Posle bolnog poraza u Estoniji, crno-beli nisu nimalo bezbedni pred poslednji meč grupne faze Konferencijske lige.
Senzacija. Šok. Nedopustiv rezultat. Tako se u četvrtak uveče mogao opisati poraz Partizana u Estoniji u 5. kolu Konferencijske lige. Rezultat 0:1 nije samo zakomplikovao život crno-belima i borbu za nokaut fazu od "gotove" sveo na "otvorenu za sve ekipe u grupi".
Partizanov poraz u Estoniji je pokazao i da su crno-beli na evropskoj sceni propustili da napreduju u odnosu na mečeve u kvalifikacijama.
Istina, mora se naglasiti da je Partizan u Estoniju otišao bez petorice igrača, da je Lazar Marković počeo meč s klupe zbog svoje rovitosti i da se teško povredio u finišu, ali ni to više nije toliko presudan argument. I Flora je meč počela bez dva najvažnija igrača, Sapinena i Vasiljeva.
Zato, potrebno je pogledati šta je to dovelo do jednog postignutog evropskog gola u poslednjih 270 minuta fudbala i komplikovanja skoro rešene situacije u grupnoj fazi.
PET MEČEVA U GRUPI, JEDNA BAŠ DOBRA PARTIJA
Sada već imamo dovoljan broj mečeva u Konferencijskoj ligi da bi neke stvari mogli da stavimo na tas. Od utakmice sa Anortozisom na Kipru, Partizanove partije u Evropi nisu bile dovoljno dobre.
Ruku na srce, i pobeda protiv Flore u Beogradu spada u taj niz mečeva. Crno-beli su slavili 2:0 sa toliko rutine da se posle meča činilo da je ekipa evoluirala i da će posle šest bodova u dva meča i bez primljenog gola, umeti i da rutinski grupnu fazu privedu kraju.
Ali i u tom meču u Beogradu su mogli da se vide prvi obrisi da nije sve bilo potaman. Rezultat je bio za svaku pohvalu, ali igra je dobrim delom meča bila neinspirativna. To bi već odavno bilo zaboravljeno da ekipa Aleksandra Stanojevića nije osvojila jedan bod u naredna tri meča.
Da, Gent je jači tim od crno-belih, u Beogradu su ih "pročitali" i više su pokazali u 180 minuta dvomeča. Treba reći kako jeste - a crno-beli su se sasvim dobro borili u Belgiji - ali je i u tim susretima bilo dovoljno defanzivnih grešaka koje su dovodile ili do golova Genta, ili do prilika za Aleksandra Popovića da "izvuče" stvar. U četvrtak ih je štoperski tandem Miletić - Saničanin pravio toliko da se i Stanojević mogao dobro čuti pored aut linije.
Protiv Flore je jedna takva loša situacija došla na naplatu, baš kao i u Gentu. Bilo bi dobro da to ne postane šablon.
OFANZIVA OPET ZATAJILA - STANOJE IH SVE MENJAO
Partizan je meč u Talinu počeo s Kvinsijem Menigom, Danilom Pantićem i Nemanjom Jovićem iza Rikarda Gomeša. Prva trojica su igru napustila u 57. minutu, a kasnije i 18-godišnji Marko Milovanović zamenio prvog strelca tima.
I tu staje svaka priča. Jeste Stanojević sa svojim stručnim štabom bio primoran da neke stvari u timu promeni, ali nije ni da se među ovom "četvorkom" radillo o igračima koji retko počinju mečeve. Jednostavno su ti igrači morali bolje. Menig već odavno frustrira navijače i ništa nije pokazao ni u Estoniji, dok je Jović bio bojažljiv i nedorečen s loptom u nogama.
Ni Pantić nije uspeo da pokaže igru kakvu u Partizanu priželjkuju od njega još od onog dobrog početka sezone, dok je Rikardo isuviše lako ostao sačuvan tokom 75 minuta na terenu.
Na poslednja tri meča u Evropi, Partizan je postigao jedan gol i to majstoriju Slobodana Uroševića kakva se retko viđa. Ono konkretno što je neophodno - izgledne šanse iz jasno uigranih akcija - izostalo je i u Estoniji. Za Partizan to, uprkos svim pehovima, nije dovoljno dobro.
ŠTA DALJE? SADA NI PROLEĆE NIJE BEZBEDNO
Ne zvuči loše kada kažemo da je Partizan prošao teške kvalifikacije i da kolo pre kraja grupne faze sve drži u svojim rukama i da je blizu da "prezimi" na evropskoj sceni. Ali nešto važno tu nedostaje - kontekst.
Dodajte kontekst i mnogo toga izgleda drugačije. Partizan je imao šest bodova više od Flore i Anortozisa posle dva kola, sada oba tima mogu da ga preteknu. Bod protiv Kiprana u Beogradu 9. decembra biće dovoljan za mirnu zimu u Humskoj, ali posle svega viđenog, taj bod ne bi "sprao" gorak ukus u ustima.
Jer Partizan tokom evropske jeseni nije nadgradio ono što je napravio tokom evropskog leta. Hrabre igre protiv Sočija i Santa Klare dizale su navijače na noge čak i kada nije sve išlo potaman, a i šanse su se ređale onako kako protiv Flore nismo videli.
Taj proces evolucije igara na terenu je ono što nedostaje. Evropsko proleće, ukoliko crno-beli do njega stignu, biće zaista pravi uspeh za tim Aleksandra Stanojevića. Samo, više će igre u kvalifikacijama ostajati u sećanju navijača.
Letošnje partije su recept kojem Partizan treba da se vrati. Da se istorijske pobede za estonske klubove više ne bi ponavljale baš protiv crno-belih.
Postanite deo MONDO SPORT zajednice na Viberu.