Danas se o njemu priča na severu Evrope, pošto je zvezda Malmea koji vodi u Ligu šampiona, a "večiti" se verovatno žestoko kaju što su propustili šansu da Veljko Birmančević bude njihova zvezda. Mladi fudbaler iz Šapca rano je napustio srpski fudbal i preko Čukaričkog stigao na korak od Lige šampiona.
A mogli su i da ga zadrže u Srbiji, samo da su naravno to želeli.
Birmančević je u Partizan stigao sa samo 12 godina, nakon što je u gradu kraj Save privukao pažnju skauta. Mnogi fudbalski kvaliteti videli su se još u tim godinama. Brzina, sjajan pregled igre, mogućnost da igra na više pozicija u ofanzivnom delu tima i ''bezobrazluk'' kakav danas u fudbalu morate da imate.
Pričalo se povremeno o ''ludoj glavi'' dečaka u crno-belom, ali velikih incidenata stvarno nije bilo.
Njegova sportska drskost ogledala se u tome što će krenuti da dribla beka čak i kad on ima pomoć još jednog svog igrača. Nekada nije prolazilo, često jeste, a trpeli su mu to tek u Čukaričkom.
Partizan ga je nakon dve godine u Teleoptiku i samo tri nastupa za prvi tim tokom proleća 2016. slao prvo na pozajmice u Rad, a zatim na Banovo brdo. Odigrao je 58 minuta protiv OFK Beograda, minut protiv Radnika iz Surdulice i još dva protiv Vojvodine. Na prvom meču bio je starter kod tadašnjeg trenera Ivana Tomića, ali se njegova uloga ubrzo izgubila. Prednost su dobili Nemanja Mihajlović i Alen Stevanović.
Prvu godinu u Čukaričkom proveo je kao pozajmljeni igrač, a narednog leta potpisao je i ugovor sa njima, pošto nije ubedio Partizan da je igrač u koga vredi još ulagati. Ispostaviće se, to je bila greška.
Posebno je to očigledno bilo kada je kao rezervista dobio priliku u Ligi Evrope prošle godine, a zatim driblinzima više od pola sata uništavao predstavnika Jermenije. Kao da je tog dana na Banovom brdu shvatio da je igrač za velika dela.
Čukarički je lako i ubedljivo savladao Urartu iz Jermenije, a Veljko plesom uz zapadnu tribinu stadiona na Banovom brdu stvorio noćne more kapitenu gostiju, iskusnom Ajvazjanu. Dvomeč je završen rezultatom 8:0 u korist beogradskog tima, uz gol i asistenciju mladog fudbalera koji je tek potpisao ugovor.
Partizanova greška mogla je da bude i veća, da se Veljko godinu dana kasnije našao na stadionu Rajko Mitić.
Otkrio je fudbalskoj javnosti da je navijač Crvene zvezde i da u slobodno vreme odlazi da gleda utakmice tog kluba. Želja nije bila sporna, bio je spreman za Zvezdu, ali do transfera nikada nije došlo. Iako se nedeljama, pa možda čak i mesecima pričalo o tome - priču je morao da demantuje Zvezdan Terzić.
U jednom razgovoru sa novinarima generalni direktor je stavio tačku.
''Birmančević je sjajan igrač, ali je nastupao za prvi tim Partizana. Nećemo ponovo o tome'', bilo je sve što je Terzić rekao, ali je to bilo dovoljno.
Nepisano pravilo na stadionu Rajko Mitić kaže da igračima koji su nastupali za Partizan vrata nisu otvorena. Postoje izuzeci, poput Miloša Bosančića, ali ih je tek toliko da bi potvrdili ovo pravilo.
Sličan put nije sprečio Nemanju Radonjića da obuče crveno-beli dres. Danas mnogi u Birmančeviću vide igrača sličnih karakteristika, a glavna razlika u pogledu transfera je što Radonjić nikada nije nastupio za seniorski tim Partizana. Kod Birmančevića se pričalo o Zvezdinoj ponudi od pola miliona evra, ali su presudna bila tri meča i 61 minut fudbala.
Zbog njih nije stigao u klub koji voli!
Iz Čukaričkog je morao na sever Evrope i to za milion evra.
U dresu Malmea igra kao u transu. Stigao je početkom marta, a u novoj sezoni ima 19 mečeva, devet golova i tri asistencije. Švedski tim je na korak od Lige šampiona, Veljko bi uskoro morao da postane reprezentativac Srbije, a i ime na vrhu liste pojačanja nekih od timova iz Top5 evropskih liga.
Takva količina brzine i fudbalske inteligencije u istom telu su uvek na ceni.