Crna nedelja je iza Partizana. Ako je raspoloženje već bilo poljuljano posle glatkog poraza u "večitom" derbiju, sada bi moglo da bude ozbiljno udrmano nakon dva slaba rezultata.
Poraz 2:5 od Fejnorda je osim jakog šamara crno-belima doneo i priliku da makar budu svesni da je sada vreme da se sve karte i konačno bace na trku za titulu. Ipak, remi 0:0 protiv Napretka zagorčao je život svima u Humskoj i stavio Crvenu zvezdu u situaciju da oni mogu da "kolo vode". Ali pokazao je i prolećnu boljku tima Aleksandra Stanojevića - smanjenu efikasnost u napadu.
Partizan je ove godine odigrao devet utakmica u dva takmičenja i postigao 12 golova. Ni na jednom nisu uspeli da postignu više od dva pogotka, nešto što ih je tokom jeseni krasilo na čak 12 utakmica.
Ali već pomalo neubedljiva igra u napadu, naročito u Superligi, bila je dovoljna da tokom jednog popodneva naiđe na nezgodnog protivnika i zakomplikuje situaciju crno-belima.
Baš to se desilo Partizanu protiv Napretka. Stanojevićeva ekipa možda nije bila napadački lošija nego u nekim ranijim mečevima, kao protiv Spartaka, Mladosti iz Lučana ili Radničkog iz Kragujevca.
Štaviše, možda su na kraju u nedelju stvorili i više prilika nego u bar jednom od tih mečeva, ali to nije bilo dovoljno. Jer, Partizanov osnovni nivo igre u napadu ovog proleća je niži od onog tečnog i ubojitog koji smo imali prilike da gledamo tokom jesenjeg dela sezone.
NEDOSTAJE KREACIJA I ZAVRŠNI PAS
Protiv Napretka je to bilo naročito očigledno.
Partizanu je falio Bibars Natho. I dok je u mečevima poput onog protiv Zvezde bio neprepoznatljiv, Izraelac i dalje često izgleda kao jedino rešenje crno-belih za organizovane, čvrste i tvrdoglave odbrane koje vole da stoje iza lopte; ili makar kao "vezivno tkivo" koje pomaže ekipi da "prodiše" sa loptom u nogama.
Tako je Partizan u nedelju imao veliki posed lopte, ali malo suštine sa njom u nogama. Lazar Pavlović, donedavno maltene otpisan u Humskoj, sada je morao da odmeni Natha, u izostanku i njega i Danila Pantića. To nije funkcionisalo, pa nije ni čudo da je Stanojević već u 60. minutu rešio da na teren pošalje i Marka Milovanovića, da crno-belima glavni adut budu centaršutevi upućeni njemu i Rikardu Gomešu.
Ne radi se samo o broju golova koje Partizan postiže, već i kako do njih stiže i kakav utisak njihova igra odaje.
NEGATIVAN TREND U NAPADU U 2022.
U Nišu je Radnički jedva savladan kada se igralo po teškom terenu, a pobedu je tek u finišu potvrdio Slobodan Urošević posle kornera i "karambola" u šesnaestercu rivala. Posle 2:0 protiv Radničkog iz Kragujevca u Humskoj, Stanojević je bio oštar, poručivši jasno šta je mislio o igri svog tima.
"U drugom poluvremenu smo igrali dosta loše, izuzetno loša utakmica sa naše strane, ne znam iz kog razloga, Radnički se dobro branio u drugom delu, imali su igrača manje, vratili se još više i to je bilo teško probiti. Ne možemo tako da igramo, to je ozbiljan problem za nas", bile su reči trenera Partizana.
Takve pobede nekada dobro dođu, u dugoj i napornoj sezoni, ali Partizanu su se pomalo pretvorile u naviku. Evropa je izmorila ekipu, a usledili su tada već apsolvirano loš derbi i komplikovana pobeda protiv Mladosti. Protiv Lučanaca je 2:0 umalo postalo 2:2 u razmaku od 60-ak sekundi, a crno-beli su i na tom meču teško stvarali šanse, pod utiskom poraza od Zvezde.
Susret protiv Spartaka u Subotici je rešen tek posle penala koji je u fudbalskoj Srbiji digao buru, a sada Napredak nije ni savladan. Crno-beli u Superligi iz igre nisu postigli gol 216 minuta i to je došlo na naplatu.
I dalje može da se upotrebi ona poštapalica "ima još mnogo da se igra", ali Partizan bi već u ponedeljak posle podne mogao da ostane bez luksuza da to izgovara sa bodovnom prednošću u odnosu na rivala.
Sada se dosta toga pita i Zvezda...
Postanite deo MONDO SPORT zajednice na Viberu.