Godinama smo slušali o tome kako bi svuda "trebalo uvesti engleske zakone" i kako se u Engleskoj maltene ide na doživotnu robiju ako neko upadne na teren.
I tačno je, posle Tejlorovog izveštaja i reformi nastalih posle katastrofe na Hilsborou 1989, nismo više gledali navijačke sukobe u ranijem obimu, ali nedavno smo videli navijače na "Old Trafordu" i eto, niko od njih neće ići u zatvor.
Grupa navijača Mančester junajteda probila je barijere i upala na teren, a hiljade navijača su ispred stadiona burno protestovale. Palile su se baklje i pevale su se pesme, ali ne protiv najvećeg rivala Liverpula sa kojim su "crveni đavoli" trebalo da igraju, već protiv bogatih vlasnika, porodice Glejzer.
Meč je otkazan, odigran je sinoć, a i pre tog derbija je bilo nereda. Oko stadiona je nastao pravi haos, klubovi su morali da puste prazne autobuse ka stadionu kako bi prevarili navijače i odvukli ih od obe ekipe.
Sada je nezadovoljstvo proključalo zbog planova kluba da se priključi Superligi bogatih, ali daleko je to od nekog prevrata. Ipak, Glejzeri jesu izazvali jednu fudbalsku revoluciju.
Ona se desila 14. juna 2005. godine. Tada je rođen FK Junajted iz Mančestera, aktuelni sedmoligaš. Ovo je ekskluzivna PRIČA o tom fudbalu i tom pokretu, u kojem su zaljubljenici vratili fudbal osnovama na kojim je nekad stajao.
POVRATAK FUDBALA KORENIMA – DUH NARODA NAD "OLD TRAFORDOM"
"Protesti koji su se desili su vrlo slični protestima koji su se dešavali kada su Glejzeri preuzeli klub 2004. i 2005. godine. Razne grupe navijača Junajteda su se skupile i otišle do trening terena, kao što je 2004/05 mnogo ljudi išlo na utakmice rezervi, samo da bi naglasili svoje prisustvo, jer smo hteli da pokažemo da nećrmo da Glejzeri preuzmu klub“, priča za MONDO Džordž Bejker, nekadašnji član uprave FK Junajted iz Mančestera a sadašnji PR volonter.
Još kada se Premijer liga devedesetih odvojila od ostatka fudbalske piramide Engleske, tamošnja javnost plašila se za budućnost fudbala. Navijači su se odmah digli protiv komercijalizacije, podizanja cena ulaznica i odvajanja klubova od običnog sveta.
Potpuno je logično bilo da najveći protesti budu u Mančesteru, industrijskom centru u kome je fudbal procvetao upravo zato što je to igra radničke klase. Mančester junajted je osnovan 1878. godine kao Njuton Hit, železničarski tim u kome su upravo lokalci igrali fudbal. I u krvi im je da ne daju lako na njega.
Grad se prvi put podigao na noge 1998. godine kada su počele glasine o tome da će strana korporacija kupiti Junajted, a onda je 2005. godine Malkom Glejzer za 800.000.000 funti i uspeo da kupi klub – zapravo klupskim novcem. Od te cifre čak 500.000.000 funti je zapravo prebačeno na klupski račun čim se kupovina desila i Junajted još otplaćuje to što ga je Malkom Glejzer kupio.
Neki to jednostavno nisu hteli. Nisu želeli da njihovim novcem prebogati milijarder kupuje njihov klub. Da im povećava cene ulaznica i da, na kraju krajeva, napravi Superligu bogatih u kome ne bi bilo mesta ni za koga ko nema dubok džep.
U jednom od fanzinova navijača Junajteda, grupa ljudi je jasno rekla - ako Glejzer kupi klub osnivamo novi! Kada je 12. maja 2005. godine Glejzer uspeo u svojoj nameri stvoren je novi klub, "FK Junajted iz Mančestera" i krenuli su od najnižeg ranga takmičenja!
"Rekao bih da je glavna stvar koju bismo hteli da postignemo sa Junajtedom to što smo hteli da napravimo klub koji je slika onoga kako mi mislimo da Mančester junajted treba da izgleda. Klub koji kontrolišu navijači, koji je povezan sa zajednicom, klub koji donosi pristupačan fudbal i pristojnu atmosferu onima koji dolaze. Takođe radi i sjajne stvari u svojoj lokalnoj zajednici, pa smo tako u prethodnih 12 meseci u toku pandemije delili hranu na stadonu, jer nije bilo utakmica. To je pomagalo mnogima kojima je pomoć bila potrebna. To je nešto što smo oduvek želeli da radimo, a bilo je i mnogo drugih inicijativa“, navodi u razgovoru za MONDO Džordž Bejker, jedan od ljudi koji od početka učestvuje u vođenju novog kluba.
Odmah su se jasno postavila pravila. Članovi direktnom demokratijom donose bitne odluke u klubu, a svaki član ima jedan glas, ma koliko novca da je uneo u klub. A takva politika sa sobom donosi i mnoge poteškoće.
Jedna od prvih odluka je bila jasna – "ovo je naš klub i ničiji drugi". Vlasništvo je svojih navijača i zato će to biti bolno očigledno. Odlučeno je da klub nema sponzora na dresovima, jer Junajted nije ničiji izlog, već pre svega strast i ljubav svojih članova.
"Politika je takva da nemamo sponzora na dresu. Prihvatamo sponzore jer moramo da preživimo, ali jedino što se nalazi na dresu je grb, logo kompanije koja pravi dres i na rukavu imamo grb lige u kojoj igramo", jasno su nam rekli iz kluba.
Naravno, takva stvar u modernom fudbalu pravi velike probleme, jer jednostavno niko neće da sponzoriše klub koji nije spreman da otvoreno reklamira kompaniju.
"Nemamo sponzora na dresu i zbog toga smo tokom godina imali problema, u nekim sezonama nismo imali glavnog sponzora, jer većina sponzora očekuje da njihovo ime bude na najvidljivijem mestu, na dresu. Mi smo odlučili da dres ostaje prazan, da se vidi samo grb. O tome se tokom godina razgovaralo, razmišljali smo da li da prihvatimo nekog sponzora koji je etičniji od drugih, kako bi došli do sredstava koja bi pomogla da klub opstane, jer imali smo finansijskih problema tokom godina. Ali lepota je u tome što na nama je da odlučimo o našoj budućnosti. Ako neko odluči da želi sponzora na dresu može to da zatraži i na jednom od sastanaka će se glasati o tome", navodi nam Bejker.
ZEMLJOTRES – KAD HILJADE DOĐU NA MEČ DESETE LIGE
Krenulo je, nije moglo bolje! Hiljade ljudi se učlanilo, podrška je dolazila sa svih strana, a na raspisanoj probi za igrače koji će činiti prvi tim pojavilo se 900 ljudi! Na kraju je 17 ušlo u prvi tim, a fudbaler poznatog prezimena je stavil prvi potpis na ugovor. Prvi igrač u istoriji novog kluba bio je Džonatan Miten, praunuk legendarnog napadača Mančester junajteda sa kraja četrdesetih godina dvadesetog veka Čarlija Mitena.
Članovi su skupili 100.000 funti, a prvi meč je odigean 13. avgusta 2005. godine. Novi klub je išao na gostovanje Lik Kantri Skul Bojsima u desetom rangu takmičenja, a početak meča je pomeren za 15 minuta jer je na utakmicu došlo previše ljudi!
Čak 2.500 navijača stiglo je na gostovanje, pobeđen je slabiji rival sa 5:2, a naredne nedelje je na prvoj utakmici na domaćem terenu bilo 4.000 ljudi. Tim je protutnjao kroz prva dva ranga, a prizori na utakmicama su bili nestvarni. U devetom i desetom rangu takmičenja ogroman broj ljudi je bio na stadionu, a na meču sa Grejt Harvud Taunom u finišu prve sezone u istoriji kluba 6.032 navijača su došla na meč!
Prve dve sezone su bile bajkovite, osvojeno je prvo mesto u ligama u kojima se igralo sa Karlom Manginsonom na čelu. On je preko dana vozio kombi po Engleskoj, a onda iz ljubavi vodio novi klub ka slavi. Navijači su morali da se naviknu na nešto novo, fudbal više nije bio kvalitetan, ali su njihovi novi heroji bili dostupni.
Bili su to obični ljudi – majstori, vozači, fizički radnici, službenici, ljudi iz naroda. Ipak, brzo je realnost pokucala na vrata. Sedmi rang takmičenja je bio pravi izazov i klub je ostao tu čak šest godina. Posle tri poraza u plejofovima za plasman u viši rang jedva nekako se ušlo u šestu ligu.
"Naravno bilo je ogromnih problema za naš klub tokom godina. Kada kao navijači vodite klub to nije utopija kakvom smo je zamišljali na poćetku i kako ostali smatraju da može biti. Potrebno je mnogo napornog rada, mnogo kompromisa, ali je i dalje apsolutno bolje od modela koji većina klubova bira", kažu iz Junajteda iz Mančestera za MONDO i nadaju se da će i pored svih problema mnogi poći njihovim putem.
"Nadam se da će mnogo navijača širom zemlje ovo iskoristiti kao način da se mobilišu i da naprave situaciju u kojoj se navijači više pitaju u svojim klubovima", kažu nam iz kluba.
Jer, sigurni su, ovo nije dobijen rat, samo kratak predah.
"Pojaviće se nešto drugo vrlo brzo, čak postoji priča da bi Seltik i Rendžers ušli u Premijer ligu, tako da će uvek postojati neka podmetačina, sitna prevara od strane ljudi koji vode fudbal i koji hoće da maksimizuju profit. Nadam se da su navijači na oprezu od toga da im UEFA i Premijer liga budu moralni glasovi, jer oni su stvorili ovu situaciju u kojoj se fudbal nalazi, oni su doveli ove prevarante koji žele da zarade lak novac. Pazite se UEFA, pazite se Premijer lige i utičite na sve instance i na fudbalske klubove da daju veće pravo odlučivanja navijačima“, kažu nam fudbalski revolucinari iz Mančestera.
I U SEDMOJ LIGI SE IGRA EVROPA!
Najviše problema u novom klubu bilo je oko stadiona. Da bi klub porastao bio im je potreban njihov stadion, a to puno košta, Na kraju su pokrenuli akciju i više od 5.000 članova kluba doniralo je novac kako bi se on izgradio, a ukupno su skupili 4.300.000 funti!
Kao što to obično biva, troškovi su bili mnogo veći nego što je očekivano i to je opteretilo klub, ali je donelo i za sada najslavniji trenutak u istoriji – prvi evropski meč!
Benfika se odazvala pozivu Junajteda i poslala svoj B tim da odigra meč sa novim klubom. Na otvaranju 29. maja 2015. godine tražila se karta više, svih 4.400 mesta je bilo rasprodato, a simbolika je bila sjajna, duel se odigrao na godišnjicu finala Kupa Evropskih šampiona iz 1968. godine kada je baš protiv Benfike Mančester junajted osvojio svoju prvu titulu prvaka Evrope.
Nažalost, prepreke su brojne pa iako su mnogi očekivali da će do sada Junajted biti u nekoj od profesionalnih engleskih liga oni su i dalje u sedmom rangu takmičenja. Ipak, imaju svoj klub na čijim utakmicama se kako kaže jedan navijački transparent "stvaraju prijateljstva, a ne milioni". I što je najbitnije, i dalje veruju da je drugačiji fudbal moguć!
Ono o čemu su oni pričali pre 20 godina sada je krenulo da se dešava i to ih uopšte ne čudi.
"Naravno da smo predvideli Superligu, pošto je u poslednjih 20 godina bilo glasina o tome. Kada je američka porodica koja ima i NFL franšizu preuzela Mančester junajted znali smo da će se to desiti. Njih sport ne zanima previše. Naravno da će biti akcija kojima će biti cilj da oni za sebe uzmu još novca", ističe Džordž Bejker, PR Junajteda iz Mančestera.
I dok se protesti protiv bogatih vlasnika u Premijer ligi nastavljaju, oni nastavljaju da zgrću milione, podižu cene karata i još se žale da će finansijski propasti.
"Ne čudi me da su Glejzeri među pokretačima Superlige. Oni vide timove kao franšize, kao kompanije koje prave novac. To što Mančester junajted nije igrao Ligu šampiona u poslednjih nekoliko godina je za njih nezamislivo, ideja da moraš zaslužiti da igraš Evropu, da moraš da zaslužiš prestiž, njima je potpuno strana. Naravno da će oni biti na čelu ovoga, jer oni u to veruju."
Trenutno se Junajted iz Mančestera ne takmiči jer je korona stopirala utakmice sedme lige, ali kada se fudbal vrati na "Broudhurst park", na njemu će se opet videti citirani transparent koji je tu na svakom meču.
"Stvaramo prijateljstva, a ne milione!"