Svojevremeno jedan od najtalentovanijih fudbalera na svetu, kasnije i standardan prvotimac Mančester junajteda, ali... Previše je Brazilac Anderson voleo hranu da bi se dokazao u profesionalnom fudbalu.
Godinu dana nakon njegovog penzionisanja to otkrivaju njegovi zemljaci i bivši saigrači, blizanci Fabio i Rafael koji su svojevremeno igrali na bekovskim pozicijama u Mančester junajtedu. Oni imaju niz anegdota o Andersonovoj ljubavi prema hrani.
Već sa 16 godina počeo je redovno da igra za Gremio, sa 18 je već bio igrač Porta, a kao fudbaler Mančester junajteda proglašen je za najtalentovanijeg fudbalera na svetu. Davne 2008. godine bio je ''Golden Boy'' svetskog fudbala, što nikada više nije uspeo da ponovi.
Razlog su burgeri, koje je obožavao!
''Vozimo se autoputem na neku utakmicu i da on samo skoči i počne da viče 'Mekdonalds, Mekdonalds', bila bi to impulsivna reakcija. Bio je lud, ali ga volim. Dajte mu loptu i slobodu, on može da igra kao bilo koji drugi igrač u Premiejr ligi. Ali, desile su mu se povrede, pa problemi sa hranom...'', napisao je Brazilac.
Da ne bi imao vremena da se ugoji i sebi napravi ogroman problem u kariejri, morao je da igra fudbal. ali, kada je bio povređen, to je bilo nemoguće.
''Znate, on je u najboljoj formi bio kada je imao mnogo utakmica i malo vremena da jede. Da je bio profesionalac i da je pazio na ishranu, bio bi najbolji na svetu'', zaključuje Rafael.
Možda baš zato karijera nije potrajala. Već u 32. godini Anderson se penzionisao. Nakon Gremija, Porta, Mančester junajteda, Fiorentine, Internasionala, Koritibe i Adana Demirspora, odlučio je da završi kariejru. Odmah je postao pomoćni trener u turskom klubu, gde sada uči drugi zanat.