U velikom intervjuu za italijanske medije dotakao se Andrej Ševčenko ne samo fudbala, već nekih tema o kojima ranije nije pričao.
Ševčenko je prošao mlađe kategorije Dinama iz Kijeva, a bio je dete kada se desila jedna od najvećih tragedija u poslednjim decenijama.
Samo 200 kilometara od Kijeva eksplodirao je reaktor u nuklearnoj elektrani u Černobilju, a on se prisetio života pre tog nemilog događaja.
"Nadam se da nikoga neću iznenaditi ako kažem da se meni sve činilo normalnim pre nesreće. Zabavljao sam se igrajući fudbal, polazio sam akademiju Dinamo Kijeva, sve je bilo u redu. Onda je eksplodirao reaktor broj 4 i sve su nas odveli", rekao je Ševčenko pa dodao:
"Po nas su stigli autobusi iz SSSR-a, odveli su nas čak 1500 kilometara od naših domova. Autobusi su došli i odvezli svu decu između 6 i 15 godina. Sećam se da mi je život tad bio kao film. Još uvek se osećam loše kad mislim o tome. Nije život u SSSR-u bio loš, bilo je puno škola i puno dostupnih sportova, ali, naravno, zemlja je bila zatvorena."
Na kraju, malo ko je preživeo. Od prijatelja koje je imao u Kijevu mnogi su podlegli, ali ne posledicama radijacije. Slomila ih je surova postsovjetska tranzicija.
"Svi su umrli. Ne od radijacije, nego od alkohola, droga i problema s oružjem. Pukotine u zidu SSSR-a stalno su se povećavale, svet je znao da propadamo", rekao je Ševčenko pa dodao:
"Moji prijatelji, baš kao ni bilo ko drugi, nisu verovali da budućnost nosi išta dobro. Jednostavno su se izgubili na putu. Moji roditelji i ljubav prema fudbalu su me spasili", zaključio je on.
Ševčenko je sada selektor Ukrajine sa kojom radi dobar posao, a nedavno je sa timom gostovao i Srbiji u Beogradu.