje karijere i to podići na mnogo viši nivo i time se potvrditi kao napadač svetske klase.
Uostalom, nije se ni Ibrahimović naučen rodio.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.