Na jednoj strani biće domaćin koji je praktično nepogrešiv na svom terenu. Na drugoj strani biće tim Roberta Manćinija koji godinama nije izgubio. Za koga i protiv koga ćete navijati?
Pet godina od kada su Portugalci osvojili Evropu u Francuskoj, Stari kontinent dobija novog vladara. I to na jednom od kultnijih stadiona na svetu, Vembliju.
U nedelju od 21 čas, kada sudija Bjorn Kujpers iz Holandije dune u pištaljku, Engleska i Italija zaigraće finale Evropskog prvenstva u utakmici godine kontinentalnog fudbala, u kojoj će postati jasno da li će "Gordi Albion" prvi put podići trofej ili će "Azuri" drugi put postati prvaci. Do sada su to uspeli samo 1968. godine.
Prema svemu do sada viđenom, u Londonu će u utakmici za trofej zaigrati dva najbolja tima na turniru. Predvidite pobednika.
Italijani su prošli prvi do finala, tako što su u dramatičnom polufinalu eliminisali Španiju na penale. Pre toga, ekipa Roberta Manćinija dominantno je prošla kroz grupnu fazu pobedivši Tursku (3:0), Švajcarsku (3:0) i Vels (1:0), a onda je u nokaut fazi eliminisala Austriju posle produžetaka (2:1), pa Belgiju (2:1).
Manćini se vratio u Englesku, gde je postajao prvak sa Mančester sitijem i bez obzira na večerašnji ishod odavno se može reći da je napravio ogroman rezultat. Preuzeo je ekipu nakon debakla i poraza u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2018, preporodio je i napravio ekipu koja nije izgubila od septembra 2018. godine.
Italijani su nepobedivi na poslednje 33 utakmice!
Zanimljivo je da "Azuri" tradicionalno ne leže Englezima i da su Ostrvljani pobedili u samo dve od prethodnih 14 međusobnih utakmica. Ipak, naravno da je finale nešto sasvim drugo i naravno da će večeras drugačija biti i energija i pritisak.
To se svakako odnosi i na Englesku, koja decenijama "vraća fudbal kući", a zapravo nikad nije igrala u finalu Evropskog prvenstva i pitanje je da li bi u tome uspela i ove godine da nije bilo krajnje diskutabilno dosuđenog penala na Rahimu Sterlingu u polufinalu protiv Danske.
Podsetite se tog jedanaesterca.
Ipak, Engleska je u finalu i to se neće promeniti, a tamo će pod vođstvom Gareta Sautgejta igrati za najveći uspeh još od 1966. i osvojenog Svetskog prvenstva - takođe na Vembliju.
"Albion" je u svom domu takođe praktično nepobediv je u poslednjih 17 mečeva pobedio je čak 15 puta. Nije potrebno podsećati na to koliki je posao uradio Sautgejt sa ekipom nakon što je u Rusiji 2018. doveo do polufinala i za sada ostvario sa njom osam pobeda na velikim turnirima.
Isto tako, i kroz EURO je apsolutni lider bio Hari Kejn, fenomenalni centarfor koji je učestvovao u 28 golova na poslednjih 27 nastupa za nacionalni tim. Pisali smo već o tome da Totenhema nema trofeje u seniorskoij karijeri, ali večeras bi to moglo da se promeni. I to drastično.
Engleska je na putu ka finalu u grupi pobedila Hrvatsku (1:0), remizirala sa Škotskom (0:0), pa pobedila i Češku (1:0), čime je sa prvog mesta izašla iz teške grupe i ušla u nokaut fazu, gde je eliminisala Nemačku (2:0), Ukrajinu (4:0) i Dansku.
Posle svega viđenog, utisak je da su dva najbolja tima tamo gde i treba da budu. Neki Škoti bi rekli - Roberto, spasi nas i pobedi, ali će većina ipak reći - neka pobedi bolji, svejedno ko.
Ili neće?
Moguće postave:
ENGLESKA (4-3-3): Pikford – Voker, Stons, Megvajer, Šo – Filips, Rajs, Maunt – Saka, Kejn, Sterling
ITALIJA (4-3-3): Donaruma – Di Lorenco, Bonući, Kjelini, Emerson – Barela, Žoržinjo, Verati – Kjeza, Insinje, Imobile