Na današnji dan pre tačno šest godina Srbija je postala prvak sveta u fudbalu. Rečenica koju nismo mislili da ćemo ikad izgovoriti odjeknula je u rano jutro 20. juna 2015. godine kada su "orlići" slavili na Mundijalitu za igrače do 20 godina i time obradovali naciju.
Bio je to spektakularno stresan turnir na kome je generacija mladih igrača ne samo pokazala odličan fudbal, nego zajedništvo kakvo nikada nismo videli u reprezentaciji.
Za sve je zaslužan selektor Veljko Paunović koji je napravio hemiju sa "orlićima" i usadio im ideju da je moguće pokoriti svet, a pobednički mentalitet najbolje se očitavao u nokaut fazi kada su u dalekom Novom Zelandu uspevali da prevaziđu sve prepreke.
"Orlići" su turni otvorili porazom od Urugvaja (0:1), potom savladali Mali (2:0) i Meksiko (2:0), a onda su četiri puta zaredom igrali 120 (i više) minuta fudbala.
Prvo smo posle produžetaka pobedili Mađarsku (2:1), i to tako što smo u 91. minutu izjednačili rezultat, zatim smo nakon devet serija penala izbacili Amerikance, pa ponovo u produžetku Mali (2:1), a onda na isti način i Brazil (2:1).
Apsolutni heroj tog meča bio je Nemanja Maksimović koji je u 118. minutu istrčao kontru i zatresao mrežu favorizovanog Brazilca, a kad smo izdržali još tri minuta - usledile su suze radosnice.
Još se pamti kako je Vukašin Jovanović grcao na terenu, kako je Veljko Paunović grlio svoje igrače, kako je Sergej Milinković-Savić poneo "Bronzanu loptu", ali i kakvo je slavlje usledilo u Beogradu kada su se "zlatni dečaci" vratili sa Novog Zelanda.
A, gde su danas momci koji su nas pre šest godina toliko obradovali?
Naravno, svetska titula u mlađim kategorijama nije garant uspeha u seniorskom fudbalu, pa vredi istaći da su devetorica od 23 osvajača Mundijalita nosila dres "A" reprezentacije, ali naravno nisu svi uspeli da naprave karijere.
Krenimo od golmana, Predrag Rajković je preko Zvezde stigao do Makabija, sada do Remsa i sa Marko Dmitrovićem se bori za mesto prvog čuvara mreže reprezentacije, dok su njegovi konkurenti za to mesto u "orlićima" imali malo manje sreće.
Filip Manojlović je prešao u Hetafe gde se nije snašao, pa je trenutno član trećeligaša Sansea, dok je na papiru najtalentovaniji iz generacije, Vanja Milinković-Savić, brzo napustio Mančester junajted i već godinama se bori za mesto pod nebom u Torinu sa kojim je nedavno i produžio ugovor. I dalje je mlad, ima 24 godine, pa se nadamo da će ostvariti potencijal.
Desni bek Milan Gajić se nije snašao u Bordou i svoju karijeru je "oživeo" u Zvezdi, postao u njoj i "A" reprezentativac, dok je na levoj strani igrao Nemanja Antonov, tada njegov saigrač iz OFK Beograda.
Posle Mundijalita je otišao u Grashopers, pa se vratio u Partizan, a sada već drugu sezonu zaredom igra standardno u belgijskom Muskronu.
Štoperski tandem su najčešće činili Miloš Veljković, sadašnji fudbaler Verdera, i Srđan Babić, videćemo do kada još igrač Crvene zvezde. Osim njih, od odbrambenih igrača tu su bili još Vukašin Jovanović (trenutno slobodan agent), Radovan Pankov (Crvena zvezda), Miladin Stevanović (Čukarički) i Stefan Milošević (Spartak).
Saša Zdjelar je bio "osigurač" na sredini terena i nakon OFK Beograda je otišao u Olimpijakos u kome se nije snašao, pa već godinama nastupa za Partizan, dok je njegov partner u vezi Nemanja Maksimović napravio lepu karijeru. Nakon Astane je otišao u Valensiju, pa Hetafe gde je godinama standardan, a ima i 31 nastup za "A" selekciju Srbije što je i najviše od fudbalera koji su pokorili svet na Novom Zelandu.
Marko Grujić je ostvario veliki transfer iz Zvezde u Liverpul, mada je najčešće igrao na pozajmicama - poslednju je imao u Portu, dok je sigurno najbolju karijeru do sada napravio Sergej Milinković-Savić, jedan od lidera Lacija već godinama unazad.
"Komandant" je na meti mnogih velikana i samo je pitanje trenutka kada će ostvariti veliki transfer, a možda bi ga i bilo već da predsednik Lacija nije tražio više od 100 miliona.
Ozbiljan doprinos na turniru dali su i Andrija Živković, sadašnji fudbaler PAOK-a koji je imao "čudnu" karijeru do sada, odnosno Mijat Gaćinović koji nakon lepih godina u Frankfurtu sada igra za Hofenhajm. Daleko manji uticaj imali su Filip Janković, nekada "vunderkind" Zvezde koji se ovog leta sastao sa Triglavom, odnosno Stefan Ilić koji igra za OFK Bačku.
"Devetka" generacije sa Novog Zelanda bio je Staniša Mandić, tadašnji fudbaler Čukaričkog, koji je u finalu zatresao mrežu Brazila, a u međuvremenu je promenio državljanstvo.
Mandić je postao "A" reprezentativac Crne Gore još 2015. godine, međutim karijera mu nije išla putanjom kojom smo svi očekivali, pa je nakon igara u Norveško z Sogndal nastupao za Zrinjski i sada Muru.
Turnir za pamćenje imao je Ivan Šaponjić, koji je postao predvodnik napada nakon što Luka Jović zbog povrede nije dobio dozvolu Zvezde da nastupi na Mundijalitu, a vratio je sa dva gola od kojih nas je jedan ostavio "u životu" na turniru. I njegova karijera išla je čudnom putanjom, otišao je iz Partizana u Benfiku, pa je od 2019. član Atletiko Madrida, dok je poslednjih šest meseci proveo na pozajmici u Kadizu.
Što se tiče selektora Veljka Paunovića, više puta je bio kandidat za klupu "A" reprezentacije, ali se odlučio da na drugačiji način (za sada) gradi karijeru, pa je nakon četiri godine na klupi Čikaga - od prošle sezone preuzeo engleski Reding.
Nažalost, njegov najbliži saradnik Milan Kosanović, koji je imao veliki uticaj na ovu generaciju "orlića", preminuo je nedavno usled komplikacija sa korona virusom.
Niko od njih neće biti zaboravljen - hvala im!