Crno-beli su nastavili svoju izuzetno uspešnu evropsku odiseju, a utakmica u Humskoj ponovo je potvrdila koliko je tim Aleksandra Stanojevića moćniji kada iza svojih leđa ima huk sa tribina.
Na početku sezone postojala je bojazan. Novo UEFA takmičenje, dugačke kvalifikacije i mnogo potencijalnih "mina" na putu ka ostvarenju cilja. Na kraju je Partizan u Konferencijskoj ligi i premašio očekivanja, toliko da može mirno da spava pred "večiti" derbi i nove evropske izazove.
Pobeda crno-belih u četvrtak uveče protiv Sparte, druga u sedam dana, potvrda je da je ovaj tim značajno porastao u prethodnih devet meseci. I ne samo pobeda, nego i način na koji je tim Aleksandra Stanojevića do nje stigao.
Partizan je slavio u Pragu, a onda i Beogradu. Kao što je na semaforu na južnoj tribini pred početak utakmice stajao transparent koji je sećao na pobedu 5:0 protiv Sparte davne 1966. godine u Kupu šampiona, tako su i crno-beli furiozno krenuli u ovaj meč.
Kada je Rikardo Gomeš postigao drugi gol na meču već u 24. minutu i povisio ukupan rezultat na 3:0, na stadionu u Humskoj su se mogle čuti pošalice da ni taj rezultat "Partizanovih beba" više nije nezamisliv.
PARTIZAN U HUMSKOJ IGRA EVROPSKI
Igrao je Partizan u snažnim talasima koji su davili mladi tim Sparte. Napadali su sa svih strana, kombinovali brzim potezima u tranzicijama i samo je ofsajd pozicija sprečila novi pogodak u mreži gostiju.
Brzina i oštrina dodavanja bila je jasna kao Partizanov plan od prvog minuta. Stanojević je dan pred utakmicu rekao "idemo da poginemo", a njegov tim je u tom prvom poluvremenu i igrao kao da sutra ne postoji.
Saša Zdjelar je posle meča rekao da je tih 45 minuta bilo skoro savršeno, a glavni utisak koji se stekao na tribinama bio je još lepši - Partizan u Humskoj igra evropski fudbal.
Stanojević je tačno znao šta njegov tim treba da radi i ponovo je "pogodio". U Pragu je bio svestan da se ne treba zaletati i biti strpljiv, u Beogradu je njegov tim nošen hukom sa tribina "namirisao krv". Već za manje od pola sata, Partizan je golovima poručio navijačima sa južne tribine da je njihov transparent već pun pogodak - "Idemo dalje".
I čitave sezone, a naročito u kvalifikacijama, Partizan je u Humskoj igrao evropski. To je potvrđeno u još jednoj eliminacionoj utakmici - ovo je crno-bela tvrđava pred kojom ekipa koristi svaki pedalj domaćeg terena da se nametne rivalu i ostvari odličan rezultat. A tih je rezultata u ovoj evropskoj sezoni bilo baš dosta.
SEZONA ZA PAMĆENJE, DA SE POTVRDI REPUTACIJA
Pobeda protiv Sparte je potvrdila istorijsku sezonu u Evropi za crno-bele. Ovo je drugi put da su u ovom veku stigli do osmine finala nekog UEFA takmičenja, a prvi put od 2005. i Kupa UEFA.
Obezbedili su još dva meča, sa kojima će odigrati ukupno 16 u Evropi. Time je izjednačen rekord Crvene zvezde iz sezone 2017/18, prošavši čak četiri eliminacione runde - tri u kvalifikacijama i jednu u nokaut fazi.
Uostalom, Srbija je trenutno 11. najbolja liga Evrope po rezultatima u UEFA takmičenjima i Partizan je u četvrtak uveče kao retko kada u poslednje vreme potvrdio tu reputaciju. Nema više strahovanja pred timovima iz Češke, Slovačke, pa ni Rusije ili Portugala.
To su ekipe koje treba prvo da misle o Partizanu. Ovo je klub koji strani treneri često prepoznaju kao onaj sa velikim evropskim iskustvom, koji zna kako se igraju mečevi poput noćašnjeg protiv Sparte. I tako treba da ostane i ubuduće, kada Srbija bude imala direktnog predstavnika u Ligi šampiona i još jednog u kvalifikacijama.
NIŠTA POJEDINAC, SAMO TIM!
Ako je ovaj meč protiv Sparte pokazao, to je onda da nije lako izdvojiti partiju jednog igrača. Da, Rikardo Gomeš je postigao oba pogotka, ali zrelost Saše Zdjelara na sredini terena takođe je obasjavala stadion u Humskoj.
Energija Miloša Jojića donela je i asistenciju za 2:0 i potrebnu snagu u trenucima kada je Partizan igrao sa 10 igrača. Komandovanje odbranom Igora Vujačića bilo je praktično besprekorno do tog pogotka Hložeka koji ništa nije promenio.
Srčanost Slobodana Uroševića je ponovo bila evidentna, a prodornost Kvinsija Meniga za pohvalu, iako bez bolje završnice. I taj fokus na ceo tim, a ne pojedinca, je nešto što krasi ovaj Partizan tokom čitave evropske sezone. Taj tim na kraju "izbaci" pojedinca.
Protiv Dunajske Strede svoje blistave momente imali su Lazar Marković i Danilo Pantić. Protiv Sočija su spas u poslednji čas bili Nikola Tezić i Aleksandar Šćekić, dok je Nemanja Stevanović "ukrao" šou odbranom u penal-seriji.
Santa Klaru su prelomili Rikardo i Siniša Saničanin u dva minuta, a u grupnoj fazi smo i pored nekih slabijih rezultata videli nova lica. Kvinsi Menig se predstavio golom u prvom evropskom meču, Marko Milovanović se najavio kao novi veliki talenat Partizana, dok je partija u Gentu u fokus stavila golčinu Uroševića. Svi ti momci prebrodili su sedam timova ove sezone, a u petak ćemo saznati ko će biti osmi protivnik. Sada je vreme za novi izazov i borbu za evropsko četvrtfinale.
To će biti dvomeč i za dušu igrača i za dlanove navijača. Zasluženo!
Postanite deo MONDO SPORT zajednice na Viberu.