Pre tačno tri godine, vest o hitnoj hospitalizaciji Aleksa Fergusona (79) zabrinula je sve koji su zavoleli fudbal uz njegov Mančester junajted ili navijali protiv njega. Najveći trener ostrvskog fudbala, a neki bi rekli i najvećii u istoriji, doživeo je izliv krvi u mozak i ležao je u bolničkoj sobi sa samo 20 odsto šansi da preživi.
A za njega je najstrašniji period bio kada je odmah posle operacije izgubio glas.
"To je bila velika briga i najjeziviji deo. Znao sam da sam živ, ali sam u sebi počeo da razmišljam – da li mi govore istinu? Operacija je prošla uspešno, ali sam bio potpuno usamljen, a to ume da zaplaši čoveka. Kada sam izgubio glas, pomislio sam – nikad mi nisu rekli da bi ovo moglo da se dogodi", rekao je ser Aleks u intervjuu za "Gardijan" povodom zakazane premijere dokumentarnog filma o njemu, čiji je autor njegov sin Džejson.
Ferguson 10 dana nije mogao da govori, a najveći strah okoline bio je da ne izgubi pamćenje. Njegov sin je zato smislio kviz, koji je uplašio obojicu.
Nakon što je potvrdio ime ulice u kojoj je rođen, kao i datum svog venčanja, Ferguson je samouvereno odgovorio na važno pitanje – ko je dao prvi gol za Mančester junajted pod njegovim vođstvom?
"Džon Sivebek", setio se "Fergi" kao iz topa imena danskog desnog beka, koji je igrao za "crvene đavole" samo u sezoni 1986/87, pa otišao u Sent Etjen.
Bio je to znak da je dobro. Kada se Ferguson njega setio, laknulo je i njemu i sinu. Potom je nizao rođendane svoje dece, a onda prasnuo u smeh kada su ga pitali za ime agenta koji je organizovao putovanja njegovog Aberdina od 1978. do 1986.
"Bio je to Hari Hajns... Hari 'Katastrofa' Hajns", rekao je Ferguson.
"Pamtim da su svuda okolo bili aparati i žice u bolnici. Zapravo su ga pripremali za operaciju, a neurohirurzi su me izdvojili i rekao sam: 'Jebote'. Rekli su mi: 'Slušaj, on ima76 godina i imao je veliko krvarenje na mozgu. Budi spreman za najgore', rekao je Fergusonov sin Džejson".
U opširnom intervjuu, Ferguson očekivano nije govorio o današnjem Mančester junajtedu, porodici Glejzer, veliki protestima protiv kluba, o najavljenom odlasku Eda Vudvorda, kao i nesuđenom projektu Superlige Evrope...
Škakljive i aktuelne teme nije doticao, već je govorio o svojoj borbi za zdravlje.
"Kao fudbalski trener, zavisio sam od pamćenja. Danas vidite da neki treneri zapisuju beleške tokom utakmice. To nikad nisam radio. Uvek sam zavisio od sećanja i kada sam ulazio u svlačionicu to je bilo veoma snažno. Ne mogu da shvatim zašto bi neki trener zapisivao beleške tokom utakmice. Spustiš glavu, pišeš i onda ne vidiš gol!".
Kako mu se vratio govor?
"Logoped je dolazio svakog dana i bila je fenomenalna. Davala mi je da zapisujem imena svih članova svoje porodice i svojih igrača. Onda je počela da traži da pišem o životinjama, pticama, ribama, da bih znao da li mogu da se setim svih tih imena. Postepeno mi se govor vratio, a tražila je i da zapisujem slova. Napisao sam i pismo supruzi".
Ferguson se u intervjuu sećao svojih fudbalskih početaka, nastupa za Glazgov Rendžers, suprotstavljanja roditeljima, uspeha sa Aberdinom, s kojim je osvojio tri titule, Kup kupova...
Iz Škotske se doselio u Englesku kao šampionski trener, ali u Mančesteru je u prve tri godine (1986-89) imao velike probleme.
Njegov sin se seća kako je to izgledalo izbliza.
"Sve je bilo veće nego u Aberdinu. Klub, stadion, mediji. Prvi put sam tu video da moj tata gubi i ta reakcija bila je zaista teška", rekao je Džejson.
On i njegov brat Daren pridružili su se njihovom starijem bratu Marku u kuhinji, on je rekao ocu – Ovo ne ide.
"Nećeš uspeti ovde, ovo nas ubija", rekao mu je tih godina.
Ipak, Aleks Ferguson je verovao u svoju viziju i uspeo je.
"Sve mi je bilo jasno, ali pravili smo velike pomake u mladim kategorijama. Mat Bazbi je pedesetih i šezdesetih restruktuirao klub sa mladim igračima. Ja sam hteo da uradim isto. Ljudi imaju sjajno mišljenje o Mančester junajtedu kada misle o velikim igračima kao što su Kristijano ili Roj Kin. Ali duh tog kluba u moje vreme nosili su mladi igrači – Bekam, Gigs, Skols, braća Nevil... Znao sam da idemo pravim putem. Samo mi je bila potrebna podrška uprave".
Da li je sumnjao u sebe tih godina? Naravno...
"Kada izgubite toliki broj utakmica i navijači podižu transparente (na jednom je pisalo "Tri godine izgovora i još je sranje, ta-ra Fergi"), onda se preispitujete gde ste pogrešili. Bio sam siguran da smo dobro trenirali. I moj odnos sa igračima bio je dobar. Predsednik kluba je govorio da je sve OK. Bori Čarlton je dolazio i govorio 'Ne brini, bićeš u redu'. Unutar kluba sam imao podršku, a u štampi su neki bili nemilosrdni. Bio je jedan novinar u 'Sandej Piplu', kada smo osvojili FA Kup 1990. rekao je – dokazao si da možeš da osvojiš Kup, sada se vrati u Škotsku. Ne bi trebalo da obraćate pažnju mnogo na medije, kao ni na one koji kažu da sam genije. Ignorište sve to".
Dokumentarni film biće prvi put emitovan krajem meseca, a naravno da je posebna pažnja posvećena čuvenom finalu Lige šampiona 1999. u Barseloni protiv Bajerna, kada su Ole Gunar Solskjer i Tedi Šeringem doneli titulu u nadoknadi vremena.
Da li je u završnici tog finala zaista verovao u pobedu?
"Nema šanse! Razmišljao sam o tome šta ću reći igračima i da ću da ih pohvalim da su imali sjajnu sezonu. Ali onda smo osvojili", rekao je nezaboravni Ferguson, od čijeg odlaska 2013. se Junajted još nije oporavio.
A ni primakao tituli.