Ugledni srpski kardiohirurg govorio o mogućim uzrocima srčanog zastoja kod danskog fudbalera.
Danski fudbaler Kristijan Eriksen (29) zabrinuo je čitavu planetu kada se srušio na terenu tokom Evropskog prvenstva u fudbalu. Eriksen se oglasio fotografijom nastalom u bolničkom krevetu i zahvalio svima na željama za brz oporavak, ali je i dalje neizvesno kako će taj oporavak teći.
Iako su potrebne dodatne analize, preliminarne informacije ukazuju da se kod mladog fudbalera dogodio srčani zastoj. Jedan od najpoznatijih srpskih kardiohirurga profesor dr Miljko Ristić, predsednik zdravstvene komisije Fudbalskog saveza srbije, kaže da se dugo bavi zdravljem fudbalera i da su iznenadni srčani zastoji fudbalera na terenu posledica propuštenih lekarskih pregleda. Ta vrsta pregleda obično se obavlja dva puta godišnje i podrazumevaju ozbiljne kardiološke analize, pa se retko kad ne otkrije neka patološka malformacija ukoliko je sportista ima.
Profesor Ristić podseća da se Eriksen veoma brzo povratio u život, za nekoliko minuta, pa ne bi trebalo da ima neke ozbiljne posledice.
Pogledajte fotografije sa terena!
Dešava se da reanimacije traju i po nekoliko sati, i da se ljudi u velikoj meri oporavljaju. Kad reanimacije dugo traju, moguća su ozbiljnija oštećenja srčanog mišića, ali je dobro što on ima sposobnost brze regeneracije.
"Verujem da će Eriksen moći da se oporavi posle svega, i da će moći da nastavi da se bavi sportom", rekao je prof. dr Ristić, ali podsećamo da je Eriksenu prognozirano da se više nikada neće baviti fudbalom, barem ne profesionalno. O Eriksenovom stanju oglasio se i doktor FK Partizan, dr Sead Malićević i rekao da je njegova karijera gotova.
Kad je reč o problemima sportista na koje treba najviše obratiti pažnju, prof. dr Ristić ističe da su to iznenadna srčana smrt, povrede i upotrebe narkotika. Mnogi preparati su zabranjeni za sportiste, ali ih oni koriste bez konsultacija sa lekarom.
"Nekada fudbaleri nisu ni svesni da neke stvari koje se koriste uobičajeno u svakodnevnom životu kod njih mogu da izazovu određena stanja. Dakle, određeni preparati mogu kod sportista u naporu da utiču na rad srca. Na primer, kapi za nos su potpuno bezazlen proizvod i neki sportisti u isto vreme koriste četiri, pet bočica. To nije preporučljivo, kao ni uzimanje preparata za izbacivanje tečnosti, što kod njih moze da izazove kontraefekat", rekao je on.
Kardiohirurg je podvukao i da postoji knjižica sa više od 500 zabranjenih sredstava i medikamenata koje sportisti ne smeju da koriste.
"Jedna stvar je kada neko miruje i uzima neke lekove, a druga kada to radi takmičar pod velikim naporom", napominje dr Ristić.
(MONDO/Politika)