Sudbina je tako htela da jedan dođe, a drugi ode na isti datum.
Jedan je bio prva legenda Partizana, a drugi možda i najvoljeniji fudbaler koga je stadion JNA ikada video. Jedan je rođen 3. decembra, a drugi nas je ovog kobnog 3. decembra nakon duge borbe sa opakom bolešću napustio.
Jedan je Stjepan Bobek, a drugi je Momčilo Vukotić, za sve one koji su voleli fudbal jednostavno Moca!
Nakon što je legerndarni Štef završio svoju fudbalsku karijeru i ušao u legendu nije se odrekao svog Partizana već je ostao u njemu kao trener. Potom je otišao, a onda se vratio 1967. godine, na vreme da iz juniorskog pogona pusti u prvi tim nebrušeni dijamant - Mocu Vukotića!
"Prvi seniorski trener bio mi je Štef Bobek. Kod njega sam i debitovao sa 18 godina protiv Vardara. Kasnije su došli Džina Simonovski, Gojko Zec, pa Toma Kaloperović, koji je bitan zbog te prve titule koju smo čekali deceniju, pa Vilotić u jednom periodu, te Vasović", setio se u jednom intervjuu popularni Moca.
Tek je bio punoletan, a u timu punom asova i u klubu koji je čekao titulu Bobek je imao hrabrosti da ga ubaci u igru. A taj tim u kome je mladi Vukotić uspeo da izbori svoje mesto samo godinu dana ranije je napravio najveći uspeh u istoriji kluba.
"Debitovali smo u sezoni 1967/68. protiv Vardara, potpisao sam prvi, petogodišnji profesionalni ugovor 1968, a u Partizanu su me sačekala sedmorica igrača koji su godinu dana ranije bili finalisti Kupa evropskih šampiona. Bio sam oduševljen, pa samo 12 meseci ranije ja sam bežao sa časova da ih gledam. To vreme provedeno s njima mnogo mi je pomoglo u karijeri", pričao je Vukotić.
A sećao se i jedne navike svog prvog trenera koja mu je tada išla na živce. Ipak sa godinama, zavoleo je note koje mu je u svlačionici puštao Štef!
"Sećam se čuvenog Bobeka po tome što nam je puštao grčku muziku dok smo imali kondicione treninge. Tada sam je mrzeo, a zavoleo sam je mnogo godina kasnije, kada sam radio kao trener u Grčkoj", pričao je Vukotić.