Beloruskinja je jedva uspela da potraži pomoć japanskih vlasti, a zatim i azil koji joj je odobrila Poljska.
Beloruska atletičarka Kristina Cimanovskaja jedna je od sportistkinja koje su obeležile Olimpijske igre u Tokiju. Nećemo je pamtiti po rezultatima već po incidentima koji su se dogodili u olimpijskom selu i na aerodromu, kada je Belorusija htela da je vrati sa takmičenja!
To im nije pošlo za rukom jer je sprinterka prvo zatražila pomoć Japanaca, a kasnije i politički azil u Poljskoj jer strahuje za život ukoliko se vrati u rodnu zemlju. Za najveće svetske agencije ispričala je kroz šta je sve prošla i kako joj je poziv bake od 10 sekundi pomogao da pobegne od ''otmice''.
Ona je na početku razgovora istakla da je politika nikada nije zanimala i da se nije mešala u političku situaciju Belorusije.
''Uvek sam bila daleko od politike. Nisam potpisivala peticije, išla na proteste, govorila protiv vlasti u Belorusiji... Ja se bavim sportom i ne razumem se u politiku. Htela sam da budem u finalu i borim se za medalje, nisam želela da se bavim nečim drugim'', rekla je Krstina.
Po njenim rečima, izbačena je iz olimpijskog tima jer je ukazivala na loš posao koji rade atletski treneri. Zbog njihovih grešaka neki takmičari nisu stigli u Tokio, a planirano je da ona trči u štafeti iako nije zbog toga stigla na Olimpijske igre.
''Baka me nazvala kad su me već vozili na aerodrom. Imala sam oko 10 sekundi. Nazvala me i rekla mi 'molim te, ne vraćaj se u Belorusiju, nije sigurno.' To je bilo to, prekinula je poziv'', priča atletičarka koja je još na aerodromu snimila kratak video o dramu u kojoj se nalazi.
Delegacija Belorusije posetila je Kristinu u njenoj sobi, rekla joj da se spakuje, a zatim je prebacila na aerodrom gde je ona uspela da potraži pomoć. Kontaktirala je japanske policajce koji su joj pomogli.
''Nisu mislili da ću na aerodromu prići policiji, mislili su da smo previše uplašeni. Ja se ne bojim, nisam od onih koji se plaše'', rekla je Cimanskaja.
San o trčanju na Olimpijskim igrama nastavlja da sanja, pošto veruje da će u nastavku kariejre imati bolje uslove za trening i takmičenje.
''Samo sam želela da trčim na Olimpijskim igrama i ispunim svoj san. Nadam se da ću moći da nastavim da se bavim sportom. Verujem da ovo nisu moje poslednje Olimpijske igre. Volela bi i da se vratim kući jednog dana, kad bude bezbedno'', istakla je devojka koja će potražiti azil u Poljskoj.
Tamo će joj se pridružiti muž, koji je takođe napustio Belorusiju prethodnih dana, dok ostatak porodice ostaje u svojoj zemlji.