Arsenal je poslednju titulu prvaka Engleske osvojio daleke 2004. godine, prošle sezone je bio osmi na kraju prvenstva, a ove sezone tavori u sredini tabele.
Zato se ljubitelji fudbala pitaju – kako je ovaj tim na bilo koji način "super" i zašto se svrstava u "super šest"?
Da čak ostavimo na strani kompletnu ideju o priključivanju Superligi Evrope, pošto Arsenal jeste jedan od najbogatijih timova u Engleskoj, ali sportski rezultati su mu više nego poražavajući, da ne kažemo smešni za tim tog budžeta i tog renomea.
Samo jedan primer, Arsen Venger tokom 22 sezone koliko je vodio Arsenal ni u JEDNOJ sezoni nije na kraju imao manje od 63 boda. "Tobdžije" Mikela Artete ove sezone maksimalno mogu da dobace do 61!
Naravno, pod uslovom da pobede u svih pet preostalih utakmica: Njukasl, VBA, Čelsi, Kristal palas i Brajton.
Moguće, ali ne i verovatno jer tim u poslednjih pet prvenstvenih utakmica ima samo jednu pobedu.
O tome koliko je nisko pao Arsenal i koliko je to sada u stvari zaista tim sredine tabele govore i drugi porazni podaci.
Tim ove sezone na svom terenu, dakle igrajući kod kuće, nije postigao gol u OSAM utakmica, što je duplo više nego u poslednje ČETIRI SEZONE ZAJEDNO!
Ima toga još. U onom sumanutom porazu od Evertona u subotu desilo se nekoliko bitnih stvari za statističare. To je bila prva pobeda "karamela" u gostima protiv Arsenala još od 1996. godine.
Everton je dobio oba meča protiv Arsenala u prvenstvu prvi put još od sezone 1985/86.
"Ne prepoznajem moj klub i ono šta se dešava", rekao je najbolji strelac u istoriji Arsenala, a možda čak i najbolji igrač – Tijeri Anri.
Naravno, on je govorio o Superligi Evrope, ali se u njegovim rečima krije dosta toga što objašnjava ovakvo porinuće, pre svega time što je američki milijarder Sten Krenke od 2007. pa do 2018. malo po malo sve više preuzimao klub, što navijači često povezuju sa partijama kluba.
"Oni upravljaju klubom kao da je firma, a ne fudbalski klub… Možda ne razumeju osnovne vrednosti fudbala, možda ih previše mami novac. Šta god da je, oni debelo greše. Bio sam istinski šokiran i nisam mogao da verujem šta se dešava", govorio je Anri.
A možda i više od svega peku reči generacije igrača Totenhema koji je u prošloj deceniji bio jako blizu uspeha, i daleko bolji od svog najvećeg rivala: "Dok smo jurili trofeje i igrali finale Lige šampiona, nismo uopšte razmišljali o Arsenalu, niti smo ga smatrali za nekog ozbiljnog rivala".