Bogatstvo Investicionog fonda kojim upravlja bin Salman procenjeno je na 320 milijardi dok njegovo lično bogatstvo iznosi oko 13 milijardi funti.
Nekoliko ljudi izvan Saudijske Arabije čulo je za Mohameda bin Salmana pre nego što je njegov otac postao kralj 2015. Ali sada se 36-godišnji prestolonaslednik smatra de fakto vladarem vodećeg svetskog izvoznika nafte. Dobio je pohvale zapadnih lidera za neke od reformi koje je sproveo u konzervativnom zalivskom kraljevstvu, uključujući ukidanje zabrane ženama da voze i nastojanje da diverzifikuje ekonomiju. Ali takođe je bio žestoko kritikovan zbog vođenja rata u susednom Jemenu koji je izazvao humanitarnu katastrofu; otpočinjanje diplomatskog spora sa Katarom koji je podelio Zalivski savet za saradnju (GCC).
Čak je bilo poziva da se on smeni kao prestolonaslednik nakon što su saudijskog novinara Džamala Kašogija, istaknutog kritičara vlade, ubili saudijski agenti u saudijskom konzulatu u Istanbulu 2018. On je porekao bilo kakvu umešanost, ali je ubistvo teško narušilo njegov međunarodni ugled.
Mohammed bin Salman rođen je 31. avgusta 1985. godine. Radio je za nekoliko državnih institucija pre nego što je imenovan za specijalnog savetnika svog oca, koji je bio na mestu guvernera Rijada, 2009. godine. Dolazak na vlast Mohameda bin Salmana počeo je 2013. godine, kada je imenovan za šefa Dvora prestolonaslednika, u rangu ministra. Njegov otac je 2019. godine imenovan za prestolonaslednika. U januaru 2015. kralj Abdulah bin Abdul Aziz je umro, a Salman je stupio na presto, postavljajući svog sina za ministra odbrane.
Jedan od prvih postupaka Mohameda bin Salmana na tom mestu bio je pokretanje vojne kampanje u Jemenu u martu 2015. zajedno sa drugim arapskim državama. Intervenisali su nakon što su pobunjenički pokreti Huti, koje su smatrali iranskim opunomoćenicima, preuzeli kontrolu nad glavnim gradom Sanom i primorali predsednika Hadija da pobegne u inostranstvo. U borbama je navodno poginulo više od 110.000 ljudi, Saudijska Arabija i njeni saveznici optuženi su za moguće ratne zločine, a izazvana je i najveća humanitarna katastrofu na svetu, sa milionima na ivici gladi.
Moć Mohameda bin Salmana povećala se njegovim imenovanjem u aprilu 2015. za zamenika prestolonaslednika, drugog potpredsednika vlade i predsednika Veća za ekonomska i razvojna pitanja. Salman jepredstavio ambiciozan i opsežan plan da donese ekonomske i društvene promene u kraljevinu i okonča "zavisnost" od nafte . Plan, nazvan “Vision 2030” predviđa povećanje prihoda od nafte na 600 milijardi rijala (160 milijardi dolara) do 2020. godine i 1 triliona rijala do 2030. godine, sa 163,5 milijardi rijala u 2015. godini.
Uspon Mohameda bin Salmana nastavio se kada je u junu iste godine kralj Salman zamenio prestolonaslednika - svog nećaka, Mohameda bin Najefa - svojim sinom. Novi prestolonaslednik je potom pokušao da konsoliduje svoju moć, otpočevši obračun sa onima koje je smatrao svojim protivnicima, piše BBC.
Kada je kralj Salman najavio (uprkos primedbama konzervativaca) da će zabrana ženama da voze prestati u junu 2018. godine u Saudijskoj Arabiji - poslednjoj zemlji na svetu u kojoj je postojala takva zabrana - Mohamedu bin Salmanu je pripisana velika zasluga.
Nakon toga je usledila deklaracija prestolonaslednika da je povratak „umerenog islama“ ključan za njegove planove o modernizaciji kraljevstva, i njegovo pokretanje opsežne borbe protiv korupcije. Mnogi analitičari su rekli da je čistka moćnih prinčeva i poslovnih ličnosti uklonila poslednje prepreke da Mohamed bin Salman stekne potpunu kontrolu nad kraljevstvom.
Masovna hapšenja ipak su uznemirila strane investitore na koje je računao da će pomoći u modernizaciji ekonomije Saudijske Arabije, a nova direktna strana ulaganja pala su na najniži nivo u poslednjih 14 godina.
Ali ubistvo novinara Vašington Posta Džamala Kašogija u oktobru 2018. godine trebalo je najviše da ukalja imidž Mohameda bin Salmana u inostranstvu. Kašogi je prethodne godine pobegao iz Saudijske Arabije i pisao kolumne u kojima se kritikuje prestolonaslednik. Specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija Agnes Kalamard rekla je da je Kašogij "brutalno ubijen" u saudijskom konzulatu u Istanbulu od strane tima saudijskih agenata, koji su mu raskomadali telo, a zatim ga uklonili. Ona je zaključila da je Kašogi "žrtva ubistva s predumišljajem" za koje je odgovorna saudijska država. Ona je takođe rekla da postoje verodostojni dokazi da su visoki saudijski zvaničnici, uključujući Mohameda bin Salmana, pojedinačno odgovorni. Međutim, saudijska vlada je insistirala na tome da je smrt novinara rezultat "odmetničke operacije" i da prestolonaslednik nije na bilo koji način umiješan.
Mohammed bin Salman je porekao da je naredio ubistvo, ali je rekao da je preuzeo "punu odgovornost ... posebno jer su to učinili pojedinci koji rade za saudijsku vladu". Saudijski tužioci sudili su 11 neimenovanih pojedinaca zbog ubistva (pet je proglašeno krivim i osuđeno na smrt, kasnije preinačeno u doživotni zatvor; ostala trojica su osuđena na zatvorsku kaznu). Agnes Kalamard nazvala je saudijsko suđenje "parodijom pravde" i rekla da je prestolonaslednik "ostao dobro zaštićen od bilo kakve značajne provere".
PLATIO SLIKU VIŠE NEGO NJUKASL
Dugometražni dokumentarni film navodi da je saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman vršio pritisak na Luvr da laže o autentičnosti slike koju je kupio kako bi ga poštedeo javnog poniženja što je potrošio 450 miliona dolara na falsifikat.
Film "Spasitelj na prodaju", francuskog reditelja Antoana Vitkina, zalazi u mutnu polemiku oko "Spasitelja sveta", portreta Isusa Hrista koji je nazvan "muškom Mona Lizom". Slika je ušla u svetsku istoriju umetnosti 2017. godine, kada je prodata na aukciji za rekordnih 450 miliona dolara, što ju čini najskupljom slikom na svetu.
Ogromno interesovanje javnosti - 120.000 ljubitelja umetnosti pratilo je aukciju putem prenosa uživo na Fejsbuku - i ekstravagantna pobednička ponuda odražavala je izuzetnu retkost autentičnih dela Leonarda da Vinčija. Uprkos ogromnoj slavi i uticaju italijanskog majstora, postoji manje od 20 slika za koje se procenjuje da su njegovih ruku delo - i sve su one deo muzejske zbirke. Aukcijska kuća “Kristi” je sliku nazvala “najvećim umetničkim ponovnim otkrićem u poslednjih 100 godina“, piše Forbs.
Pitanja o autentičnosti same slike počela su da se pominju kada je muzej Lovr u Abu Dabiju neočekivano otkazao planirano otkrivanje slike u septembru 2018. Slika od tada nije viđena u javnosti. Gde se delo nalazilo ostalo je misterija sve dok 2019. godine informativni servis umetničke industrije Artnet nije izvestio da se 500 godina stara slika čuva na superjahti Mohameda bin Salmana.
A onda stiže vest kao grom iz vedra neba - naučna analiza tri stručnjaka u pariskom Luvru zaključila je da slika jeste potekla iz Leonardovog ateljea, ali da je nije lično naslikao Leonardo. Istoričari iz Luvra nameravali su da objave svoja otkrića, ali im je to onemogućeno kada je vlasnik slike odbio da je pozajmi za izložbu Leonardovih dela tokom 2019. (Muzeju je zabranjeno da javno komentariše slike u privatnom vlasništvu koje nije izlagao.)
U svojoj knjizi “Poslednji Leonardo”, likovni kritičar Ben Levis je takođe zaključio da je slika verovatno izašla iz Leonardovog ateljea, a zatim ju je majstor samo malo doradio. Gardijan citira dr Karmen Bambač, istoričarku umetnosti i kustosa italijanskih i španskih dela u Metropoliten muzeju umetnosti, rekavši da ju je aukcijska kuća “Kristi” pogrešno svrstala među naučnike koji su sliku pripisali Leonardu da Vinčiju. Po njenom mišljenju, Salvator Mundi je prvenstveno delo pomoćnika, Điovanija Antonia Boltrafia, sa samo “malim retuširanjem“ samog Leonarda. Metju Landrus, oksfordski istoričar umetnosti, javno je spekulisao da je sliku u velikoj meri napravio još jedan Leonardov pomoćnik, Bernardino Luini.
(MONDO)