Dragan Stojković je verovatno već počeo da razmišlja o fudbalerima koje će povesti na Svetsko prvenstvo u Kataru, ali bi za njega bilo idealno kada ga mala minutaža pojedinaca ne bi opterećivala pri izboru tima. Neki igrači bi mogli da promene boje na leto...
Fudbalska reprezentacija Srbije saznaće u četvrtak imena protivnika u grupnoj fazi Svetskog prvenstva u Kataru, a od juče je i zvanično da ćemo biti u trećem šeširu. Uprkos porazu od Danske (3:0) u prijateljskoj utakmici, utisak je da je Piksijev tim u sjajnoj formi u poslednjih godinu dana i da konačno možemo da probijemo barijeru zvani nokaut faza.
O šansama ćemo znati više kada budu izvučeni protivnici, ali ko god bude sa druge strane - jasno je da smo mi važniji. To je "ideologija" koju je nametnuo selektor Stojković i baš zahvaljući oslobađanju od straha uspevali smo da izađemo na kraj i sa jačim reprezentacijama. Pobedili smo Portugal usred Lisabona i pokazali da se i mi pitamo, međutim ima i pojedinih manjkavosti u našoj igri koje valja ispraviti do Katara...
To se pre svih odnosi na to da pojedini fudbaleri u reprezentaciju dolaze bez potrebnog takmičarskog ritma, prosto jer igraju premalo u svojim klubovima, a to se često oseti i u njihovoj igri i kondiciji.
Dragan Stojković je upravo posle meča sa Danskom objasnio da pojedini fudbaleri nisu bili dovoljno spremni, osetili su povrede usled jakog tempa utakmice - ili nisu mogli da izdrže svih 90 minuta na terenu. Takav problem nije nam potreban na Svetskom prvenstvu i zbog toga bi mnogi od njih morali da reše svoj status u klubu.
Neki će pokušati da se izbore za veću minutažu, a nekima je možda najbolje da promene sredinu kako bi u novembru bili potpuno spremni za turnir u Kataru.
Za to imaju sasvim dovoljno vremena, a mi smo izdvojili petoricu koji bi mogli da razmisle o transferu.
MARKO DMITROVIĆ (30, SEVILJA)
Dugo je postojala debata o tome ko je bolji izbor za prvog golmana Srbije - Dmitrović ili Rajković - i čini se da je iskusniji čuvar mreže polako izgubio tu bitku. Branio je u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, potom i u Ligi Nacija kod TUmbakovića, međutim još od meča sa Portugalom u Beogradu nije bio među stativama državnog tima.
Razlog je sasvim jasan - Dmitrović više nije prvi golman u klubu. Kao čuvar mreže Eibara imao je prednost u odnosu na Rajkovića, ali koliko god transfer u Sevilju lepo zvučao: nije mu doneo dobro u reprezentaciji. Nije nikakvo iznenađenje da se selektor kod sličnog kvaliteta odluči za igrača koji više igra, pa je tako Rajković preuzeo "jedinicu", dok je Dmitrović u ovom trenutku čak i treći golman, iza Vanje Milinković-Savića.
Ove sezone nastupio je samo na osam mečeva za Sevilju, i sačuvao mrežu na pet susreta, a kako bi ponovo vratio šansu da se bori za mesto prvog golmana na Svetskom prvenstvu - mora da promeni klub na leto.
Nema informacija da li za njega ima interesanata, ali jasno je da ima veoma dobar status u Španiji gde brani godinama.
STRAHINJA PAVLOVIĆ (20, MONAKO)
Najtalentovaniji srpski štoper je u godinama kada mu je potrebno da igra kako bi ispravio nedostatke u svojoj igri, a baš to mu fali od odlaska iz Partizana u leto 2020. godine. Uprkos manjku minutaže u Monaku dobijao je priliku u reprezentaciji Srbije jer je idealan za levog štopera u sistemu sa trojicom pozadi, međutim gubitak samopouzdanja i sve manje takmičarskog fudbala uticalo je na to da je i njegova pozicija u državnom timu "poljuljana".
Pavlović je odigrao loše u mečevima sa Mađarskom i Danskom, što i nije iznenađenje ako se uzme u obzir da nije mnogo igrao ni u Monaku, kao ni u Bazelu kome je pozajmljen od januara.
U prvom delu sezone u Monaku odigrao je 11 mečeva, ukupno oko 900 minuta, dok je u Bazelu nakon treće utakmice prebačen na klupu. Jasno je da se neće zadržati u Švajcarskoj, što mu je druga pozajmica od dolaska u Monako (bio i u Serkl Brižu), dok je pitanje da li će i od leta imati prostora u matičnom klubu.
Monako forsira domaće igrače, konstantno stižu novi iz njihove sjajne akademije, tako da bi za Srbiju najbolje bilo kada bi Pavlović pronašao klub koji igra u sličnom sistemu kao i Piksi - i trenera koji oprašta greške.
Samo tako će ostvariti svoj potencijal...
NEMANJA GUDELJ (30, SEVILJA)
Malo ko je verovao da će tako biti, ali Gudelj je postao jedan od najvažnijih igrača u sistemu Dragana Stojkovića. Zaigrao je na mestu zadnjeg veznog koji ima zadatak da se spušta u zadnju liniju i pomaže u iznošenju lopte, a to u ovom trenutku nijedan drugi srpski vezni fudbaler ne ume da ponudi. Bar tim kvalitetom...
Zato je za Srbiju važno da Gudelj u Katar dođe potpuno spreman, da se ne povredi usled slabije kondicije i ozbiljnih zahteva na turnirskom takmičenju, a za to je potrebno da i u klubu ima takmičarsku formu.
Gudelj je od 2019. godine član Sevilje i njegova uloga se iz sezone u sezonu smanjuje. Tako je ove takmičarske godine odigrao 22 meča, ali je uglavnom ulazio sa klupe i skupio je 1.246 minuta. Nije alarmantno, ali je opominjujuće posebno jer mu sledeće sezone ističe ugovor i klubovi u tim situacijama, ako ne produže ugovor, znaju da ignorišu igrača.
Dobra vest je da je Gudelj počeo sve više da igra u 2022. godini, ali da li je to dovoljno da ostane u Sevilji? Da li je dovoljno da Srbija ne strepi pred Svetsko prvenstvo u Kataru?
To su sve pitanja koja će sebi morati da postavi tokom ovog leta.
NEMANJA RADONJIĆ (26, MARSEJ)
Kao i u slučaju Pavlovića, Radonjić takođe luta od unosnog transfera iz Crvene zvezde. Marsej ga je platio čak 12 miliona evra u leto 2018. godine, međutim Radonjić nijednog trenutka nije bio blizu toga da postane integralni deo tima sa "Velodroma" i zbog toga je na već drugoj pozajmici.
Nije uspela pozajmica u Herti u kojoj je bio šest meseci, a još manje ima sreće u dresu Benfike. Odigrao je 10 mečeva i skupio tek 300 minuta. Nije bio u planovima trenera, mučila ga je povreda i deluje da nije srećan u Lisabonu...
Po povratku u Marsej, gde ima ugovor na još godinu dana, verovatno će tražiti da promeni sredinu i ovoga puta bilo bi idealno da to bude klub u kome će imati prostor da igra - baš kao što je to bilo u Crvenoj zvezdi. Sporadično se priča i o tome da bi ga rado vratili na "Marakanu", međutim verovatnije je da karijeru nastavi u inostranstvu pošto ga Marsej sigurno neće pustiti bez obeštećenja koje bi sigurno predstavljalo problem crveno-belima.
Radonjić se u poslednje vreme etablirao kao vrlo važno oružje Dragana Stojkovića, posebno u drugom poluvremenu, pošto svojom brzinom na mestu levog ili desnog ving-beka pravi problem protivničkim odbranama.
Bila bi šteta da njegova minutaža bude smanjena u Kataru zato što nije u takmičarskoj formi.
LUKA JOVIĆ (24, REAL MADRID)
Ne postoji fudbaler koji bi u Jovićevim godinama odbio Real Madrid, ali u jednom trenutku je potrebno reći "dosta, idem ja". Pokušavao je tri godine da se izbori za minutažu kod Zidana i Ančelotija, ali ne ide. Jednostavno nema prostora da igra kada ispred sebe ima možda i najboljeg fudbalera sveta i trenere koji mu nijednog trenutka nisu stavili do znanja da veruju u njega i da samo mora malo da se strpi.
Nije ni Jović sebi pomogao problemom koji je napravio na samom početku pandemije, bilo je i puno povreda, dok zaista nije imao sreće jer ima više poništenih golova u dresu Reala, nego onih koji su priznati (3).
Čak ni pozajmica u Frankfurt nije dala efekta, tako da Jović mora da pronađe novi klub kako bi spasao svoju karijeru, ali i pomogao Srbiji kojoj je potreban i treći špic u Kataru - kada ne bude išlo Mitroviću i Vlahoviću. Poslednji nastupi Jovića za reprezentaciju bili su razočaravajući i uz ovakvu igru možda mu je ugrožen i put na Mundijal.
Promašivao je zicere, nedovoljno se trudio, prenosio nervozu na saigrače, a zbog manjka takmičarskog ritma - jer nije igrao skoro dva meseca za Real Madrid - izdržao je samo pola sata protiv Danske.
Dobra vest za njega je da postoje brojni zainteresovani klubovi, ali će morati pažnjivo da bira. Zovu ga Inter i Milan, ali možda je ovoga puta potrebno da napravi još veći korak unazad, kako bi mogao da ponovo zakorači unapred. Sada je samo važno da igra i povrati samopouzdanje koje je skroz iščezlo.
Postanite deo MONDO SPORT zajednice na Viberu.