Kada je Srbija poslednji put pobedila Portugal, Piksi je imao 19 godina i beležio je tek drugi nastup u dresu državnog tima... Protiv njih je dao svoj prvi gol za pobedu, a danas - 37 godina kasnije - vodi reprezentaciju u najvažnijoj utakmici kao selektor.
Ako hoćemo na Svetsko prvenstvo, moramo da pobedimo Portugal. Ovo već mesecima ponavlja Dragan Stojković Piksi i bio je u pravu, odluka o direktnom plasmanu na Mundijal staje u 90 minuta fudbala na "Da Lušu" koje će cela nacija gledati u nedelju od 20.45.
Samo nas pobeda vodi u Katar, u suprotnom moraćemo kroz nikad teži baraž, a koliko god mi voleli fudbalsku reprezentaciju - istina je da nije ostvarila mnogo velikih pobeda u poslednjih 30 godina. Posebno nad Portugalom...
Do sada smo se 11 puta sastajali sa Portugalcima i skor glasi - dve pobede, tri remija i šest poraza. Gol-razlika je takođe na snazi našeg rivala 21:16, ali postoji jedan faktor koji je zajednički poslednjoj pobedi nad Portugalom i ekspedicijom koja je kasno uveče u petak sletela u Lisabon.
To je naravno Piksi - danas selektor, a davnog 2. juna 1984. godine kada smo ostvarili drugu i poslednju pobedu nad Portugalcima - igrač odluke!
Bilo je to u vreme SFR Jugoslavije, kada smo u prijateljskom susretu u Oeirašu slavili 3:2. Tada je Piksiju bilo svega 19 godina, a u svom tek drugom nastupu za "plave" postigao je gol iz penala u 83. minutu. Na terenu su bili znatno iskusniji Sušić, Zajec i Šestić, međutim baš je Stojković izveo jedanaesterac i najavio veliku igračku karijeru.
Tačno 13.679 dana kasnije, ili ako vam je lakše 37 godina i pet i po meseci od tog penala, Stojković će u trenerci istrčati pred Portugalce i voditi svoju najvažniju utakmicu u trenerskoj karijeri.
"To je ta neka nit koja te povezuje i koju je teško objasniti. Nešto prelepo, detalji koji se pamte. Naravno da ništa više nije isto, sada sam u nekoj novoj ulozi. Onda sam brinuo o tome kako ću da odigram, da se zabavim, da dam gol ili napravim neki potez koji će ljudima ostati u sećanju. Ovo je sada neka funkcija koja zahteva mnogo više odgovornosti, pameti i iskustva", pričao je Piksi pred meč dve reprezentacije u martu u Beogradu.
Nije uspeo da ih pobedi u prvom pokušaju kao selektor, ali je uspeo da ubedi naciju da ponovo zavoli reprezentaciju. Nakon slabog poluvremena u kome smo gubili 2:0, Piksi je napravio velike promene, naredio još veću ofanzivu, a rezultat je nerešen ishod (2:2) uz poništen gol Ronaldu.
Ostaće mu ti detalji urezani zauvek u sećanju, kao što je to slučaj i sa utakmicom Jugoslavije i Portugala koja je odigrana sada već davne 1984. godine, a i sitnica se prisetio u razgovoru sa kolumnistom MONDA Nebojšom Petrovićem.
"Bio sam nekako omiljen među njima, najmlađi u timu. Hajde da kažem, bio sam i pomalo drzak. Ali, to je ona pozitivna drskost koju igrač mora da ima, naročito ako poseduje kvalitet. Oni su svi tada govorili da sam ja 'vunderkind' i da imam talenat neviđenih razmera. A onda, kada vam dođu takvi momenti na utakmici ili na velikim takmičenjima, tu drskost morate da pokažete. Tu hrabrost, iako mi nije bilo svejedno, zaista mi nije bilo svejedno. Kad sam postavio loptu na penal i kad sam pogledao ka golu, on je bio ovako mali... Razmišljam u sebi, gde sada, kako!? Jednostavno, moraš da veruješ u sebe. Tako se ruše barijere i otvaraju putevi za dalje. I onda te saigrači respektuju... Kasnije kažu ’on je hrabar, može da odigra loše, ali ima srce i ne boji se ničega’. To je karakteristika koja me je pratila kroz celu karijeru", ispričao je Piksi o utakmici koja mu je promenila tok karijere.
Neka tako bude i u nedelju, znamo da bi opet utrčao na teren da nam dosude penal, međutim ovoga puta moraće neko drugi umesto njega da preuzme najveću odgovornost.
Postanite deo MONDO SPORT zajednice na Viberu.