U razgovoru sa kolumnistom MONDA Nebojšom Petrovićem, legendarni golman Zvezde govorio je o svojoj karijeri, reprezentaciji, Piksiju kao saigraču i selektoru, i Dejanu Stankoviću kao treneru i svom životnom osloncu.
Zvonko Milojević, legendarni golman Zvezde i nekadašnji internacionalac koji već 14 godina vodi veliku bitku posle teške saobraćajne nesreće, i dalje aktivno prati domaći fudbal. Razumljivo, pre svega svoje crveno-bele, kao i reprezentaciju Srbije.
Uoči utakmice odluke za plasman na Svetsko prvenstvo 2022, on se u razgovoru sa kolumnistom Monda osvrnuo na aktuelni trenutak reprezentacije, uspehe svog kuma Dejana Stankovića u Zvezdi, kao i na svoju karijeru i na početke na "Marakani", gde je ušao u tim za vreme kapitenskog mandata sadašnjeg selektora, Dragana Stojkovića Piksija.
Popularni Miloje imao je vatreno fudbalsko krštenje u Kelnu u jesen 1989, kada je i pored debakla i eliminacije Crvene zvezde bio jedan od najboljih aktera na terenu i ubedljivo najzapaženiji pojedinac u redovima srpskog tima.
"Ima jedan momenat sa te utakmice koji mi je zauvek ostao u sećanju. Izbila je neka gužva u našem šesnaestercu, igrači Kelna su me opkolili, a Piksi je dotrčao, raširio ruke i rekao 'dalje od njega'. To nikada neću da zaboravim", kaže Zvonko na početku razgovora sa kolumnistom Monda Nebojšom Petrovićem.
U vreme kada je Milojević priključen prvom timu Crvene zvezde, Dragan Stojković je već uveliko bio zvezda jugoslovenskog fudbala.
"Kada nosite kapitensku traku u društvu jednog Pančeva, Savićevića, Prosinečkog, Jugovića, Drizića ili Najdoskog, znači da zračite nekom posebnom energijom i da ste rođeni za lidera. Meni je bio velika podrška kada sam iz omladinaca ušao u prvi tim, nikome u svlačionici nije dopuštao da me zeza i da me provocira. Piksi je i kao čovek i kao sportista bio kompletna ličnost. Nadam se da će i kao trener napraviti veliku karijeru. Ako tako bude, blago Srbiji, za nas nema zime".
Najteži ispit od početka selektorske karijere, Stojkovića očekuje 14. novembra na stadionu Benfike u Lisabonu.
"U fudbalu je sve moguće. To je možda i jedini sport u kome bolja ekipa na terenu ne stiže po pravilu i do pobede. Sećam se naše utakmice protiv Mančester junajteda za Superkup Evrope, kada smo dominirali i stvarali šanse, a trofej je ipak ostao na Old Trafordu. Budimo realni, nismo u situaciji da pretimo Portugalu, pogotovo iz razloga što se utakmica igra na njihovom terenu. Treba biti mudar, dobro rasporediti snage za svih 90 minuta i udariti protivnika tamo gde je najtanji. Siguran sam da su ljudi iz stručnog štaba naše reprezentacije dobro analizirali slabosti portugalskog tima i da će Piksi na osnovu tih informacija napraviti adekvatnu taktiku za pohod na sva tri boda u Lisabonu".
GOLMANU GREŠKE PAMTE VEČNO, RAJKOVIĆ JE PRAVI
Jasno je i Zvonku odakle preti najveća opasnost.
"Portugal nije samo Kristijano Ronaldo. Imaju veliki izbog sjajnih igrača i najopasniji su kao kolektiv. Iz te timske igre kvalitet pojedinca dolazi do izražaja. Ronaldo je specifičan pre svega zbog svoje fizičke spreme. U životu nisam video fudbalera, pa ni sportistu, koji je toliko posvećen treningu i koji toliko vodi računa o svojoj formi i kondiciji. Svaka mu čast. Sa druge strane, nije ni Srbija bez aduta. Sviđa mi se što igramo napadački fudbal i što Piksi postavlja taktiku sa dva špica. Vlahović i Mitrović su fenomenalni napadači, valjda će bar jedna od njih imati svoj dan u Lisabonu. Jako je važno da i pozadi funkcionišemo bez greške. Tek kad se odbraniš kako treba, možeš u kontranapad i u šansu za gol".
Od ovog okupljanja na spisku selektora reprezentacije nalaze se čak četvorica golmana – Rajković, Dmitrović, Svilar i Milinković-Savić.
"Kod golmana mnogo zavisi od toga kako ga krene na utakmici. Rajković je pogrešio protiv Azerbejdžana, što ne znači da ga treba skloniti sa gola. To je kob koja nas prati i od koje ni ja nisam pobegao. Golmanu se greške pamte večno, a dobre stvari se brzo zaboravljaju. Najvažnije je da Rajković stavi tačku na tu prethodnu utakmicu i da razmišlja isključivo o Lisabonu. Da se koncentriše na nove izazove i da brani najbolje što ume. Ko zna, možda baš on izraste u junaka utakmice sa Portugalom".
I za Ronalda ima leka. Jasno je to svima. Pogotovo čoveku koji je svojevremeno vodio duele i branio šuteve onog opasnijeg i slavnijeg Ronalda.
"Zuba je bio čudo od igrača. Neponovljiv. Imao je taj cug iz mesta, nisi ni trepnuo a on je već tri-četiri metra ispred tebe. To ubrzanje, ta promena pravca… i sve to sa loptom u nogama, neverovatno. Tačno je znao gde treba da ide i na koju stranu da dribla. Gađa te u pogrešnu nogu i ne možeš mu ništa. Možda i najbolji igrač svih vremena. Kristijano može da mu parira samo u tom fizičkom smislu, jer je besprekorno spreman i nije sklon povredama kao brazilski as. Iskreno, da mogu da biram, više bih voleo da igram protiv sadašnjeg Ronalda, nego protiv onog iz prošlosti".
Sankcije i proterivanje naše reprezentacije sa velikih turnira sprečile su Zvonka Milojevića da zabeleži više nastupa za najbolji državni tim.
"Odigrao sam nekoliko prijateljskih utakmica, a najdraža mi je ona na Karlsberg kupu protiv Južne Koreje kada sam i debitovao za reprezentaciju. Sećam se da sam leteo 12 sati avionom preko Ciriha, stigao sam u 4 sata ujutro, a već u podne se igrala utakmica. Istrčao sam na teren, imao nekoliko dobrih odbrana, nisam primio gol i osvojili smo trofej. Draga mi je i utakmica protiv Urugvaja, kada smo sastavili tim isključivo od igrača iz domaće lige i pobedili sa 1:0. Ali mi je draža ova protiv Koreje jer ima priču koja je neponovljiva".
Karijeru sjajnog Jagodinca obeležila su i dva odbranjena penala u dresu Crvene zvezde.
"Zaustavio sam šut Popeskua protiv Barselone, ali penal koji sam odbrano na Old Trafordu ima posebnu vrednost. Igralo se za važan trofej, pun stadion, renomirani protivnik… Ostaje velika žal što sjajnu igru nismo krunisali pobedom protiv Mančester junajteda. Atmosfera je i na Kamp Nou-u bila fenomenalna, poveli smo golom Bratislava Živkovića koji se sada nalazi u Piksijevom stručnom štabu i to mi je veoma drago. Reprezentacija se uvek voli i poštuje, a kada u njoj imate neke svoje drugare i prijatelje, onda je to potpuno druga dimenzija".
BEZ DEKIJA BIH PROPAO, ON MI JE OSLONAC U ŽIVOTU
Golmanska je tuga pregolema. Ljudska još veća i teža, ako nemate prijatelje koji su uz vas kada vam je najteže. Zvonko o tome ne mora da brine.
"Da mi nije Dekija, odavno bih propao. On mi je najveći oslonac u životu. Mnogo me raduje kada vidim da je i kao trener nastavio sa uspesima i pobedama. Zahvaljujući njemu, Zvezda je ponovo bauk za klubove iz cele Evrope. Taj osećaj kada istrčite na Marakanu, kada čujete huk sa tribina i kada shvatite da se protivnik uplašio, to je nešto neponovljivo", dodao je Miloje u razgovoru sa kolumnistom MONDO.
Verujte na reč čoveku koji je igrao protiv Barselone i koji je izašao na kraj sa onim starim, mnogo opasnijim Ronaldom.